Kultura

Crna budućnost ogleda se u crnom ogledalu

Autor: Ivan Bazrđan

Čarli Bruker ,,Crno ogledalo“

Za razliku od serija poput ,,Igre prestola“, ,,Breaking bad“, ,,Farga“, ,,Vikinga“ i mnogih drugih o kojima se priča na svakom koraku i čije nove sezone svi željno iščekujemo (Breaking bad je završena, ali neki od junaka žive kroz seriju ,,Bolje pozovite Sola“), serija ,,Crno ogledalo“ ostala je relativno nepoznata publici u Srbiji. Ova serija počela je sa emitovanjem sada već davne 2011. godine, te stoga može delovati da pisanje ovog teksta dolazi sa velikim zakašnjenjem. Međutim, povod za njegovo nastajanje je poslednja epizoda, to jest ,,božićni specijal“, koji je izašao u decembru prošle godine. Takođe, činjenica da postoji mogućnost emitovanja novih epizoda u toku 2015. godine jedan je razlog više da se o ovoj seriji prozbori koja reč. Ono po čemu se ona izdvaja od ostalih serija jeste mali broj epizoda - ,,Crno ogledalo“ ima dve sezone od po tri epizode i božićni specijal. Ovakav format deluje osvežavajuće, jer smo navikli da sezone obično imaju po deset i više epizoda, a velike pauze između njih govore da se sve pažljivo snima i to ne radi puke zarade, već sa namerom da se nešto zaista kaže i poruči.

Njen tvorac, a ujedno i glavni krivac što je serija zaživela, jeste britanski satiričar i tv voditelj Čarli Bruker. Zanimljivo je da holandska produkcijska kuća ,,Endemol“, najčuvenija po rijaliti emisiji ,,Veliki brat“, sada, šesnaest godina nakon njene pojave, koja i dalje hara našom zemljom u vidu metamorfizirane pošasti  sa stotinu lica (,,Parovi“, ,,Farma“, ,,Dvor“), daje novac za jedan tematski potpuno opozitan projekat, koji, ne samo da je formatski drugačiji, nego je čak oštra i beskrupulozna kritika modernog društva, koje svoje etička i estetska načela zasniva upravo po modelu plasiranom u ,,Velikom bratu“. Takođe, radnja epizoda smeštena je u blisku budućnost, pa seriju možemo svrstati u fantastični žanr, koji omogućava da sagledamo uticaj i kobne razvoj načela i vrednosti koje čovek današnjice neguje.

Suprotno od distopija, kakve su date u romanima Džordža Orvela ,,1984“ i Oldosa Hakslija ,,Vrli novi svet“, u kojima totalitarno društvo i državno uređenje nešto posebno ne pate od potrebe da ugode pojedincu, u seriji ,,Crno ogledalo“ prikazana je klasična antiutopijska slika društva koje, naizgled, savršeno funkcioniše i predstavlja utopijsku, obećanu zemlju, a u stvari je duboko i teško bolesno. Poći ćemo od naslova serije koji svojim simboličkim značenjem, čak i pre gledanja epizoda, vizionarski najavljuje mračnu i sumornu ilustraciju tehnološki modernog društva. Ogledalo se, tradicionalno, najčešće koristi kao predmet sa magijskim delovanjem, čija je glavna karakteristika profetska moć. Ako je ogledalo crno, onda ono ne reflektuje ništa, što bi metaforički trebalo da znači da budućnosti za nas nema ukoliko nastavimo da se krećemo ovim putem. Da ne bi bilo sumnje i da bi potcrtao simbolički kobnu konotaciju crnog ogledala, reditelj je u uvodnoj špici odabrao da ono i napukne, što je još jedan svima dobro znan znak nesreće koja predstoji.

U seriji ,,Crno ogledalo“ susretaćemo se gotovo sa svim gorućim problemima modernog društva, ali jedan, koji možda spaja i vezuje skoro sve epizode, jeste problem ukidanja ljudske privatnosti i intime. Danas, u eri društvenih mreža, naš privatni život, koji je nekad bio tajnovit i nenamenjen očima šire javnosti, odjednom treba da postane stalno dostupan i svačiji. Najbolji primeri da radnja serije nije daleko od svakidašnjih dešavanja su fejsbuk profili onih ljudi koji sa nama nesebično žele da podele svaki trenutak svog života. Do kojih granica ukidanje privatnosti ide najbolje ilustruju epizode ,,Celokupna istorija tebe“ i ,,Beli medved“, koje na različitim primerima najeksplicitnije i najbrutalnije pokazuju kakve su posledice kada o nekome znamo sve i šta se dešava kada su svi podaci o nekome i nečijoj privatnosti stalno dostupni. Takođe, serija odlično pokazuje da većina ljudske populacije živi tuđe živote, što je glavni razlog popularnosti programa poput ,,Iks faktora“, ,,Ja imam talenat“ i raznih zvezda i zvezdica. Mnogi obični ljudi poistovećuju se npr. sa nekom čistačicom, koja izuzetno peva, želeći da uporedo sa njom i oni dožive i prožive njen uspeh ne videći da tako čine užasnu grešku, jer mnoga bitnija životna pitanja promiču pored njih, dok oni, zaneseni motom panem et circenses (hleba i igara), samo umrtvljeno sede u fotelji i prate neke glupave i beznačajne emisije. Ni politika kao tema neće biti zapostavljena u seriji ,,Crno ogledalo“, pa ćemo tako videti kako jedan najobičniji animirani plavi medvedić, koji psuje i vulgarno se ponaša, vrlo lako može da postane ozbiljan kandidat za britanski parlament, pošto on, kao i svi političari, ne nudi ništa novo, već samo seje maglu.

Uporedo sa tehnološkim napretkom, koji polako, ali sigurno, dovodi do gubitka intimnosti, javlja se i nedostatak humanosti u ljudima, koji sve više počinju da se ponašaju i liče na mašine. Tokom epizoda postavljaće se razna pitanja koja se tiču etičke ispravnosti bioinženjeringa. Ljudi će hteti da zamene voljene osobe njihovim klonovima, dupliraće sebe samo zarad toga da bi neko imao da ispunjava sve njihove želje i prohteve, jer, naravno, niko ne može bolje znati šta želimo od nas samih. Čovečanstvo će gubiti svoje emocije i moralne principe, pa za sve one dobre ljude, koji iole nešto budu osećali prema drugima i budu imali svoj stav kada je reč o ljudskoj izopačenosti kao posledici tehnološkog napretka, u svetu bliske budućnosti, koji od čoveka zahteva da se ponaša kao mirna i poslušna ovca, neće biti mesta.

Serija ,,Crno ogledalo“ na brutalan, ponekad čak i morbidan način, prorokuje ljudsku egzistenciju u bliskoj budućnosti, koja, po svemu onom što je prikazano, uopšte neće biti srećna. Ta doza morbidnosti koja se javlja, po mom mišljenju, preko je potreban osvešćujući faktor, koji za krajnji cilj ima da se čovečanstvu smuči nehuman put na koji se otisnulo.