Displej

Faberžeova jaja, remek-dela primenjene umetnosti

Filmska preporuka

Faberžeovo jaje je naziv za uskršnja jaja iz kolekcije od ukupno oko 50 (i još dva nezavršena primerka), koje je napravio ruski juvelir Karl Petar Faberže za ruske careve u periodu od 1885. do 1917. godine. Pažnju ruske carske porodice Romanov i kasnije svetsku slavu, Faberže je postigao na Sveruskoj izložbi u Moskvi 1882. godine, za koju je, uz pomoć brata Agatona, pripremio originalne komade nakita. Car i carica su mu za tu kolekciju dodelili zlatnu medalju, jer je svojim radom „započeo novu eru u umetnosti izrade nakita“. Posle toga je postao carski nabavljač i dvorski juvelir.

Jaja su pravljena od skupocenih metala, kao što su zlato i srebro, bakar, nikl i paladijum, a gotova jaja na kraju su ukrašavani dragim kamenjem: safirima, rubinima, smaragdima, dijamantima. Jaja su u sebi sadržala, najrazličitija iznenađenja: medaljon, konjanik, štafelaj, voz, labud,petao, ptica, srce, pupoljci, kočije i drugi. Za osnovu jaja korišćen je prirodni kamen: jaspis, rodonit, ahat, kvarc, lapis lazuli i nefrit. Korišćena je tehnika delimično providnog emajla, nekad i u po nekoliko slojeva, od kojih je svaki morao da bude posebno pečen. Mada su u vreme njihove izrade, juveliri koristili svega nekoliko boja, Faberže je eksperimentisanjem uspeo da postigne čak 140 različitih nijansi. Dizajn za izradu jaja inspirisan je umetničkim delima preslikanim iz Ermitaža i važnim momentima iz istorije carske porodice, kao što su krunisanje cara Nikolaja, završetak transsibirske železnice i godišnjica braka ili vladavine.

Prvo jaje je ruski car Aleksandar III poklonio svojoj ženi Mariji Fjodorovnoj za Uskrs 1885. godine. Njoj se poklon toliko dopao da je car nastavio sa poklanjanjem skupocenih jaja za svaki sledeći praznik. Tu tradiciju je nastavio i njegov naslednik Nikolaj II.

Peter Karl Faberže je posao izrade jaja podelio na nekoliko manjih specijalizovanih radionica. Dva majstora zanata, najodgovornijih za izradu jaja, bili su Mihajlo Perčin i Henrik Vingštrem. Danas je pouzdano locirano 44 jaja, a još dva su prepoznata sa fotografija. Osim carskih postoji još 12 uskršnjih jaja rađenih za sibirskog vlasnika rudnika zlata Aleksandra Kelha.

 

 

(Ukoliko želite da se uključite u AKCIJU 500 x 500 i skromnim prilogom pomognete Novi  Polis posetite sledeći link)