Kultura

Made in China

Autor: Tamara Jovanović

Antologija moderne kineske priče

Kao jedan prosečan pripadnik savremene civilizacije izbeći ću zadatak uzgajanja svilene bube[1] i atmosferu knjigeAntologija moderne kineske priče pre ću pohitati da osetim u nekom kineskom restoranu. Ne činite ovu grešku i vi! Povezanost knjige i moje prvobitne pripremne aktivnosti za njeno čitanje iscrpljuju se isključivo u prisvojnom pridevu ,,kineski“, koji je ekspanzijom kineskih proizvoda na našim prostorima zadobio gotovo pežorativno značenje. Zapravo naznačeni pridev, ako izuzmemo ukusnu kinesku hranu, na prvi domišljaj asocira na jeftinu i nekvalitetnu robu, kratkog roka trajanja. I tako dok se kolebamo između uverenja da su kineski proizvodi potvrda gesla ,,koliko para – toliko muzike“ i pomisli da kupovina brendiranih stvari (koje su najčešće i same pravljene u kineskim fabrikama) zapravo ukazuje na ograničenost potrošačke svesti, tvorimo pravo vreme za pojavljivanje i analiziranje onog što ne podleže roku trajanja – knjige, a svedoči o tradiciji i istoriji, te može da regeneriše problematičan prisvojni pridev. Jer, čini se da je kineska kultura zaboravljena na rafovima vrednosti, u nekoj vrsti šopingholičarske manije ili agonije.

Činjenicu da je Kina zemlja bogate kulture i istorije u izvesnom smislu reanimirala je izdavačka kuća Geopoetika u čijoj ediciji Svet proze pronalazimo naslove kineskih autora. Pred nama je knjiga objavljena 2014. godine koja predstavlja kompilaciju kineske moderne proze i kao takva pogodna je za isticanje neprolaznih i neunovčivih vrednosti jedne kulturom bogate zemlje. U kom smislu je Antologija moderne kineske proze naročito pogodna za jedno takvo podsećanje i osećanje? Naime, prijemčivost ove knjige toj zamisli ogleda se prevashodno u njenoj formi. Sačinjena od priča različitih autora ova knjiga neguje svu raskoš forme kakvu jedna zbirka priča može da ima. To znači da u njoj uočavamo plejadu likova, ostvarenih različitim poetičkim sredstvima, prikazanih iz perspektiva različitih pripovedačkih pozicija, sa različitim životnim preokupacijama i aspiracijama, koji se ipak u nekoj tački sustižu i čine ekvivalentnima. Upravo ta tačka jednakosti je najveći kvalitet svake različitosti. Ona i omogućava život jednoj antologiji. Ono što ove junake čini istovetnima jeste otuđenje. S jedne strane prikazan je moderan čovek; njegov intelektualni potencijal junaka pretvara u melanholika (takve junake uočavamo u pričama Potonuće, Natčovek, Dnevnik gospođice Sofi...). Sa druge pak strane itradicionalna kineska zajednicau ovoj knjizi izvajana je sa saznanjem o kompleksnosti čovekove ličnosti, te i ona notira otuđeništvo. Tako koncipirani junaci prikazani suna primer u pričama Let do Meseca i Praznično veče. Dakle, bez obzira na vremensku dimenziju u kojoj junaci obitavaju nije izneveren navedeni topos osame.

Za razliku od romana knjige antologijskih performansi obično nam predstavljaju najreprezentativnija dela određenih pisaca koje su svojom pojavnošću u antologijskim izborima zadobile oreol kanonizovanih vrednosti. To do posebnog izražaja dolazi u ovoj knjizi budući da, kako su i sami prevodioci naglasili, su dela kineskih pisaca slabo prevođena na naš jezik. Stoga je primarni kriterijum njenih priređivača bio odabrati ona ostvarenja koja na najbolji način ilustruju zlatno doba kineske moderne priče. U knjizi ove visokokaratne proze prepliću se moderno i mitsko, kolektivno i individualno, socijalni i psihloški motivi... Čitajući ovaj izbor uronili smo u svet u kojem se čuju zvuci citre, u kojem se jede vruć lonac, pirinač, kestenje, rezanci u sosu od vrane i pije huadijao, u kojem se slavi Praznik sredine jeseni, Praznik dvostruke devetke, ali i praznik posvećen pesniku Ću Juenu;u svet kojem se smatra da se sa ženama kosih očiju najteže izlazi na kraj, a sve nade se polažu u naredni život.

Svaki utisak o kineskoj kulturi i prozi po jedan je čitalački suvenir za modernog čoveka, kojeg na neki način karakteriše turistički duh. Mada neretko osamljenik u sopstvenom okruženju, po čemu može u izvesnom smislu biti blizak junacima ove proze, on hita da upozna različitost. Ipak, na žalost takve moderne radoznalosti druga kultura stiže do nas, ma koliko kilometara savladali, najčešće prečicom i to u svom komercijalizovanom obliku. Knjiga antologijske vrednosti je način da se zavara ta komercijalna kulturološka struja i da se oseti stvaran duh jednog naroda, njegove kulture i tradicije. Dijahronijska nit koju ova zbirka priča ima ukida joj pompeznost prezenta, vremenske tačke u kojoj dela određenih pisaca zablistaju, često bez nekog stvarnog književnog povoda, te svoj sjaj crpe isključivo iz pogodnosti trenutka u kojem su se pojavile. Ova knjiga zato nije bljesak, ona je tinjanje vatre – ona je istorija.

Antologija moderne kineske priče, Geopoetika, 2014.

[1]Knjiga Antologija moderne kineske priče sadrži zanimljiv predgovor u kojem njegovi autori, koji su ujedno i prevodioci knjige,iznose anegdotu sa jednog svog predavanja. Naime, profesorka Denig Jućun im je predložila da odgaje nekoliko svilenih buba kako bi što bolje razumeli Mao Dunovu priču Svilena buba.