Kultura

The city shines brightest at night

Autor: Ivan Bazrđan

Dan Gilroy, Nightcrowler

Nightcrawler je prvi dugometražni film koji Den Gilroj samostalno režira i za koji piše scenario bez ičije pomoći. Poredeći ga sa prethodnim Gilrojevim ostvarenjima na kojima je bio samo saradnik na pisanju scenarija (Bornovo nasleđe2012, Pad 2006...) odmah možemo istaći da je Nightcrawler najbolji film koji je Gilroj napravio i snimio do sada. Ne bi trebalo da nas čudi kvalitet Gilrojevog režiserskog prvenca, budući da on potiče iz porodice koja je vrlo usko povezana sa filmskom industrijom. Denov otac, Frenk Gilroj, dramski je pisac odlikovan Pulicerovom nagradom i proslavljeni filmski scenarista (The subject was roses), dok je brat, Toni Gilroj, napisao scenarije za holivudske hitove Đavolji advokat i Majkl Klejton, koji je i režirao. Luis Blum (Džejk Gilenhal) je mladić koji je, usled nemogućnosti da nađe adekvatan i pristojan posao, prinuđen da se bavi sitnim krađama kako bi iole zaradio neki novac i preživeo. Nakon jedne takve krađe i neuspešne prodaje ukradene robe, vozeći se noću ulicama Los Anđelesa, susrešće se sa samostalnom novinarskom ekipom koja snima automobilsku nesreću. Posmatrajući snimatelje Lu Blum brzo shvata da bi i on vrlo lako mogao da postane samostalni novinar koji će patrolirati Los Anđelesom noću i praviti snimke za crnu hroniku. On će ponuditi svoje amaterske snimke TV stanici sa najnižim rejtingom gledanosti, čiji je glavni urednik Nina Romina (Rene Ruso), žena na zalasku svoje karijere, koja će uspeti da se održi na svojoj poziciji jedino ukoliko se gledanost TV stanice značajno popravi.

Nightcrawler izvrsno ilustruje teškoće koje samostalni novinar preživljava kako bi došao do ekskluzivnog snimka. Prvo, posao samostalnog novinara je posao koji zahteva mnogobrojne nelegalne radnje (da biste saznali za mesto nesreće, ili zločina, i tamo stigli pre policije, potreban vam je policijski radio). Takođe, kada stignete na mesto zločina uvek postoji opasnost da je neka druga novinarska ekipa stigla pre vas. Na kraju, postoji šansa da će vas policajac, ako su oni ipak stigli prvi, koji je tog dana ustao na levu nogu, oterati sa mesta nesreće na udaljenost sa koje će snimak biti potpuno bezvredan. Tek kada se svi ovi neželjeni faktori otklone dobijate savršen snimak. Den Gilroj upravo sociopatskim likom Luisa Bluma prikazuje čoveka koji je u stanju da svojom čeličnom voljom i beskrupuloznim karakterom neželjene faktore svede na minimum, pa stoga Nightcrawler ne pokazuje samo pasji život samostalnih novinara, već vrlo dobro iznosi i etičke probleme koji neminovno idu pod ruku sa novinarskim poslom. Iako novajlija u svetu novinarstva, Lu Blum, kako sam kaže, vrlo brzo kapira jednostavnu šemu na kojoj se zasniva pravljenje dobre crne hronike. To znači da će svaki Luov snimak, koji bude bio snimljen iz neposredne blizine, a da je pun krvi, nasilja, leševa, vredeti nešto novca. Takođe, Lu ima striktna uputstva da snima kriminal i nesreće samo u bogatim delovima Los Anđelesa, jer koga je briga šta se dešava po siromašnijim kvartovima. Snimanje tamnih i mračnih predgrađa El Eja sigurno neće podići gledanost TV stanici, jer vesti ne gledaju ljudi sa margina, koji žive od danas do sutra, već gledanost podižu imućni stanovnici, koji svoje bogatstvo žele da sačuvaju po svaku cenu, pa im je stoga vrlo bitno da budu dobro obavešteni o potencijalnim opasnostima koje im svakodnevno prete. Tu dolazimo do diskriminišuće podele od strane TV stanica (jer je gledanost jedina esencijalna stvar, pošto ona donosi zaradu) na bogate ljude koji su bitni, i na one druge, siromašne, koji su potpuno nevažni i koje niko ne želi da vidi čak ni na televiziji.

Lik Luisa Bluma potpuno se uklapa u psihološki profil sociopate – Lu je hladna i proračunata osoba koja ne poštuje zakone i moralna načela. Takođe, Lu je vrlo dobar glumac koji ni u jednom trenutku ne oseća empatiju, sažaljenje, krivicu. Upravo zbog ovih odlika njegovog karaktera jasno nam je da ovakvom tipu ličnosti u potpunosti odgovaraju beskompromisna pravila koja vladaju u svetu šou biznisa, te stoga Luis Blum nijednog čoveka ne vidi kao svog pravog i istinskog prijatelja. On ljude klasifikuje u tri grupe: one koji su mu podređeni, one koji mu mogu biti saradanici u poslu, i na one koji predstavljaju prepreke kojih se treba rešiti. Sakrivši snimak koji bi policiji omogućio brzo hapšenje i zatvaranje svirepih ubica, Lu stavlja sebe u poziciju režisera koji će pratiti i snimati kriminalce samostalno, a policiju će uključiti u razvoj događaja samo zato što će snimak uz njihovo učešće postati još šokantniji, brutalniji, samim tim i puno vredniji. Apsolutni klimaks film dostiže u sceni razgovara između Lua i Nine, koji bespogovorno hvale Blumovu krvavu reportažu, iako u njenim završnim kadrovima vidimo poslednje izdisaje njegovog partnera Rika (nešto što nijedan etički kodeks ne odobrava, Lu opravdava svojim suvim profesionalizmom), koji je vrlo brzo prešao put od podređenog radnika do prepreke koju je trebalo što pre ukloniti. Najtužnija je manijakalna opijenost Lua i Nine poslovnim uspehom usled kojeg oni potpuno zanemaruju uludo izgubljene živote, koji su u nepovrat otišli zarad hira jednog sociopate (psihopate), koji je samo želeo da napravi senzacionalan snimak, i žene kojoj je karijera najvažnija.

Treba pohvaliti i Gilrojev izvrstan odabir glavnog glumca za ovaj film. Džejk Gilenhal već nas je zadivio svojim ulogama u filmovima: Planina Broukbek, Neprijatelj, Zatvorenici, ali moje skromno mišljenje je da je Gilenhal u filmu Nightcrawler ostvario svoju najbolju rolu (možda mu ove godine, nakon jedne nominacije, napokon uskoči Oskar u džep). Treba samo osmotriti kako Džejk Gilenhal izgleda u ovom filmu: upali obrazi ističu ogromne oči, koje simbolički predstavljaju njegovo glavno novinarsko oruđe, bled ten i mršava telesna konstitucija i muskulatura asociraju da je Luis Blum zaista avet noći, tačnije pravi noćni gmizavac. Na kraju, treba pomenuti i Gilrojevu saradnju sa Robertom Elsvitom, proslavljenim direktorom fotografije (Biće krvi, Laku noć i srećno...), koji je zaslužan za vizuelno moćan i besprekoran izgled Nightcrawler-a. Sve u svemu, iako je Nightcrawler Gilrojev pionirski rediteljski poduhvat, prilično sam siguran da je ovaj film jedno od najboljih ostvarenja koja je Holivud iznedrio, sada već protekle, 2014. godine.