Matriks

Epski akeraj

Darko Kovačević

Blogovao Duduk Rodoljube,
blogovao do tri godinice,
al na netu, al na golemomu,
ta svi ćemo završit na njemu.
Blogovao krvavo, radio,
pod displejem kičma se savila,
ispod leđa zlatna žila raste,
i akerski zglob još zaradio.
Kada se je muka namučio,
kad je skoro bloga izblogovo,
eto njemu Vile Internetske,
pa što mejlom, a što komentarom,
sitnu knjigu Rodoljubu veze
da se ma'ne blogougađanja:
"Netom brate, Duduk Rodoljube,
man' se pustog blogomudrovanja,
zbriši sve to sa tog es-ku-ela,
džaba si se bloga i laćao,
neće narod blogu dolaziti,
već ti dođi na Vejsbuk-provile,
tu ćeš raju svakojaku naći,
tu kli'ći na slike i linkove,
tu se laćaj društveni' igara,
pa kad skupiš pet milja frendova,
ti se tade men' lijepo javi,
da radimo internet biznisa,
da mećemo pornujske adove,
do des' centi od svakoga klika,
lasno ćemo aznu napuniti,
bratski ćemo ćeiv podijeliti,
tebi četres', meni šes'et centi."
Čita knjigu Duduk Rodoljube,
sriče brkom, vontu ne vjeruje,
pa je još jedared iščitava,
jošte pride, i dvared i trired,
e kada se je knjige načitao,
pa je malo mudro promislio,
on Vili ovako viloslovi:
"Netom sestro, Internetska Vilo,
jesam ti se mejlu poradovo,
poradovo ko maleno dijete,
sve dok nijesam knjigu iščitao.
Bloga ti se otpustit ne mogu,
jer ne blogujem ja zbog cenata,
nit crno-zelenije' dolara,
već ja blogam radi bloga, Vilo,
ni po Guglu, niti po Vejsbuku,
ja postujem Bogu vo istinu,
jali Bogu, jali Internetu,
razumite to kako vam drago.
Ma'niti su centi i dolari,
mani me se, Internetska Vilo,
idi vijaj druge marketere!"
Tako se je vili obratio,
pa se s neta Duduk odlogovo,
al ne prođe pe'šes' trenutaka,
to već vila odgovor doznala,
te poziva armiju Akera,
al što rusi', al što kineskiji',
pa i' goni Vila Internetska,
da obale Duduku blogova,
da mu sruše server sa servera,
i pobrišu sistemske vajlove,
da mu zatru servise i loga,
ne bil' nesto, bez traga i glasa,
iz mreženog svijeta lažnoga.
Udriše sovjetski Akeraši,
odaslaše viruse trojance,
krenuše nuz brojne bekdorove,
da 'akuju bloga na Duduka,
da mu sruše server sa servera
i pobrišu logove vajlove,
no se Duduk, velim, odlogovo,
i ne sanja što mu naspremaše,
ne može se, nevin, odbraniti.
Ne doču i' Duduk Rodoljube,
al i' doču Provajdar Admine,
primjeti na lan-an'lan-ajzeru
đe se šćaše silni 'akeraj
te on tipka knjigu esemesnu,
šilje, javlja Duduk Rodoljubu:
"Netom brate, Rodoljub Duduče,
crno ti se na blogove piše,
po serveru 'aka udariše,
Aker 'aka, nemaš ni bekapa,
pašće tebi server do servera,
oteće ti na rutu pasvorda.
Ja sam, eto, nešto pokušao,
Vajervola jesam im podigao,
ne bil rulju malko zadržao."
Stiže knjiž'ca, tiruli, tiruli,
televonom, ali mobilnijem,
čita knjigu Rodoljub Duduče,
čita zeban, morije ga more,
ne bi l' ga, jadnog, umorile,
al ne časi Rodoljube časa,
kavu peče, cvikere namiče,
te se laća linuks terminala
da se kači na bloga servere,
ne bi li se, junak, zakačio,
ne bi li se kako odbranio.
Gdje Duduk nakuluči bekape,
tam' Akeri obrišu vajlove.
Kako Duduk ubije sesiju,
tako Aker do'aka još dvije.
Udario junak na junake,
'akovaše le'nji dan do ponoć,
po omari i po mjesečini,
a kad izbi dvan'esti satićak,
prijavi se na Skaupa Duduče,
đe on traži Bijele Akere,
ne bi li ga odbranili crni':
"Pomoz Bože, netom pobratimi,
silna me je muka nagonila,
po'araše server Akeraši,
ubiće mi server do severa."
Tu se javlja Aker od Kenjade:
"Bog pomogo,netom pobratime,
samo pobij sve sinje procese,
a kad umru svi procesi sinji,
ti tad mijenjaj ruta pasvorda,
stari briši, novi ukucavaj,
pak čekaj do bijelog jutarca,
biće OK, Aker će otići."
Tipka, tipka, Duduk Rodoljube
killall 5, te pobi sve procese,
pa on smišlja novoga pasvorda,
stare briše, nove ukucava,
te on čeka sunac od jutarca,
čeka ne bi l' Akeri otišli.
Kako bijelo jutro suncem granu,
tak' odoše crni Akeraši,
odu ruski, odu i kineski,
ogrijao sunac Rodoljuba.
Netom dođe Vila Internetska,
pa mu veli, preko iksemela,
sitnu knjigu Rodoljubu veze:
"Man' se bloga, Duduk Rodoljube,
man' se, bolan, blogomudrovanja,
zbriši sve to sa svog es-ku-ela,
džaba si se posla i laćao,
ono što te po'odilo sinoć,
to ne beju silni Akeraši,
to ti beše net balavurdija,
tek troleri i spemeri bedni.
Velim, dođi na Vejsbuk-provile,
tu ćeš raje netizenske naći,
tu kli'ći na imidža linkove,
tu se laćaj društveni' igara,
pa kad skupiš pet 'iljad vrendova,
ti se tada meni lijepo javi,
da radimo internet biznisa
- dolar cijeli na buljuk klikova,
bratski ćemo ćeiv podijeliti,
tebi še'set, meni četres' centi."
Vila 'nako, Duduk će ovako:
"Man' se mene, Internetska Vilo,
nit' za četres' nit' bi' za šezdeset,
ja blogujem Bogu čestitome,
po istini, a ne po dolaru!"
Tako se je vili obratio,
pa se s neta Duduk odlogov'o.
To ti vila odgovor doznala,
pa Akere svjetske podozvala,
a što rusi', a što kineskiji',
udariše crni Akeraši,
na blogove Duduk Rodoljuba,
da mu sruše server do servera
i pobrišu logove vajlove,
al' se Duduk, velim, odlogov'o,
i ne sanja što mu se spremaše,
ne može se, nevin, odbraniti.
Ne doču i' Duduk Rodoljube,
al i' doču Provajdar Admine,
primeti na lan-an'lan-ajzeru
đe se šćašu silni 'akeraji
te on kucka knjiž'cu esemesom,
pismo piše Duduk Rodoljubu:
"Netom brate, Duduk Rodoljube,
udariše opet u 'akeraj,
po serveru i po servisima,
udariše, 'oće obrisati,
bazu bloga i vajlove loga,
ja sam, opet, nešto pokušao,
Vajervola sam im zapalio,
ne bi' li i' malko zadržao."
Stiže knjiga, tiruli, tiruli,
televonom, ali mobilnijem,
čita knjigu Rodoljub Duduče,
čita pismo, morije ga more,
al' ne časi Rodoljube časa,
kavu peče, cvikere namiče,
te se laća linuks terminala,
đe se kači na bloga servere,
da odbije svetske Akeraše.
Tipka killall Rodoljub Duduče,
tipka killall ne bi l' i' odbio,
ogleda se junak na junake,
'akovaše le'nji dan do ponoć,
a kad izbi dvan'esti satićak,
prijavi se na Skaupa Duduče:
"Pomoz Bože, netom pobratimi,
silna me je muka nagonila,
po'araše server Akeraši,
ubiće mi server do servera!"
Tu se isti iz Kenjade javlja:
"Bog pomogo, netom pobratime.
DoS napadi tebe sada more,
al' ti mijenjaj i-pe od adrese,
pa čekaj do bijelog jutarca,
a ovi će, do tad, Akeraši,
do tad, jadni, 'akom posustati,
te povrati i-pe od adrese,
kad uminu DoS napadi silni."
Bogom vraća Rodoljub Duduče,
ode mijenjat' i-pe od adrese,
pa čeka do bijelog jutarca,
ne bi li im napad uti'nuo.
Osvanula suncem bijela zora,
utuliše DoS 'aker napadi,
vrati i-pe Rodoljub Duduče,
diže bloga, pa se blogu javlja:
"Netom braćo, moji netizeni,
Ne ruš' te mi po netu blogova!
Zašto dolaru, zašto zelenome,
nema smisla, braćo netizeni,
da bijemo sebe zbog dolara.
Što će vama mojie blogova,
što će vama moje puste priče?
Već vi bi'te po sinjem Vejsbuku,
tamo vam se prazna slama mlati,
tamo rad'te internet biznisa,
mećite im plag-ina edove,
do des' centi od svakoga klika,
lasno ćete azne nakupiti,
bratski ćete ćeiv podijeliti,
vama šes'et, meni četres' centi."
Udariše Akeri na Vejsbuk,
i net Vilu, golu je odraše.
Prijavi se na Skaupa Duduče,
pak on traži Kenjadskog Akera,
svud ga traži, ne bi li ga pit'o:
"Netom brate, Kenjadski Akere,
dvared si me od 'aka sačuv'o,
kome imam ukazati čast?"
Odgovara od Skaupa Kenjadez:
"Netom brate, Rodoljub Duduče,
ko bi bio neg' Kraljević Marko!
Otišo sam iz zemlje Srbije,
jer mi nije bilo više posla,
al' sam rek'o da ćete me naći,
kad vas bude naterala muka."
Marko reče, Rodoljub sasluša,
Marko reče, pa se odlogova,
Ode Marko, od Srbalja nezvan,
osta Duduk blogovati neznan.