Kultura

Božanstvenih sedam vrsta soli

Autor: Jelena Marićević

Artur Lavdžoj, Veliki lanac bića: Proučavanje istorije jedne ideje

Godine 2014. pojavilo se čestito prevedeno delo Artura Lavdžoja, Veliki lanac bića (prema predavanjima koje je autor držao na Harvardu 1932. i 1933. godine). Po prvi put na srpskom jeziku dobili smo priliku da ispratimo istoriju jedne ideje, oličene pre svega u koncepciji o planu i strukturi sveta, koju su kroz srednji vek, pa sve do kraja 18. stoleća mnogi filozofi i naučnici prihvatali – koncepciju univerzuma kao „velikog lanca bića“, sastavljenog od ogromnog, po logici principa kontinuiteta – beskrajnog broja beočuga – od najlišenije vrste bića (gotovo nebića), do najsavršenijeg. Pesnik Jang ovaj lanac nazivao je „lancem neprekinutim što uvis stremi“, Makrobije – „Homerovim zlatnim lancem“, dok je Šiler imao svoju romantičarsku pesničku sliku, oličenu u stihovima: „iz pehara carstva suština/ penuša beskonačnost“.

Iako se može reći da je Lavdžojeva „istorija ideja“ prvostepeno - filozofsko štivo, suptilno i srećno autor je potkrepio razmišljanja i primerima iz lepe književnosti, što ujedno predstavlja praktičan primer njegovog stava o potrebi za prožimanjem beletristike i filozofije i u univerzitetskoj nastavi. Kroz jedanaest poglavlja, mogli smo da ispratimo kako teoretski uvod u samu istoriju ideja, tako i liniju ideje koja se rađa u okvirima grčke filozofije i nastavlja se, preobražava, u srednjevekovnom periodu, ne bi li vrhunac doživela u 18. stoleću, misliocima – Lajbnicu i Spinozi i najposle, sagledavanju odnosa romantizma i principa punine. U kontekstu ovih promišljanja, nisu isključeni ni aspekti biologije, mesta čoveka u prirodi, kosmografije, te etičkih i političkih konsekvencija.

Knjiga predstavlja inspirativnu sintezu, koja ne samo da sublimiše sve dobre  strane i „pukotine“ unutar jedne ideje, već pruža povod za razmišljanja o datoj problematici i u kontekstu srpske književnosti. U tom smislu, ilustrativan je primer romana Hazarski rečnik (1984), Milorada Pavića. Pavićev Adam pre Adama, naime, „bio je treći razum sveta u početku, ali se toliko zaneo sobom da je zalutao; i kad se osvestio ... vratio se nebu, ali je tamo sada umesto treći, postao deseti um, jer se sedam nebeskih Kerubina našlo u međuvremenu na anđeoskoj lestvici iznad njega“. Hazarski lovci na snove pokušavaju da ga vrate na viši stupanj lestvice snovima („na dnu svakog sna je Bog“), budući da snovi potiču od Adama. U tom smislu, koliko Adam bude ostvarivao meru progresa na lestvici, ostvarivali bi i Hazari, pa bi inicirali u „nadljude“. Naravno, ovakava koncepcija kosila bi se sa principom punine, shvaćenim kao negiranje ideje progresa (čovekovo mesto je na sredini lestvice), a bilo bi donekle srodno Adisonovoj ideji o „neprestanom progresu duše“.

Religija Hazara, čije je božanstveno upravo u raznolikosti i raznovrsnosti, oličena je u metafori o postojanju čak „sedam vrsta soli“; njihovi hramovi bili su od soli, molitva im je plakanje jer su suze slane, a nestajanjem ovog naroda, svet je osiromašen za jedan vredan vid različitosti. Možda bi se i ovaj Lavdžojev lanac mogao opisati kao „lanac od kristala soli što uvis stremi“, budući da kao metafora, so odgovara različitim aspektima ideje o „velikom lancu bića“: od soli do Boga (od kristala kao nebića do najsavršenijeg u nizu bića), s obzirom na „količinu soli u glavi“ (od najneumnijeg do najumnijeg), so je nekada na dvorovima predstavljala statusni simbol (solju se merila mera različitosti na društvenoj lestvici), dok Ničeova ideja o soli koja povezuje sve (i dobro sa zlim), otvara ne nevažno polje razmišljanja o Lavdžojevoj knjizi: o mogućnosti da se iskorači u ideju o narodima koji u težnji ka uspinjanju ka Bogu  umisle ne čak ni da su nadljudi, „no da drugog boga osim njih nema“, kako pred kraj knjige pominje Lavdžoj, a onda drugih ljudi (s njihove pozicije – nižih bića) ne treba ni da bude. Tada se ničeanska so vezuje sa zlim, a zlo proishodi iz jednoobraznosti, po Šlajermaheru. Sa kiselinom jednoobraznosti ne treba, dakle, mešati veliku bazu soli.

Artur Lavdžoj, Veliki lanac bića: Proučavanje istorije jedne ideje, prevela sa engleskog Gorana Raičević, Akademska knjiga, Novi Sad 2014