Култура

Филмови као универзални језик слободе

Фестивал "Слободна зона", 10-15. новембар 2016.

Дванаесто издање фестивала Слободна Зона ће публици у Београду, Новом Саду и Нишу, од 10. до 15. новембра, представити чак 50 играних и документарних филмова из целог света. Филм Неруда редитеља Пабла Лараина отвориће фестивал у четвртак 10. новембра у 20 часова у сва три града истовремено.

Окосницу програма, као и претходних година, чине филмови који се баве проблемима савременог друштва у доба глобализације – од рата у Сирији (потресни документарац Уклети сиријске редитељке Ливе Јазји о људима заробљеним у рушевинама сиријских градова) и његових последица (Берлински победник Пожар на мору, Ђанфранка Росија) до застрашујуће перспективе глобалног сајбер рата у који је свет већ закорачио (Zero Days).

Програм Женска линија представља два изузетна филма о насиљу и превазилажењу личне и колективне трауме – јунакиње филмова Замка за снове и Жене плешу сећања на личном примеру показују како се кроз стваралачки чин и друштвену акцију артикулише протест и освајају права и слободе. И глумица Мелани Лорен и активиста Сирил Дион у филму Сутра истражују да ли је касно и још увек могуће мењати свет и шта свако од нас као појединац може да учини на путу промене.

Беспућа Луизијане у којима на обали умирућег језера, у некој врсти кажњеничке колоније преживљава група аутсајдера (Uncertain) и трочлана породица коју у бетонској пустињи Пјонгјанга греје сунце Великог Вође (Под сунцем) само су два најудаљенија пола између којих је разапето човечанство – својим филмовима аутори и ауторке филмова на овогодишњој Слободној Зони сведоче да су нада, креативност и могућност промене корак који нас дели од сличне судбине.

Најважнија новина у дванаестој години фестивала је да Слободна Зона од ове године добија такмичарски карактер, па ће се филмови из овогодишње селекције такмичити за награде стручног жирија за Најбољи ангажовани филм у Међународној и Регионалној конкуренцији и награду Human Rights жирија. О наградама ће одлучивати јавне личности који се у својим професијама активно баве афирмацијом људских права и личним примером активно доприносе дијалогу у срединама из којих долазе.

Награда за Најбољи филм у оквиру селекције 14+ коју додељује средњошколски жири је природна последица дугогодишње сарадње Слободне зоне са професорима и ученицима основних и средњих школа широм Србије – младићи и девојке који ће бирати најбољи филм из селекције 14+ већ имају и гледалачког и волонтерског искуства са претходних издања фестивала. Публика Слободне Зоне ће, као и до сада, одлучивати којих 5 филмова ће наредног пролећа ићи на турнеју по градовима Србије, ове године их је било преко 40.

Биљана Туторов, селекторка новог програмског сегмента Слободне Зоне, Регионалне селекције пред публику доводи неке од најзапаженијих филмова из претходне фестивалске сезоне, који се на ауторски убедљив начин баве проблемима прошлости, садашњости и будућности онога што се у недостатку боље речи помирљиво назива „регионом“. Ауторке и аутори ових 17 филмова, бескомпромисно позивају на дијалог, помирење, афирмисање културе сећања и искрено суочавање са последицама ратова на подручју бивше Југославије. Неки од њих биће гости Слободне зоне и лично ће представити своје филмове у разговору са публиком.

И пратећи програми фестивала посвећени су дијалогу – ту су пре свега Ноћни разговори које уређује и води Иван Миленковић – који ће са својим гостима четири фестивалске вечери посветити темама диктатуре (Под сунцем, р. Виталиј Мански), активног суочавања са прошлошћу и њеним последицама (Жене плешу сећања, р. Алехандра Васаљо, Пиа Сикарди), корупције, самовоље државе(а) (Трећи, р. Арсен Оремовић) и друштвом на ивици потпуног уништења чија су најстрашнија метафора људи приморани да напуштају своје потпуно разорене домове (Уклети, р. Лива Јазји).

Ове године пратећи трансмедијални програм  Cross Media Zona обухвата 13 наслова који комбинују активизам и најсавременије дигиталне технологије са филмским изразом, кроз неколико различитих дигиталних платформи. Дигиталнии и ВР лоунге Слободне Зоне у Дому омладине, уз посебну wеб страницу фестивала, упознаће посетиоце са најбољим најаутентичнијим остварењима светске продукције која се друштвено-ангажованим темама и питањима баве уз помоћ најновије технологије, кроз иновативне наративне стратегије и моделе. У овим нелинеарним причама гледалац је и сам у потрази за (својом) истином и активно учествује у настанку приче.

У мултимедијалној сали Југословенске кинотеке током три фестивалска дана ће у сарадњи са МЕДИА деском Креативна Европа за Србију, бити одржан и Мастерклас Слободне Зоне. Предавачи Синтиа Жил, Роберт Зубер, Сара Божанић и Миха Челар бавиће се значајем, шансама и будућношћу ангажоване трансмедијске продукције и дистрибуције, а Миха Челар ће полазницима ексклузивно демонстрирати први регионални трансмедијски документарац иОток.

Још један куриозитет овогодишњег фестивалског издања је и прилика да се публика упозна са гостима Слободне Зоне, филмским професионалцима и уметницима из целог света. Сваког фестивалског дана од 12 часова, у Музичкој кући Метрополис биће организована Кафа са аутором, дружење и дијалог о узбудљивим филмовима и важним темама којима се они баве.

Фестивал Слободна Зона одржава се у Дворани Културног центра Београда, Дому Омладине Београда, Дворани Југословенске Кинотеке и Арт Биоскопу Коларац у Београду, у биоскопу Арена Cineplex и Музеју Савремене уметности Војводине у Новом Саду и у Нишком културном центру и биоскопу Вилин град у Нишу.

Извор: Слободна зона