Култура

Мештровићев Видовдански храм

Историјат, фотографије

"Видовдански храм" је замишљена архитектонско-вајарска целина, за коју је вајар и архитекта Иван Мештровић урадио просторни модел/макету. Мештровић је још у детињству дошао у додир са косовским митом у Отавицама где је провео детињство. Хрвати и Срби у том крају северне Далмације певају епске песме о Лазару, Милошу Обилићу и Краљевићу Марку.

Спомен маузолеј а не верски објекат требало је да буде дуг око 250 и широк око 200 метара. Храм је комбинација египатских, грчких и римских паганских храмова. Улаз у храм је исти као и код египатског храма. Висока врата на чијем врху се налзи фриз са девет симетрично распоређених коња и соколова (мотив из песме Смрт мајке Југовића) већих него у природној величини. Огромни улаз има два мања улаза са леве и десне стране који су, када се уђе на главна врата, налик нишама. Када уђете у дугачки ходник који има око 100 метара наћи ћете се у колонади каријатида изнад којих је плаво небо.

Жене до пола голе без изражених сексуалних атрибута представљају удовице, мајке и сестре погинулих јунака. (На степеништу са унутрашње стране улаза у Народни музеј у Београду из Васине улице налазе се те каријатиде те се могу видети, наравно било би их више).

На крају овог отвореног ходника уздиже се петоспратна кула која у својој основи има квадратни облик. Сваки спрат сачињен је од по двадесет у низу поређаних каријатида (мишићавих мушкараца) од белог мермера. На свакој страни света је по пет каријатида. Први спрат има највише каријатиде, други мало мање док пети има каријатиде у људској величини. Овај торањ симболизује душе косовских јунака који се уздижу на небеса.

Кроз кулу се може ући у део храма који подсећа на римски Пантеон. Овде је требало да се налази монументални споменик Краљевића Марка на Шарцу висок око 5 метара, једини познати споменик овом српском витезу који је од стране многих историчара уметности доживео многобројне критике. Поред њега још око сто скулптура међу којима су кнез Лазар, Милош Обилић (ова скулптура се налази у атријуму Народног музеја у Београду), Срђа Злопоглеђа, Бановић Страхиња и други историјски и неисторијски ликови из Косовског циклуса.

Неке од ових скулптура могуће је било видети у Народном музеју у Београду и Народном музеју у Крушевцу. Као и два рељефа, под називом Розафа - Зидање Скадра и Косовка девојка, оба рад Ивана Мештровића.

Поред овог великог центалног дела са огромном куполом, са леве, десне и чеоне стране налазе се три мање дворане, опет засвођене куполама у које се може ући са спољне стране преко степеништа и улазних врата. Када се Храм гледа са висине, ова централна дворана са ове три дворане, изгледа као уписани православни крст са три једнака крака. Овај архитектонски мотив је преузет из православне црквене архитектуре где основ темеља сваке цркве изгледа као уписан једнакокраки крст.

Са спољне стране од улаза налази се колонада стубова која подупире у ствари каријатиде које су са унутрашње стране. Спољашњост храма украшавају рељефи који приказују сцене из Косовске битке у дводимензионалној техници сличној оној коју срећемо у староегипатској и персијској уметности. А све то опкољавају статуе седећих лавова (опет њих девет из песме Смрт мајке Југовића)

Фрагмент за Видовдански храм (скулптуре) угледали су светлост дана на светској изложби у Риму 1911. где статуе доносе српском павиљону прву награду. У Србији је формиран и Државни одбор за уметничке послове Србије и југословенства у чијем програму је и изградња споменика, али наступио је рат. Храм је 1915. изложен у Лондону.

Након рата храм се враћа у Краљевину. Мештровић својим делима украшава многе градове, али његову делатност опет прекида рат а макети храма се, након серије изложби по САД тридесетих година прошлог века, губи сваки траг. Макета је пронађена у Њујорку и враћена у Београд, али није утврђено када. Поклоњена је Крушевцу поводом шест векова од оснивања града 1971. и данас је изложена у крушевачком Народном музеју. Ауторова је жеља била да се изграђени храм налази на Газиместану између Лаба и Ситнице где се и одиграла Косовска битка.

Извор: Народни музеј Србије