Kultura

Politika jezika: privreda-ekonomija

Stefan Pajović, Novi Sad

Ogromna većina srpskih političara kao da je zaboravila sopstveni jezik, pa je tako bivši predsednik Boris Tadić tokom samo jednog intervjua govorio o „ekonomskom oporavku“, „ekonomskim posledicama“ i „srpskom društvu i ekonomiji“. Koren problema leži u engleskom jeziku koji koristi reč „ekonomija“ da označi ono što se kod nas naziva „privreda“. Definicije reči privreda i ekonomija ovo potvrđuju u srpskom i engleskom jednojezičnom rečniku: „Privreda je način proizvodnje i proizvodni odnosi nekog društvenog uređenja”. “Economy is the system or range of economic activity in a country, region, or community.”

Dakle, privreda jeste economy, dok je reč „ekonomija“ u srpskom jeziku povezana sa naukom kojoj odgovara englesko economics, ali i sa ekonomičnošću, odnosno „upravljanjem imanja na štedljiv način“, što je značenje koje srećemo i u engleskom jeziku. Zabuna počiva isključivo u mešanju pojma „privrede“ i „ekonomije“, pa tako političke stranke obećavaju ekonomski rast koji bi možda značio veći broj ekonomista ili otvaranje još nekog ekonomskog fakulteta. Ukoliko bi pak obećali privredni rast, onda bismo stvarno mogli da očekujemo nova radna mesta, rast BDP-a ili uvećanje izvoza. Takođe, ekonomska saradnja je pre saradnja u kojoj obe strane troše malo resursa, dok bi privredna saradnja podrazumevala razmenu dobara i usluga. Naravno, ekonomija ima širok spektar upotrebe, pa je tako opravdano reći „ekonomska situacija u Grčkoj“. Ipak, usled ovolike pogrešne upotrebe nije isključeno da „ekonomija“ dobije novo značenje, ali onda bismo zaboravili privredu, a bez nje nema privređivanja.

(Ukoliko želite da se uključite u AKCIJU 500 x 500 i skromnim prilogom pomognete Novi  Polis posetite sledeći link)