Искре

Одржана прва трибина Лагуниног књижевног клуба

Мо Јен, "Уморан од живота и смрти"

Првог петка у месецу марту почео је да живи Лагунин књижевни клуб. Трибина посвећена стваралаштву кинеског нобеловца Мо Јена и његовом роману „Уморан од живота и смрти“ привукла је велики број студената кинеског језика али и поштовалаца овог великог писца. Лагуна је до сада објавила четири књиге овог писца: „Промена“, „Жабе“, „Приче о црвеном сирку“ и „Уморан од живота и смрти“, а током ове године биће објављен и роман „Смрт на сандаловом коцу“.

Писац чије дело одликује спој народних предања, историје и савременог, неспутан језик, богатство маште и хумора, према речима преводитељке и професорке на Филолошком факултету Ане Јовановић, јесте критичан према кинеском друштву и приказује његове бројне негативне стране, али веома опрезно и упаковано у хумор. „Не мислим да је Мо Јен режимски писац. Далеко од тога да је дисидент. Проблем је у томе што до нас не стиже књижевна теорија и критика која се бави делима из Кине, а не може се рећи да су добра само дела оних писаца који пишу против ове земље. Мо Јенова Кина јесте она у којој владају беда и глад, али ни она није баш таква, јер је он представник магичног реализма“, казала је Јовановићева.

Она је додала да сматра да овај писац има дубоку потребу да пише, што нон-стоп и чини (роман „Уморан од живота и смрти“ је написан за 43 дана и то четкицом на традиционалном кинеском папиру), те да у својим књигама више користи приче које је чуо у детињству од деде и бабе, наравно интерпретирајући их на себи својствен начин. Јовановићева је указала да се Мо Јен у роману „Уморан од живота и смрти“ пре свега бави питањем колективне и појединачне кривице, али да је та тема присутна и у другим његовим делима. Како каже, једна од карактеристика његових романа који се заједнички слажу у један мозаик, јесте и то што Мо Јен практикује да неке своје јунаке сели из књиге у књигу.

Филмски критичар и поштовалац кинеске културе и књижевности Мирољуб Стојановић одбацио је тврдњу да је додела Нобелове награде Мо Јену додворавање кинеским властима и цитирао Перија Линка из Њујорк тајмса, који је тврдио да је у питању „сјајан инсајдерски (није емигрирао из Кине) писац који нуди своје виђење савремене Кине“. Према његовим речима, популаризацији Мо Јена највише је допринео славни кинески редитељ Џанг Јимоу, који је снимио филм по његовој књизи „Приче о црвеном сирку“ и који је награђен Златним медведом у Берлину. Иако су њих двојица као тандем сценариста–редитељ доживели потпуни дебакл са филмом „Хаппy Тимес“, Мо Јенова дела и даље остају врло филмична, како каже Стојановић. „Он је аутор десетак сценарија, али да је залутао у свет филма показује и податак да је права на екранизацију књиге ’Приче о црвеном сирку’ продао за 80 долара. Он је елиптичан писац и због те економије писања његову нарацију је лако преточити у филм. Посебно је занимљиво да Мо Јен у својим новијим делима усваја филмске технике, попут монтаже“, казао је Стојановић.

Књижевница Љубица Арсић је напоменула да „чим крену са жигосањем и пропитивањем дела, увек зна да је у питању прави човек и да је сусрет са књигама тог аутора увек нешто изузетно“. Она је на почетку истакла да је фасцинирана Мо Јеновим талентом и да се диви, као писац, његовим делима. Ипак, брине је како наговорити читаоце да се лате читања „Уморан од живота и смрти“, јер је у питању позамашни роман од 744 стране, али је додала да је њу књига опчинила до те мере да јој је при крају било жао што ће је ускоро завршити. „Његова прича о томе како се прелази из једне животиње у другу јесте у ствари прича не само о реинкарнацији него прича о уздизању, о слојевитости личности, јер заправо свака животиња представља једну кључну особину која чини нашу суштинску човечност. Магарац – оваплоћење љубави, бик – снага, свиња – мудрост, пас – верност, мајмун – човек модерног доба. Ово је дубока прича о томе како се долази до тога ’ја’ које је одговорно пред светом и пред историјом и како се долази до тих 5 особина које су по Мо Јену једна суштаствена пирамида личности“. Арсићева је напоменула да јој се у роману „Уморан од живота и смрти“ посебно допала аутоиронијска референца, тачније појављивање лика Мо Јена, обичног шкрабала, чиме се на лукав начин отвара питање писца у друштву, али и хумор који има карневалски дух. „Карневал са доста смеха, али и крви“, истакла је књижевница.

Сви заинтересовани могу до четвртка, 12. марта, да пошаљу књижевну критику (текст од 3.500 карактера) романа „Уморан од живота и смрти“, који говорећи о реинкарнацијама некадашњег земљопоседника Симена Наоа приказује друштвене промене у Кини у последњих 50 година, и то на адресу књизевниклуб@лагуна.рс. Најбоља критика биће објављена у Нину, док ће њен аутор бити награђен и пакетом књига, а све пристигле критике биће објављене на сајту Лагуне. Следећа трибина Лагуниног књижевног клуба биће одржана 3. априла, када ћемо разговарати о роману „Каин“ нобеловца Жозеа Сарамага. До 3. априла ова књига ће бити на попусту од 30% у књижарама Делфи и Лагунином клубу читалаца у Ресавској 33.