Kultura

Metamorfoze Nika Kejva

Autor: Ivan Bazrđan

20 000 dana na Zemlji, Ijan Forsajt-Džejn Polard

I’m transforming

I’m vibrating

I’m glowing

I’m flying

Look at me now.

Jubilee Street

Ako ste mislili da je ,,20 000 dana na Zemlji“ još jedan klasičan dokumentarac u kojem ćete hronološki i komparativno pratiti etape Nik Kejvovog privatnog života i muzičkog stvaralaštva, grdno ste se prevarili. Ijan Forsajt i Džejn Polard, reditelji ovog neklasičnog dokumentarca, odlučili su da svojim filmom ,,20 000 dana na Zemlji“ razbiju ustaljene i stroge žanrovske granice dokumentarnog filma. Složićete se da je, večito nekonvencionalni i kontroverzni, Nik Kejv pravi čovek za vas ukoliko želite da pomerate granice i izađete iz ustaljenih kalupa i kanona. Eklekticizam njegovog muzičkog stvaralaštva analogan je žanrovskoj neodređenosti filma ,,20 000 dana na Zemlji“. Kao i Nik Kejvova muzika koja počiva na šarolikim osnovama gotike, džeza, bluza, panka, tako se i film ,,20 000 dana na Zemlji“ zasniva na kombinaciji dokumentarnog filma sa fikcijom i dramom.

,,20 000 dana na Zemlji“ prati dvadesethiljaditi dan života pomenutog muzičkog stvaraoca, a izrežiran je i fiktivno osmišljen tako da na najbolji način predstavlja njegove karakterne osobenosti i egzistencijalnu svest. Ovako osmišljen dokumentarni film omogućuje da, umesto pukog i dosadnog linearnog nabrajanja albuma, svirki, dostignuća, dobijemo uvid u neke bitnije stvari, koje bi ostale ispod površine u ustaljenoj dokumentarnoj formi. Film ,,20 000 dana na Zemlji“ obiluje autoreferencijalnim i autopoetičkim Kejvovim mislima, pa smo tako, na kraju, dobili jedan film, koji slobodno možemo okarakterisati kao film toka svesti, u kojem Nik Kejv tumači glavnu ulogu.

Reditelje Ijana Forsajta i Džejn Polard neće zanimati škakljivi i tabloidni delovi Kejvovog života, već centralni deo filma možemo posmatrati i kao film esej u kom Nik Kejv izlaže svoju muzičku autopoetiku. Poput Tomas Manovog Adrijana Leverkina, glavnog junaka romana ,,Doktor Faustus“, i ovaj umetnik komponovanje svoje muzike i pisanje teksta zasniva na kontrapunktu. Sudaranje dva ili više nespojivih pojmova u još nepredvidivijim situacijama, po Kejvu, dovešće do nastajanja kompozicije. Gotova kompozicija treba da pređe put od osnovne ideje do završne forme kroz distorzivni kontrapunktni tunel, usled čijeg će se dejstva, ona pojaviti na drugoj strani, u svojoj završnoj formi, preobražena i transformisana. Metamorfoza i transformacija su pojmovi koji svakako fasciniraju Kejva i na kojima reditelji filma ,,20 000 dana na Zemlji“ najviše insistiraju.

Ne treba da nas čudi što se Nik Kejv odlučio za pisanje i komponovanje, jer retko gde je moguć tako širok dijapazon metamorfičnosti kao u ovim umetničkim disciplinama. Iz filma saznajemo da pisanje omogućava Kejvu da se obogotvori, da se preobrazi u demijurga od koga sve zavisi. On svojim raspoloženjem i stanjem svesti u toku pisanja zauzima ulogu vrhovnog tvorca i kreira, kako on kaže, jedan apsurdan, lud, nasilan svet, u kome, za razliku od stvarnog života, u kome, po Kejvu, Bog ne postoji, Bog zaista postoji. Takođe, film vrlo lepo ističe distinkciju između pozicije koju Nik Kejv, kao muzičar, zauzima pre nastupa i u toku nastupa. Pre nastupa, u bekstejdžu, srećemo bojažljivog i nervoznog Nik Kejva, dok se na bini, što možemo videti iz kratkih i retkih, ali vrhunski odabranih snimaka nastupa, transformiše u osobu iz koje se izliva potok nepresušne energije. Reditelji, takođe, lepo prikazuju često preplitanje realnog i fantastičnog, jer Kejvu ulaženje i kretanje kroz realan svet služi samo kao eksperiment tokom kojeg on prikuplja i upija stvari i pojmove, koji će se kroz njegove pesme preobraziti i dobiti potpuno nov oblik. ,,20 000 dana na Zemlji“ pokazuje i da kod jednog demonski pasioniranog muzičara i pesnika nijedan trenutak u životu nije sakralan i nedodirljiv, već je sve podložno metamorfozi. Porodični život, ljubavi, prijateljstva, uspomene - sve na kraju biva transformisano i, kako Nik Kejv kaže, kanibalizovano i ispljunuto na drugu stranu drugačije nego što zapravo jeste. Svi duhovi prošlosti se bore za prostor i mesto, jer je pesma, po Kejvu, herojska i besmrtna, a samim ulaskom u pesmu i reminscencije prošlosti će postati večne.

Pored refleksivnih i autopoetskih delova, koji zauzimaju centralno mesto u filmu, tokom gledanja ,,20 000 dana na Zemlji“ nećete biti uskraćeni ni za neke zanimljivosti iz Nikovog detinjstva, mladosti provedene u Zapadnom Berlinu, muzičkih početaka sa The Birthday Party, simboličnu vezu između religije i heroine, par nezaboravnih doživljaja sa zajedničkih nastupa sa drugim muzičkim zvezdama, kao npr. sa Ninom Simon. U (imaginativnom) dijalogu sa Kajli Minog saznaćete da je Kejvova karijera nakon dueta sa pop divom i ogromnog komercijalnog uspeha singla Where the wild roses grow krenula uzlaznom putanjom. Videćete sumornu, ali primamljivu i stvaralački pokretačku klimu i atmosferu Brajtona u kom Nik živi. Osetićete razliku između porodičnog Nik Kejva i Nik Kejva muzičara i pesnika. Kejvov dvostruki identitet je još jedan primer neprestane transformacije. Porodični i ljubavi pun Nik Kejv se vrlo lako preobražava u radoholičara - osobu kojoj je svaki trenutak dragocen za pisanje i stvaranje.

Na kraju treba reći da ,,20 000 dana na Zemlji“ nije film koji je samo namenjen Kejvovim obožavaocima. Njegova kompleksnost i složenost kompozicije uslovile su da se filmska radnja ovog ostvarenja preliva iz jednog žanra u drugi što ga čini izuzetno primamljivim za gledanje i tumačenje. Na kraju krajeva, dok budete gledali ovaj film, budite sigurni da ćete, ako ništa drugo, slušati jako kvalitetnu muziku.