Agora

Holandski referendum nagoveštava nevolje Evropi

Joris Lajendajk, The Guardian

Ukoliko verujete da veliki jaz u današnjoj politici više nije između levice i desnice, već između post-ideološkog establišmenta, sa jedne, i „ekstremne struje“ koja se toliko razvila da se, kao takva, opire svakom određenju, sa druge strane, ovonedeljni rezultati referenduma u Holandiji to savršeno ilustruju. Međutim, postavka, pozadinska priča i pravni status referenduma su suviše zbunjujući da bi se njegovi rezultati mogli prosto zabeležiti kao glas protiv Evropske Unije - kako to vodeće liberalne novine NRC navode: „Prosto ne, složeni odgovori“.

Sa izlaznošću koja iznosi taman nešto preko obaveznih 30%, gotovo dve trećine holandskih glasača opredelilo se protiv sporazuma o pridruživanju Ukrajine Evropskoj Uniji – oko dva i po miliona ljudi u populaciji od sedamnaest miliona. Šta su ovi glasači mislili, i da li njihovi glasovi predstavljaju otvoreno nepriznavanje evropskog projekta – kako su to požurili da potvrde anti-EU aktivista Hirt Vilders (Geert Wilders) i aktivista „Bregzita“ Najdžel Feridž (Nigel Farage)?

Teško je reći. Organizatori holandskog referenduma bili su veoma kontroverzni. Referendum je bio inicijativa GeenStijl-a  („Bez stila“), izuzetno uspešnog bloga čije metode i pogled na stvari predstavljaju mešavinu Šarli Ebdoa (Charlie Hebdo), Džekesa (Jackass) i Gokera (Gawker). Pridružio mu se i istaknuti mladi filozof po imenu Tijeri Bode (Thierry Baudet), koji je nedavno objavio knjigu koja se bavi „ženskom masturbacijom, polnom emancipacijom i krizom muškosti u modernom dobu“. Ovo društvance željno pažnje vodilo je kampanju rame uz rame sa ekstremno levičarskom Socijalističkom partijom, koja trenutno ima veće biračko telo od socijaldemokrata, i, naravno, sa Vildersom, koji je trenutno pod istragom zbog huškanja nakon što je grupu svojih pristalica pitao da li „žele više ili manje Marokanaca“. Odgovor „Manje! Manje! Manje!“ izmamio je obećanje: „Hajde da se onda za to pobrinemo“.

Ovo je jedan od razloga zašto je tako teško protumačiti rezultate. Koliko se zaista evroskeptičnih glasača pri zdravoj pameti uzdržalo u nadi da će izlaznost biti dovoljno mala da se glasanje proglasi nevažećim, osporavajući na taj način organizatorima njihovu pobedu? Koliko je proevropskih glasača učinilo isto? Vildersova vatrena antievropska partija ima veoma dobar položaj u biračkom telu, ali isti je slučaj i sa vatrenom proevropskom liberalnom partijom D66.

I šta je tačno to za šta su ljudi glasali za ili protiv? Možete podržavati evropski projekat dok istovremeno verujete u to da ratom pocepana i potpuno korumpirana zemlja sa 42 miliona ljudi koji imaju negativni priraštaj od 5% u 2015. godini prosto predstavlja prevelik zalogaj, bar u ovome trenutku. Ili možete podržavati eventualno pristupanje Ukrajine Evropskoj Uniji upravo zbog toga što smatrate da će ovo fatalno oslabiti čitavu organizaciju.

U ovom smislu, holandski referendum je kao izuzetno negativan primer moguće uporediti sa nastupajućim britanskim referendumom o članstvu u Evropskoj Uniji. Tamo je, makar, pitanje kristalno jasno. Protivnički tabor makar je iznedrio izvesne ozbiljne ljude koji imaju ozbiljne argumente – bar jednim delom vremena. Jednom kada se obavi glasanje, rezultat je odmah jasan: Britanija odlazi ili Britanija ostaje.

Suprotstavite ovo neredu u kome se sada našla holandska vlada. Ratifikovan od strane svih članica Evropske Unije osim Holandije, sporazum sa Ukrajinom već je uslovno stupio na snagu. Potpuno je nejasno šta će se sledeće dogoditi, posebno zato što u rotirajućoj smeni zemalja Holandija trenutno predsedava Evropskom Unijom. Sve ovo navelo je bespomoćnog holandskog premijera Marka Rutea (Mark Rutte) da nakon objave rezultata izjavi: „U svetlu ovakve pobede protivničkog tabora, ratifikacija se ne može nastaviti bez dalje diskusije“.

Najverovatniji scenario u ovom trenutku je da će Holandija pregovarati o izvesnom broju najvećim delom simboličkih razloga za povlačenje iz briselskog sporazuma. Ovo će antievropski tabor snabdeti dodatnom municijom u svojim tvrdnjama da „elita“ bez obzira na sve ipak na kraju radi šta ona hoće, da je „volja naroda“ ponovo zanemarena, i da jedini način da Holanđani budu sigurni nije saradnja sa drugim zemljama na kontinentu, već izolacija i odvajanje od njih.

To što niko u Holandiji nije nazvao rezultate referenduma pozivom na buđenje upućenom zvaničnicima Evropske Unije ili proevropskim partijama, govori samo za sebe. Ako čak i posle evropske ekonomske krize i katastrofe sa izbeglicama, oni i dalje nisu budni, onda mora da su pali u komu. U svakom slučaju, pitanje koje se postavlja svima koji veruju u evropski projekat je izraženije nego ikad: kako opravdati jednu organizaciju koja se tokom proteklih nekoliko godina potvrdila kao nesposobna da zadrži pod kontrolom kako sopstvene granice tako i sopstveni monetarni sistem?

 

Izvor: The Guardian     Preveo: Igor Javor

 

(Ukoliko želite da se uključite u AKCIJU 500 x 500 i skromnim prilogom pomognete Novi  Polis posetite sledeći link)