Kultura

Kafa, uzbudljiva priča o dobrom ukusu

Izložba u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu

Kafa - okrepljujući napitak bez kojeg ne možemo da započnemo dan predstavlja mnogo više od sredstva za razbuđivanje. Poziv: „hajdemo na kafu“ predstavlja kulturološki fenomen prepoznatljiv u svetu i u svim sferama života, od poslovnog, preko privatnog i porodičnog. Kafa je deo supkulture koja nas svakodnevno okružuje.

Reč kafa potiče od naziva etiopske pokrajine – Kafa, koja na staroegipatskom jeziku znači biljka ili božja zemlja. Kafa (Coffea sp.) pripada žbunastim ili drvenastim biljkama iz porodice Rubiaceae. Postoji preko 140 vrsta kafe, među kojima su mnoge nesitražene. Najpoznatiji hemijski sastojak zrna kafe je kofein. Ipak, postoje samo dve kultivisane vrste kafe, koje se koriste za proizvodnju kafe: arabika i robusta. Od ostalih sorti kafe poznatije su još: liberica, excelsa, stenophylla, arabusta i druge.

Napitak kafa priprema se kuvanjem prženih semenki biljke kafe, najčešće sa vodom ili mlekom, obično se služi topla. Nakon konzumacije dolazi do blage nervne stimulacije što pojačava budnost, mentalnu stimulaciju, uzrokuje osećaj toplote, ubrzani rad srca itd.  Zašto je kafa toliko značajna? Kao hrana ima veoma malu nutritivnu vrednost, ona nije osnovna životna namirnica i bez nje se može. Ipak, u svetu se svakog dana popije barem 2,5 milijardi šoljica kafe, a godišnje preko 400 milijardi šoljica, što je ravno količini vode koja za pola sata protekne rekom Misisipi.

Istorija kafe nam ukazuje da je kafa je biljka koju su, prema legendi, prve otkrile koze. Prvobitno se koristila kao hrana među afričkim Oromo plemenima, gde su je mešali sa životinjskom mašću i pravili energetske kuglice. Kao napitak, prvobitno je imala značajnu ulogu kao versko piće, tokom noćnih molitvi derviša, a zatim i kao lek za mnoge bolesti. 

Od putovanja iz postojbine Etiopije na Arabijsko poluostrvo i dalje po svetu, kafa je uticala na istoriju kroz brojne migracije, trgovine i osvajanja Novog sveta, ropstvo, krijumčarenje, evropske revolucije, ali i uzdizanje ekonomija država. Često je bila predmet zabrane vladara, nedozvoljeno piće, strogo čuvana tajna za povlašćene. Jednima je predstavljala bogatstvo, a drugima nevolju. Danas je dostupna svima i konzumira se u mnogo različitih oblika. 

Na izložbi će biti predstavljene sadnice biljke kafa (Coffea arabica L.); modeli ploda i semena kafe; uzorci kafe sa ekskluzivnih plantaža širom sveta (Etiopija, Jemen, Kamerun, Gvatemala, Burundi, Ekvador, Meksiko, Brazil, Indija, Nepal, Vijetnam, Papua Nova Gvineja, Honduras, Tanzanija itd.), kao i čuvena i veoma skupa kafa Blue Mountain koja se uzgaja na Jamajci. Izložbu prati i priča o istoriji kafe i kafedžinica u svetu, o proizvodnji i preradi kafe, kao i o kofeinu, „legalnoj drogi".

Posetioci će imati priliku da vide azijsku cibetku koja se hrani plodovima kafe, zahvaljujući čemu se dobija najskuplja kafa na svetu – kopi luvak. Putem autentičnih šoljica iz raznih krajeva sveta biće predstavljen ritual ispijanja kafe u svetu. Poseban deo izložbe predstavlja raritetna kolekcija novosadskog kolekcionara Radmila Mulića, koja se sastoji od brojnih predmeta vezanih za kafu iz 19. i 20. veka sa našeg i evropskog područja.

Na izložbi će biti predstavljeni eskponati vezani za kafu iz kolekcije Etnografskog muzeja, kao i ekskluzivni primerci šoljica za kafu iz Muzeja Jevrema Grujića, koje su koristili članovi kraljevske porodice Obrenović. Deo izložbe posvećen je običajima posluživanja kafe u Srbiji, kao i našem tradicionalnom posluženju koje predstavlja – kafa, slatko i voda. 

Putem autentičnih pribora za kafu iz raznih krajeva sveta biće predstavljen ritual ispijanja kafe širom sveta. Izložbu prati publikacija «Kafa, uzbudljiva priča o dobrom ukusu» autora Aleksandre Savić u izdanju Prirodnjačkog muzeja. Izložba će biti otvorena do maja 2017.

Zanimljivosti i tabui

Posetioci će biti u prilici da saznaju kako je kafa dospela u Evropu, kako je prva kafedžinica u Evropi otvorena baš u Beogradu, zašto su tokom istorije ljubitelji kafe kažnjavani batinanjem, kako se kafa koristila kao lek; zašto je kafa tokom istorije bila zabranjivana, kako je kafa dobila odobrenje pape u 16. veku, zašto su se žene u Engleskoj bunile protiv kafe, šta je to pergament kafa itd. 

Malo je poznato da je kafa jedan od najznačajnijih trgovinskih proizvoda na svetu, odmah posle nafte. Kafa ima medicinski i farmaceutski značaj, ali može da bude i rizična za zdravlje. Kofein, alkaloid iz kafe, smatra se najpopularnijom i legalnom „drogom“ na svetu. 

Proizvodnja kafe u svetu danas je povezana i sa mnogim tabu-temama, kao što su socijalna nejednakost, izrabljivanje jeftine radne snage, kao i degradacija biodiverziteta sečenjem tropskih šuma zbog širenja plantaža kafe. Jedna od sve aktuelnijih tema danas je i organska proizvodnja kafe u svetu.

Kafa je biljka bez koje bi naš život, sasvim izvesno, bio manje uzbudljiv.

Via Prirodnjački muzej, Beograd