Искре

Одржана друга трибина Лагуниног књижевног клуба

Жозе Сарамаго, Каин

Велико интересовање читалаца привукла је и друга трибина Лагуниног књижевног клуба која је одржана првог петка у месецу априлу у препуном Делфи кафеу у СКЦ-у. Тема разговора било је стваралаштво португалског нобеловца Жозеа Сарамага са акцентом на његов последњи завршени роман „Каин“, којим се овај велики писац још једном вратио вероватно омиљеној теми религије и Бога. Књига је размишљање о библијском јунаку Каину, „који јесте убио свог брата (Авеља) али који за мене не може да буде виђен као оличење зла“, рекао је Сарамаго.

Гости Лагуниног књижевног клуба били су Јасмина Нешковић, преводитељка Сарамаговог дела на српски језик, Љиљана Шоп, књижевница, Милена Владић Јованов, професорка на Универзитету у Београду, и Вуле Журић, књижевник. Љиљана Шоп је истакла да кад размишља о Сарамагу, увек полази од целине, од свих његових доступних књига. „Основа је по мени то што један атеиста ни у једној књизи не пише да Бога нема. Његова је идеја да га има али да је, посебно старозаветни Бог, злочинац. Та врста расправе, болна по човека, а каткад збуњујућа и по Бога, делује тако да се и ми укључујемо у причу“, рекла је Љиљана Шоп.

Сарамаго има сопствена правописна правила, а Милена Владић Јованов је навела да јој је у „Каину“ било занимљиво то што Сарамаго категорије општег и посебног премешта, па тако оно што је идеал и вечно не добија тај статус. „Одређени догађаји, који чине наше животне приче и наше искуство, обележени су великим словима. Људско искуство овде је подржано језиком. Властита имена, као што су Адам и Ева, добијају карактер заједничког и једну спону са нама као читаоцима јер и ми сви јесмо то и ти ликови.“ Она је истакла да и Сарамагов јунак тражи објашњење, поставља питање одговорности, а да је кроз приче и сам читалац заједно с главним јунаком увучен у ту врсту промишљања.

„Сарамаго уме да напише причу за коју ће млад човек, који је прочитао свега десетак књига, изјавити: зашто ’Путовање једног слона’ није лектира у школи јер бисмо ми то читали“, каже Јасмина Нешковић. За Јасмину Нешковић, Сарамаго је човек који је до краја живота водио разговор, полемисао и не пристајао. „Постоји посвета коју је Андрић упутио Марковићу, а то је да никада не можемо исправити криве Дрине, али да никада не смемо престати да их исправљамо. И то мислим да би могло да важи за Сарамага“, додала је Јасмина Нешковић. Љиљана Шоп је на крају трибине цитирала део из „Каина“: „Повест човечанства је повест његовог неспоразума са Господом, нити он разуме нас нити ми разумемо њега“, као реченицу која би могла да стоји испред сваког Сарамаговог дела, док је Журић истакао да је за њега „Каин“ почео тек када је прочитао последњу реченицу.

Трећа трибина Лагуниног књижевног клуба

Наредна, трећа трибина заказана је за 8. мај у Делфи кафеу у СКЦ-у на којој ће бити представљен енглески писац Едвард Радерфурд и његов роман „Руска“. Цена ове својеврсне историје Русије од доласка Словена у Европу до Октобарске револуције биће снижена за 30 одсто до 8. маја.