Kultura

Politika jezika: Kopija

Stefan Pajović, Novi Sad

Rečenica iz impresuma „Ova publikacija je štampana u 500 kopija“ ne samo da deluje čudno, već je i potpuno netačna. U pitanju je kalk (prevod reči ili izraza sa stranog jezika nastao prostim prepisivanjem) koji se javio pri nespretnom prevođenju sa engleskog jezika (The print run is 500 copies ).

Naime, pored svog osnovnog značenja umnoženog primerka čega ili reprodukcije, u engleskom jeziku copy ima i značenje „rukopisa spremnog za štampu“. Ovakvo značenje ne ulazi u semantički opseg reči „kopija“ u srpskom jeziku, jer postoji druga reč koja nosi takvo značenje: „primerak“. Dakle, knjige se štampaju u hiljadu primeraka, a ne kopija. Naravno, moguće je načiniti hiljadu kopija jedne knjige, ali onda je to umnožavanje, najčešće putem kopir-mašine, a ne izvorno štampanje.

Interesantno je i da za srpsku reč „izvornik“ („original“) u engleskom postoji oksimoron: original copy. Doslovno, posredi je „originalna kopija“ koja krši zakone logike, jer kopija nikako ne može biti jednaka originalu. Ukoliko pak copy prevedemo kao „primerak“, onda dobijamo nešto smisleniju kolokaciju „originalni primerak“, što je opet pomalo sporno, jer bi trebala da postoji reč koja razdvaja original nekog dokumenta, bilo od više istovetnih primeraka, bilo od umnoženih kopija. Srpski jezik ima „izvornik“ ili „izvorni primerak“ koji su daleko smisleniji i ne odstupaju umnogome od latinske etimologije koja bi se grubo definisala kao „prvobitni zapis nekog dokumenta“, a koji se u engleskom jeziku neumitno preobražava u „prepis“. Ukoliko u kontekstu tiraža (francuska pozajmljenica) koristimo reč „primerak“, što rečnici srpskog jezika neizostavno navode, nema potrebe da unosimo zabunu već zbunjenom engleskom „kopijom“. 

(Ukoliko želite da se uključite u AKCIJU 500 x 500 i skromnim prilogom pomognete Novi  Polis posetite sledeći link)