Култура

Дејмијан Херст: "Нова религија"

Музеј савремене уметности Војводине, 02.09.-14.10. 2016.

British Council, Музеј савремене уметности Војводине и лондонска галерија Пол Столпер (Paul Stolper Gallery) са великим задовољством најављују изложбу „Нова религија” британског уметника Дејмијана Херста (Damien Hirst) од 2. септембра до 14. октобра ове године у Новом Саду. Реч је о једном од најутицајнијих, најиновативнијих и најуспешнијих светских уметника, добитника престижне Тарнерове награде чија дела ће ове јесени по први пут бити представљена публици у Србији. Изложба у Новом Саду се организује уз подршку компаније KPMG.

Изложбом „Нова религија“ Херст жели да покрене размишљање о религији, љубави, уметности и науци. Према уметниковим речима, ово су инструменти који нам помажу да пронађемо свој животни пут. Користећи се универзалним темама, Херст у својој „Новој религији“ супротставља науку и религију, стављајући их у посебан дијалог, онако како их људи обично перципирају. Са једне стране осећајан, близак и топао, у духу религијских и метафизичких конотација, уметник је истовремено и аналитички хладан и одбојан, под утицајем атмосфере и осећања везаних за науку и медицину.

„Изузетно нам је драго што у Србији по први пут можемо да позовемо публику на изложбу Дејмијана Херста, једног од најпознатијих британских уметника данашњице. Веома успешна изложба „Нова религија“ коју представљамо у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду третира теме као што су страх од смрти, религија и наука“ изјавила је директорка British Council-а за Западни Балкан Клер Сирс.

Говорећи о „Новој религији“, Херст је истакао: „Мене више занима то што религија људима попуњава неку празнину. Тако на то сада гледам. Има нека празнина у људима: у свакоме, у мени, коју треба попунити. Неко је испуњава религијом, а други уметношћу. Не мислим да је религија одговор, али помаже. Ја на сличан начин користим уметност за попуњавање те празнине. То је само питање погледа на свет: оптимистичан поглед, уместо да свет видиш као бруталну мочвару. Што он и јесте. Али, да би живео, треба ти нешто више од тога. Религија помаже, али је, у ствари, разочарала.“

Поставка је осмишљена као компактна целина са 44 графике и четири скулптуре које чине „Нову религију“, а функционишу као циклус фресака – од „Стварања света“ до „Последњег суда“. Ови интригантни радови окружују олтарску икону са крстом опточеним пилулама у облику драгуља, дечијом лобањом и срцем обмотаним бодљикавом жицом, те пилулом исклесаном у мермеру. Ови елементи чине својеврсну капелу посвећену жељи да се смрт држи под контролом, жељи која у исти мах не може помоћи у суочавању са смрћу.

Директорка Музеја савремене уметности Војводине Сања Којић Младенов изјавила је поводом предстојеће изложбе: „У процесу сталног дијалога са интернационалном уметничком сценом изузетан значај за институцију јесте сарадња са међународно признатим и препознатљивим уметником Дејмијаном Херстом, присутним и у високој уметности и популарној култури. Истовремено често оспораван због изазивања такозваног шок ефекта својом уметничком праксом, Херст се бави исконским људским и друштвеним вредностима, при чему истиче важност уметности као примарног духовног квалитета.“

„Нова религија“ је настала као резултат сарадње Дејмијана Херста и истакнутог галеристе Пола Столпера 2005. године. Премијерно је представљена у Лондону у галерији Пол Столпер, затим у цркви All Hallows  и музеју „Victoria & Аlbert“. Након Лондона, изложба је приказана у престижним музејима у Венецији, Москви, Атини, Солуну, Ослу и Гдањску, а недавно и у Бања Луци и Скопљу.

Џејмс Торнли, Сениор Партнер у компанији KPMG уз чију подршку се одржава изложба, рекао је: „Верујемо да уметност треба да буде саставни део сваког друштва и да доприноси одрживом економском развоју. Како ове године обележавамо 20 година рада у Србији, одлучили смо да подржимо изложбу „Нова религија“ и на тај начин још једном покажемо своју посвећеност остваривању добробити заједница у којима живимо и радимо.“

Пројекат реализује British Council  у сарадњи са Музејом савремене уметности Војводине и галеријом Пол Столпер. Изложбу је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Управа за културу Града Новог Сада. Изложба је реализована уз подршку компаније KPMG.

Радно време:
понедељак: музеј не ради
уторак - среда - четвртак: 10-18h
петак: 10 - 20h
субота - недеља: 10 - 18h

Улаз на изложбу је бесплатан.

Информације о уметнику:

Дејмијан Херст је рођен у Бристолу. Студирао је на Jacob Kramer College у Лидсу (1983–1985) и Goldsmiths College, Универзитет у Лондону (1986–1989). Године 1987. осмислио је групну изложбу под називом "Freeze" и био је њен кустос. Сматра се да је ова изложба била одскочна даска не само за Херста већ и за читаву једну генерацију британских визуелних уметника. Од касних 1980-их Херст кроз разноврсне комбинације инсталација, скулптура, слика и цртежа истражује сложене односе уметности, живота и смрти. Кроз своје радове Херст истражује савремене системе веровања и поставља им изазове и сецира неизвесност у срцу људског искуства.

Међу најчувеније и најпризнатије радове Дејмијана Херста убрајају се, између осталих, и "Физичка немогућност смрти у свести живог бића" / The Impossibility of Death in the Mind of Someone Living (1991) – стаклени резервоар са ајкулом у формалдехиду, "За љубав Божју" / For The Love of God (2007) – изливена људска лобања од платине из 18. века опточена 8.601 дијамантом, као и "Апотека" / Pharmacy (1992) – уметничка поставка апотеке у природној величини. Од 1987. године широм света је постављено 80 самосталних изложби Дејмијана Херста, а његови радови укључени су у преко 260 групних изложби. Херст је добитник Тарнерове награде 1995.

Поводом изложбе Деjмијана Херста у Новом Саду најављен је и протест који ће се одржати сат пре отварања испред Музеја савремене уметности Војводине. Уз поруке "НЕ бруталној комерцијализацији уметности", "НЕ корпоративној култури", "Рецимо НЕ спонзорисању најбогатијих", организатори протестне акције позвали су уметнике и све остале да се укључе у "изложбу у изложби" тако што ће самостално осмислити и документовати своје евентуалне интервенције изведене на самој изложби, или се пак придружити колективној акцији чији ће детаљи бити саопштени успред самог МСУВ-а, преноси seecult.org.

Текст: Музеј савремене уметности Војводине

Фотографије: Музеј савремене умјетности Републике Српске