Култура

Византолози света долазе у Београд

Срђан Пириватрић, Политика

Са средишњом темом „Византија – свет промена” у Београду ће од 22. до 27. августа бити одржан 23. међународни конгрес византолога, у организацији Међународне асоцијације византијских студија и Српског комитета за византологију. Председник Србије Томислав Николић који је, заједно са Унеском, патрон овог скупа, отвориће конгрес на Филолошком факултету, а на свечано отварање позван је и престолонаследник Александар Карађорђевић, чији је деда, краљ Александар Први, на истом месту отворио византолошки конгрес 1927. године.

Долазак више од 1.200 научника из 49 земаља представља и прилику за земљу домаћина да покаже своје културно наслеђе, па ће тако поред научног програма, тј. пленарних седница, округлих столова и тематских седница, учесници моћи да у Галерији САНУ погледају изложбу српских средњовековних ћирилских рукописа, међу њима и најважнији рукопис Мирослављево јеванђеље.

– На изложби у Галерији науке и технике страни гости могу да стекну увид у то на који начин је византијско градитељство било инспирација за градитељство новијег доба у Београду и Србији, док ће у Галерији Цептер бити изложена дела савремених уметника који су инспирисани Византијом: Чедомира Васића, Милете Продановића и Зорана Гребенаревића – каже за наш лист др Срђан Пириватрић, копредседник Организационог одбора конгреса. – Биће изложен и значајан корпус српских икона са подручја Пећке патријаршије, насталих у поствизантијско доба, које се налазе у Музеју Српске православне цркве, а у сарадњи са Светогорском кућом из Солуна и Друштвом пријатеља Свете Горе из Београда представићемо поставку акварела на тему Свете Горе, чији су аутори Даг Патерсон, архитекта, и Тим Вајнер, илустратор. Биће ту и пратећа изложба посвећена историји конгреса.

Византолози ће изабрати излете и локалитете које желе да посете: Феликс Ромулијану, Сирмијум, Лепенски вир, Царичин град, манастир Дечане, Пећку патријаршију, манастире у околини Скопља, или Бели двор, Цркву светог Марка и Калемегдан.

– Средишњу идеју конгреса сажима његов мото, мисао византијског интелектуалца Максима Плануда, инспирисана Овидијем, а индиректно и Хераклитом – „Све се мења, али ништа не пропада”. Византију су често, посебно на Западу, доживљавали као статичан, готово непроменљиви свет. Међутим, када се уђе у њену историју дугу више од 1.000 година, видимо један живи државни организам Римског царства, који, задржавајући свој војнички карактер, пролази кроз разне фазе да би, на крају, сведен на готово незнатну величину, стао наспрам моћног Османског царства и нестао 1453. освајањем Цариграда. Византијска култура наставила је да траје, кроз цркву – Васељенску патријаршију која је у Османском царству обједињавала хришћане тј. Римљане, а наставила је да живи и кроз земље чија је култура на неки начин чедо византијске цивилизације, посебно Русију, Србију, Бугарску и Грчку. Византијски печат јак је у Малој Азији и на Блиском истоку, у областима које су некада припадале источној половини Римског царства – каже Срђан Пириватрић.

Једна од тема овог конгреса, како додаје, биће посвећена и византијској хагиографији, обрасцима по којима су писана житија светих, затим историографији, одгонетању сврхе и начина на који су Византинци градили своју везу са прошлошћу, као и месту и улози чула у верској пракси византијског човека.

– Једна пленарна седница бавиће се рановизантијским градом, а посебно локалитетом Царичин град, који је предмет мултидисциплинарног међународног пројекта, а о којем ће говорити руководилац истраживања Вујадин Иванишевић, дописни члан Француске академије наука. Важна тема конгреса биће посвећена и месту словенских народа, Бугара, Срба и Руса, између утицаја два Рима (стари Рим у Италији и нови Рим – Константинопољ). С тим у вези, биће речи о деловању Св. Саве и уравнотежењу положаја тадашње Србије на међународном црквеном и политичком плану, у врло сложеним приликама – истиче Пириватрић.

Подсетимо да је први конгрес византолога одржан 1924. године у Букурешту, где је било 60 научника. Други конгрес био је 1927. у Београду, са 200 византолога. Гости на тадашњем отварању били су патријарх српски Димитрије, римокатолички надбискуп београдски Иван Рафаел Родић и тадашњи председник краљевске владе Никола Узуновић. Присутни су били и чланови Владе, председништво Народне скупштине, папски нунције и дипломатски кор.

Научници су тада били гости на пријему министра просвете Велимира Вукићевића и градоначелника Београда Косте Куманудија, као и на краљевом пријему у Старом двору. Како је конгрес био за време Ускрса, за научнике римокатолике организована је миса. Министарство пошта и телеграфа издало је гостима бесплатне трамвајске карте за све линије и месечну карту за воз, како би што боље упознали нашу земљу. Византолози су посетили манастир Раваницу, Куманово, Скопље, Косово, локалитет Стоби, а „Политика” је на целој насловној страни донела текст о конгресу, који почиње речима: „Највећи догађај јучерашњице у нашој престоници било је свечано отварање другог Међународног конгреса византолога...”

Наш саговорник наглашава да српска византологија има добре позиције у свету. У Београду је основана катедра за византологију још 1906. као трећа те врсте у свету (после Минхена 1898. и Париза 1899), чији је утемељивач био бечки ђак Драгутин Анастасијевић, а светски углед наша византологија добила је доласком Руса Георгија Острогорског, научника највећег формата, који је извео читаве генерације студената и основао Византолошки институт САНУ 1948. године, као прву установу те врсте у свету. Његови ђаци су били и академик Љубомир Максимовић који је данас почасни потпредседник Међународне асоцијације византолога и председник Организационог одбора конгреса, као и академик Мирјана Живојиновић, добитница престижне награде „Гистав Шламберже”. У склопу организације конгреса Српски комитет за византологију објављује посебно издање са пленарним рефератима, које је уредила Смиља Марјановић-Душанић, као и репрезентативну тротомну публикацију групе аутора под насловом „Византијско наслеђе и српска уметност” чији су уредници Драган Војводић и Даница Поповић, у сарадњи са „Службеним гласником”.

Извор: Политика

(Уколико желите да се укључите у АКЦИЈУ 500 x 500 и скромним прилогом помогнете Нови  Полис посетите следећи линк)