Matriks

Pontifex

Pontifex Maximus

Darko Kovačević

Da su, zaigrajmo se alternativne istorije, kojim slučajem postojale video-igre u golootočkim danima, ne sumnjam da bi prevaspitači imali pune ruke posla sa igračima reakcionarnih igara. Tako bi alternativni Jovo, isleđujući novopridošle štićenike, trenutno prepisivao lek:

- Ti? Zbog čega si ovde?

- Igrao sam Sims!

- Sram te bilo, umišljeni buržujčiću! Ovde piše da si koristio i cheat kodove. Prvo topli zec, pa se onda javi higijeničarima, da ribaš klozete, a posle na pomijaru i džuboks*. Vikendom ćeš da radiš GSP**! Sledeći! Šta si ti skrivio?

- Igrao sam Dungeon Keeper!

- Ti ćeš prvo u alatnicu, da zadužiš epsku dvoručnu Torovu macolu, pa ćeš posle dole prema plaži, da tucaš kamen! I topli zec, naravno. Sledeći!

- Farming Simulator.

- Tebi, evo, motika u šake, pa idi kopaj kuruze! A ti?

-  Koristio sam cheat modove na WOT-u.

- Nc, nc, nc… Topli zec pa se javi u alatnicu, zaduži drnč*** i topovsku mast, pa da mastiš mašine. I nemoj da te ikad više vidim da nisi od glave do pete u masti. Jasno? Sledeći!

- Ja sam igrao Hearts of Iron!

- Ti ćeš, sine, triput kroz toplog zeca, a posle u bojkot, u hitleranu sa ostalim Hitlerčićima. A ovog što je igrao Fejsbuk igrice vodite nazad kući, ali ga, molim vas, upišite u specijalnu školu, razred prvi.

Postoje, međutim i igre koje bi se, u ime homo proletariusa, provukle oštrom (ali pravičnom) sudu Partije, u smislu da ne obesmišljavaju svrhovitost rada, već kreativno podstiču razmišljanje i mogu, recimo to pedagoški, da prirpeme i uvedu decu u procese rada (dakle, sve ono što ne postoji u školi). Jedna od tih, moralno ispravnih, je igra u kojoj se konstruišu mostovi – nekada Pontifex, Pontifex 2 (starije verzije), danas Polybridge, grafički atraktivniji, bliži kakvom crtanom filmu. Igre su odlikaške, nema potrebe da bilo šta opisujem, kupite ih ili ukradite s interneta, te instalirajte svojim masončićima i namah umirite uvek budnu roditeljsku savest.

Ja ću se vratiti radu. Ne sumnjam da bi Marks bio protivan kako emancipaciji homo proletariusa od rada, tako i konačnoj i brzoj mutaciji u homo ludensa, iz čije kože će se vraćati radu, ali postmoderno, bez prljanja ruku (izuzmemo li milione bakterija koje stanuju na levom dugmetu vašeg miša ili displeju pamjat-fona). Marks bi ovu (širu) igru raskrinkao kao kapitalsku zaveru elite koja se surovo, ne štedeći tuđe krvi, obračunala sa radničkim pokretom koji je početkom XX veka pokušao da osvoji sredstva i procese proizvodnje. Prvo su obesmišljeni proizvodi - uz pomoć bernajevske propagande iskrivljena je etika proizvoda, njegove upotrebljivosti i svrsishodnosti; potom je, prirodno, obesmišljen rad - može li biti imalo časti u procesu proizvodnje štajaznam, zašećerene vode sa fosfornom kiselinom i ugljen-dioksidom; da bi konačno bio ukinut i radnik.

U znak sećanja na vreme kad je postojao radnik, heroj, udarnik, ostali su časni igrači, Alije Sirotanovići matriksa, koji svoje igre igraju pošteno, iskreno, odano, neumorno, i makar virtuelno mogu stvoriti nešto iz ničega. Video-igrači svih zemalja – ujedinite se!

*pomijara i džuboks – mesto gde se peru tanjiri

**GSP – generalno spremanje prostorija

***drnč – deterdžentski rastvarač naslaga čađi

Pontifex - https://www.chroniclogic.com/pontifex.htm

Pontifex 2 - https://www.chroniclogic.com/pontifex2.htm

Polybridge - http://polybridge.drycactus.com/