Pretraga
Pronađite nas na
 

Пошаљи пријатељу

Култура

Made in China

Aутор: Тамара Јовановић

Антологија модерне кинеске приче

Као један просечан припадник савремене цивилизације избећи ћу задатак узгајања свилене бубе[1] и атмосферу књигеАнтологија модерне кинеске приче пре ћу похитати да осетим у неком кинеском ресторану. Не чините ову грешку и ви! Повезаност књиге и моје првобитне припремне активности за њено читање исцрпљују се искључиво у присвојном придеву ,,кинески“, који је експанзијом кинеских производа на нашим просторима задобио готово пежоративно значење. Заправо назначени придев, ако изузмемо укусну кинеску храну, на први домишљај асоцира на јефтину и неквалитетну робу, кратког рока трајања. И тако док се колебамо између уверења да су кинески производи потврда гесла ,,колико пара – толико музике“ и помисли да куповина брендираних ствари (које су најчешће и саме прављене у кинеским фабрикама) заправо указује на ограниченост потрошачке свести, творимо право време за појављивање и анализирање оног што не подлеже року трајања – књиге, a сведочи о традицији и историји, те може да регенерише проблематичан присвојни придев. Јер, чини се да је кинеска култура заборављена на рафовима вредности, у некој врсти шопингхоличарске маније или агоније.

Чињеницу да је Кина земља богате културе и историје у извесном смислу реанимирала је издавачка кућа Геопоетика у чијој едицији Свет прозе проналазимо наслове кинеских аутора. Пред нама је књига објављена 2014. године која представља компилацију кинеске модерне прозе и као таква погодна је за истицање непролазних и неуновчивих вредности једне културом богате земље. У ком смислу је Антологија модерне кинеске прозе нарочито погодна за једно такво подсећање и осећање? Наиме, пријемчивост ове књиге тој замисли огледа се превасходно у њеној форми. Сачињена од прича различитих аутора ова књига негује сву раскош форме какву једна збирка прича може да има. То значи да у њој уочавамо плејаду ликова, остварених различитим поетичким средствима, приказаних из перспектива различитих приповедачких позиција, са различитим животним преокупацијама и аспирацијама, који се ипак у некој тачки сустижу и чине еквивалентнима. Управо та тачка једнакости је највећи квалитет сваке различитости. Она и омогућава живот једној антологији. Оно што ове јунаке чини истоветнима јесте отуђење. С једне стране приказан је модеран човек; његов интелектуални потенцијал јунака претвара у меланхолика (такве јунаке уочавамо у причама Потонуће, Натчовек, Дневник госпођице Софи...). Са друге пак стране итрадиционална кинеска заједницау овој књизи извајана је са сазнањем о комплексности човекове личности, те и она нотира отуђеништво. Тако конципирани јунаци приказани суна пример у причама Лет до Месеца и Празнично вече. Дакле, без обзира на временску димензију у којој јунаци обитавају није изневерен наведени топoс осаме.

За разлику од романа књиге антологијских перформанси обично нам представљају најрепрезентативнија дела одређених писаца које су својом појавношћу у антологијским изборима задобиле ореол канонизованих вредности. То до посебног изражаја долази у овој књизи будући да, како су и сами преводиоци нагласили, су дела кинеских писаца слабо превођена на наш језик. Стога је примарни критеријум њених приређивача био одабрати она остварења која на најбољи начин илуструју златно доба кинеске модерне приче. У књизи ове висококаратне прозе преплићу се модерно и митско, колективно и индивидуално, социјални и психлошки мотиви... Читајући овај избор уронили смо у свет у којем се чују звуци цитре, у којем се једе врућ лонац, пиринач, кестење, резанци у сосу од вране и пије хуадијао, у којем се слави Празник средине јесени, Празник двоструке деветке, али и празник посвећен песнику Ћу Јуену;у свет којем се сматра да се са женама косих очију најтеже излази на крај, а све наде се полажу у наредни живот.

Сваки утисак о кинеској култури и прози по један је читалачки сувенир за модерног човека, којег на неки начин карактерише туристички дух. Мада неретко осамљеник у сопственом окружењу, по чему може у извесном смислу бити близак јунацима ове прозе, он хита да упозна различитост. Ипак, на жалост такве модерне радозналости друга култура стиже до нас, ма колико километара савладали, најчешће пречицом и то у свом комерцијализованом облику. Књига антологијске вредности је начин да се завара та комерцијална културолошка струја и да се осети стваран дух једног народа, његове културе и традиције. Дијахронијска нит коју ова збирка прича има укида јој помпезност презента, временске тачке у којој дела одређених писаца заблистају, често без неког стварног књижевног повода, те свој сјај црпе искључиво из погодности тренутка у којем су се појавиле. Ова књига зато није бљесак, она је тињање ватре – она је историја.

 

Антологија модерне кинеске приче, Геопоетика, 2014.

 

 

[1]Књига Антологија модерне кинеске приче садржи занимљив предговор у којем његови аутори, који су уједно и преводиоци књиге,износе анегдоту са једног свог предавања. Наиме, професорка Дениг Јућун им је предложила да одгаје неколико свилених буба како би што боље разумели Мао Дунову причу Свилена буба.

Ostavite komentar

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije sajta NoviPolis. Ipak, po postojećem Zakonu o javnom informisanju NoviPolis odgovara za sve sadržaje koji se nalaze na njegovim stranicama, pa u skladu sa tim zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare uvredljive sadržine, kao i komentare za koje sumnjamo da su deo organizovanog spinovanja javnosti, nećemo objavljivati.

Ostali komentari