Matriks

Crypt of the Necrodancer

Bitange u katakombama Nekroplesača

Darko Kovačević

Rogue (ili roguelike, bitanga) igre, prema tipiku osmobitnog pravoslavlja, podrazumevaju nasumično generisane lavirintove (sa karakondžulama) i permanentnu smrt. Žanr koji ne prašta greške nastao je u Kaliforniji početkom 80-ih godina BBS ere (pre interneta), stekao veliku popularnost u Japanu, a danas doživljava svoju drugu mladost, možda zbog surove sličnosti sa „get rič or daj trajing“ (mazni lovu il krepaj mažnjavajući) paradigmom neukrotivog kapitalizma. Docnije je lutanje lagumima i vilajetima evoluiralo u hibridni akcijsko-fantazijski žanr koji nam je doneo epske spektakle Diablo, Diablo 2, a potom Torchlight i Torchlight 2 (Diablo 3 ne navodim, zato što nije pravoveran, saundtrek nije radio Met Olmin).

Stari bitanški naslovi bili su karakteristični kako po obaveznom čitanju uputstva za upotrebu (RTFM), upotrebi gotovo svih tastera na tastaturi, tako i po ASCII grafici koja je ovaj fantazijski svet apstrahovala u matricu od svega 128 znakova (karaktera), čineći ga kriptičnim, čitljivim i razumljivim samo uskom krugu uber-štrebera i najzaluđenijih kompjuteraša. Danas je to lakše, jer postoje brojni skinovi za sve vas nemaštovite igrače koji ne možete da zamislite da je '*' hrpa zlata, da su '+' vrata, a da je ono 'H' u ćošku zapravo hobgoblin koji ne misli ništa dobro.

Crypt of the Necrodancer nezavisna je igra - mešap koji spaja izvorni i pravoverni roguelike sa dens igrama (nešto poput tupave franšize Guitar Hero ili Osu!), i pakuje u sjajan piksel art sa odličnim saundtrekom spajajući senzibilitete matorog štrebera i mlade tinejdžerke, što je sve navedeno garant lude i nezaboravne zabave u kojoj ćete zaboraviti na krizu i Sirizu. Što se mene tiče, do sada najinteresantniji naslov 2015. godine. Igra se može igrati na više načina, a najinteresantniji je kooperativni mod sa dva igrača, idealan za roditelja i dete, momka i devojku ili, štajaznam, vladiku i đakona. Sličan muzičko-igrački senzibilitet za dva igrača imali smo pre nekoliko godina u sjajnoj igri Synaesthete, ali je Nekroplesač daleko duhovitija, složenija, detaljnija i dublja impulsivna struktura.

Narativ u Nekroplesaču postoji, ali ga nije potrebno prepričavati. Interesantniji mi je onaj drugi narativ, koji ne postoji, a koji se, uz malo maštice, može iščitati između piksela Nekroplesača i transkribovati na ćirilicu:

Na najfabulozniji atomski festival Egzit nadošle uber-zvezde vaseljenske estrade i okupirale ne samo bedeme petrovaradinske tvrđave, nego i katakombe, instalirajući armije miniona, zombifikovanih idolatrijom i narko-psihodeličnim opojnim sredstvima, oduzimajući pritom gomile zlatnih dinara poreskim obveznicima (na ime svojih hipnotičkih performansa) i noseći ih kući u vrećama, gde će najveći deo tog novca završiti pretvoren u nova narkotička sredstva pod uticajem kojih će se proizvoditi novi performansi za nove inkarnacije festivala. Glavni igrač ili igračica, protagonist - nezaslepljeni trezvenjak, skoro pa mladobosanac, u ritmu elektro-dens-fjužna, da ne bude sumnjiv, kreće se kroz lagume, likvidirajući aveti pop-kulture, skupljajući krvavo zarađene dinare nazad iz ruku bogova globalne estrade, sa namerom da povraćeni plen donira (bez poreza) SPC.

Lektira:

Crypt of the Necrodancer:

http://necrodancer.com/

Obavezna osnovna lektira Rogue i Nethack, samo za 8-bitne zilote:

http://www.dosgamesarchive.com/download/rogue/

http://www.dosgamesarchive.com/download/nethack/

ADOM - Friver verzija sa poboljšanom grafikom, za one koji bi da dožive hardkor Rogue:

http://www.adom.de/adom-ii/downloads/javawebstart/index.php

Dens igra OSU! (freeware, sve platforme):

https://osu.ppy.sh/

Synaesthete, hibridna pucačko-plesačka igra za dvoje:

http://games.digipen.edu/games/synaesthete#.VaaIYxs5-Uk