Agora

Donbas, Pridnjestrovlje… Baltički region…/

Rusiju okružuju od Kaspijskog mora do Arktika

Dmitrij Klenski, IA Rex

Od sredine maja ove godine u potpunosti je zaustavljen prevoz putnika železnicom između Estonije i Rusije. Naravno, odluka kompanije „GoRail" imala je ekonomske uzroke – tokom godina broj prevezenih putnika naglo je opao. Međutim, sama ta činjenica u najmanju ruku se može smatrati indikativnom, budući da simbolizuje neprijateljske podele, a potencijalno i rat.

Naravno, neisplativost putničkog saobraćaja je ujedno i posledica višegodišnje uspešne estonske politike odvajanja etnički ruskog stanovništva i onog koje govori ruskim jezikom od svoje matice – Rusije. Međutim, ukidanje vozova za Moskvu i Sankt Peterburg (za Pskov već odavno ne putuju) dolazi istovremeno sa anti-ruskom histerijom i pećinskom rusofobijom, koje su u Estoniji aktivne više od godinu dana.

Poslednji broj nedeljnika „Eesti Ekspress" pisao je o tajnim obukama činovnika različitih nivoa, koje su bile održane proletos u gradu Siljamae, u kom većinu ima rusko i stanovništvo koje koristi ruski jezik. Prema ovom tekstu, ovde su se pojavili „zeleni čovečuljciˮ iz Rusije, došlo je do ekološke katastrofe, a za to vreme su se u susednoj Narvi pojavili separatisti, a na jugu, na granici sa Letonijom, neprijatelj je uništio nekoliko dalekovoda. Šizofrenija! I ona je svugde. Nedavno je portal err.ee preneo vest da je Jezička inspekcija (u narodu poznata kao jezička inkvizicija) obavezala Ljaene-Saaresku oblast popularnog turističkog ostrva Saaremaa da ukloni dvojezične table sa nazivima ulica na ruskom i estonskom i da ih zameni samo onima na estonskom. Naravno, i da je ruski avion po 101. put povredio vazdušni prostor Estonije... I tako iz dana u dan.

Ovakva ekstremna diskriminacija u potpunosti je u harmoniji sa rastućim vojnim prisustvom SAD i NATO u Estoniji (pa i celom baltičkom regionu). Pa još i sa rastom vojnih troškova Talina, koji već prevazilaze obavezan nivo za članice NATO od 2% od BDP, pa i troškovima na razmeštanje i održavanje američkih vojnih jedinica. Ministar odbrane Estonije Sven Mikser, iako prikriveno, nagovestio je u čijim je to interesima: „Mi moramo da budemo spremni da više trošimo – naši saveznici su vredni toga".

Želi li NATO rat s Rusijom? 

Kako javlja pres služba estonskog parlamenta, predsednik komisije državne odbrane, Marko Miheljson, koji se krajem maja vratio sa putovanja u Ukrajinu, izjavio je: „Iskustvo dobijeno tokom borbi na istoku Ukrajine je neprocenjivo za pripremu naše odbrambene vojske". Na današnji dan već su pokrenuti projekti vojne saradnje između Estonije i Ukrajine, na primer, u oblasti vojne medicine i sajber bezbednosti.

Za ovako nešto je smišljeno i objašnjenje. Prema informacijama Odeljenja za odnose sa javnošću pri Kancelariji Predsednika Estonije, šef države, Tomas Hendrik Ilves, ima informacije o „ekspanzionističkim težnjama" Rusije. Sredinom juna u Beču, na sastanku centralne grupe Minhenske konferencije o bezbednosti, on je izjavio: „Realna politika u odnosima sa Rusijom je ... blokiranje silom njenih ekspanzionističkih težnji". Izjavio je i da o normalizaciji odnosa Evropske unije i Rusije ne može biti ni govora sve dok „traju ruska agresija na Ukrajinu, letovi ruskih aviona bez transpondera u međunarodnom vazdušnom prostoru i otmice građana Evropske unije“. (Ovde se ima u vidu saradnik estonske službe bezbednosti Eston Kohver, koji je zadržan na granici sa Rusijom, i ukrajinski vojnik Nadežda Savčenko, koja je optužena za saučesništvo u ubistvu novinara iz Rusije­ – prim. aut.)

Krajem maja, u talinskom međunarodnom medija-klubu „Impresum", poljski politikolog i političar Mateuš Piskorski izneo je svoje mišljenje o rastućoj napetosti u pribaltičkom regionu: „Zbignjev Bžežinski i Džordž Fridman stalno govore da je u interesu SAD da se stvori zona trajne nestabilnosti, kako bi se time smetalo procesu integracije EU i Evroazijske unije", a komandant vazdušnih snaga Rusije, general-pukovnik Vladimir Šamanov krajem istog meseca izjavio je za ruske medije da su „rizici uvlačenja Rusije u rat u porastu“.

Gotovo kao potvrdu ovome, TASS je preneo navode američkih novina „The New York Times" o tome da je Pentagon odobrio plan razmeštanja u istočnoj Evropi i baltičkom regionu teške vojne opreme u količinama koje su dovoljne da opsluže jedinice od preko 5.000 vojnika. To znači – oko 1.200 jedinica tehnike, od čega 250 tenkova M1-A2, vojnih automobila Bradley i haubica, ukupne cene oko jedne milijarde dolara. U Pentagonu čekaju samo odobrenje ove inicijative od strane ministra odbrane SAD Eštona Kartera i Bele kuće. Iako se pretpostavlja da bi predsednik Obama mogao da iskoristi pravo veta, same ove namere govore za sebe. Iako kao objašnjenje koriste pretnju od strane Rusije, razmeštajući vojnu tehniku i snage brzog reagovanja (pet hiljada vojnika) u baltičkom regionu, SAD se pod plaštom NATO približavaju granicama Rusije. Stoga je prilično jasan odgovor na pitanje: „Ko kome preti"?

Pojas nestabilnosti se širi

Ostaje drugo pitanje: Da li je rast napetosti u baltičkom regionu samo propagandni manevar koji bi trebalo da odvuče pažnju tokom ovog hibridnog rata? Militaristička buka u ovom delu Evrope je toliko zaglušujuća i nametljiva, a realna militarizacija država toliko očigledna da su eksperti počeli da pričaju o ovom regionu kao o mogućem „rezervnom aerodromu" za potpaljivanje regionalnog konflikta s Rusijom. Nije slučajno što je tokom poslednje dve godine Zapad postao zainteresovaniji za odgovor na pitanje da li su među stanovništvom baltičkih država, koje velikim delom govori ruski jezik, podjednako snažni proruski stavovi kao što je to slučaj u Donbasu ili Pridnjestrovlju. Na primer, u Estoniji su „kritični delovi" severoistok države, kao i njena prestonica, a u Letoniji Riga i Latgala. Drugim rečima, Zapad ispituje mogućnosti za izazivanje još jedne „vruće tačke", pored Pridnjestrovlja, upravo u baltičkom regionu, ili, pak, da ucenjuje Kremlj takvom mogućnošću. Zato su provokativne vojne vežbe na severoistoku Estonije, gde je velika koncentracija ljudi koji govore na ruskom jeziku, usmerene upravo na ispitivanje mogućnosti za realizaciju takvih zamisli.

Postoji još jedna osnova zbog čega se treba plašiti ovog scenarija. Na sajtu „Ruske planete" (rusplt.ru) novinarka Daria Andrejevna piše u članku „Estonija pretenduje na deo Rusije" da iza želje Estonije od prošle jeseni da jednostrano dovrši proces demarkacije granice sa Rusijom stoji mogućnost prigraničnog konflikta, budući da takva delovanja prema slovu međunarodnog prava nemaju nikakvu pravnu snagu. To potvrđuje i šef katedre ustavnog i međunarodnog prava Državnog univerziteta uprave (GUU), profesor Vladimir Tabolin, i dodaje da „Estonija sve vreme pokušava tako nešto da učini kako bi naudila Rusiji". Osim toga, u Estoniji još uvek postoje tendencije da joj se vrate sporne pogranične oblasti, koje su tokom raspada SSSR pripale Rusiji. Ovakve bojazni su aktuelne iz još jednog razloga. U Donbasu sukob može da se završi mirom, zbog čega bi Zapadu bio potreban novi konflikt. U slučaju da ustanici Novorusije pređu u napad, ponovo bi mogli da budu korisni unapred pripremljeni, „rezervni" poligoni, kako bi se pojačao vojni konflikt – Pridnjestrovlje ili/i Pribaltika.

Pored toga, eksperti su počeli sve više pažnje da posvećuju i Gruziji, i to kao elementu nestabilnog pojasa oko Rusije. Nedavne ratoborne izjave Tbilisija usmerene protiv Kremlja, kao i potpisivanje ugovora sa Francuskom o isporuci novih sistema PVO, čine osnovanom pretpostavku da Zapad može da izazove još jedno vojno žarište pored Rusije. A možda i više od jednog. Nemiri u Jermeniji već imaju očigledan „majdanski" rukopis. Međutim, Zapad se ne zaustavlja na Kavkazu. Kako javlja ruski portal Ritmeurasia.org, poznati kirgistanski teolog Kadir Malikov izjavio je da je, prema njegovim informacijama, Islamska država izdvojila za svoj centralnoazijski ogranak „Maverannahr" (Transoksijana) oko 80 miliona dolara, sa ciljem destabilizacije regiona. Iako vodeći kirgistanski politikolog, direktor ekspertskog kluba „Dalil plus",Mars Sarijev smatra da ove informacije treba ozbiljno proveriti, a da pronicanje Islamske države u Srednju Aziju nije moguće usled nedostatka resursa, ne treba smatrati nemogućim da joj u tome pomognu Sjedinjene Države i to preko Avganistana. Za tako nešto već postoje i dokazi.

I to nije sve. Viši naučni saradnik Međunarodnog centra odbrambenih istraživanja, estonski ekspert za politiku odbrane, Jan Murumets, prema podacima portala rus.delfi.ee, podvlači: „Ne treba zaboraviti da granica Litvanije s Rusijom prolazi samo kroz Istočnu Prusku (kakav je samo toponim iskorišćen, revanšistički – prim. aut.). Ovde je za upravljanje bilo kakvim ozbiljnim manevrom od strane Rusije neophodna i teritorija Belorusije. Koliko je političko rukovodstvo potonje spremno da učestvuje u ovakvoj avanturi?". Na kraju, prema mišljenju ruskih eksperata, agresivna usmerenost Zapada protiv Rusije vidi se još i u njegovoj zabrinutosti usled pojačanog prisustva Rusije na Arktiku. O tome svedoči jedna senzacionalna vest za estonske čitaoce, koju je preneo sajt rus.delfi.ee, o saradnji Snaga odbrane Estonije sa Severnom vojnom grupom Evropske unije. Njen komandant, pukovnik Torbjon Larson, nedavno je posetio Talin kako bi sproveo inspekciju estonskog kontingenta ove grupe. Zanimljivo je još i novo zapažanje Ljudmile Nikolajevne na portalu svpressa.ru o tome da je „prema podacima nezavisnih novina u Finskoj, od početka juna u Ukrajinu već isporučeno nekoliko stotina finskih AMV 8h8 oklopnih vozila, odnosno višenamenskih oklopnih transportera". Ovakva vojna saradnja navodno neutralne Finske sa državom zahvaćenom ratom govori o rastućem anti-ruskom luku svih manje ili više ratoborno nastrojenih suseda Rusije.

Baltički region – trojanski konj NATO

O tome da Brisel i Vašington vode dvostruku igru u cilju širenja hibridnog rata u Ukrajini, pritom koreći Rusiju za navodno neispunjavanje dogovora iz Minska, koje, zapravo, uz blagoslov Evropske unije, ne poštuje upravo Kijev, svedočio je i kaljinjingradski portal NewsBalt još 27. marta prošle (!) godine. Vojna obaveštajna služba SAD upozoravala je tamošnji Kongres o povećanoj verovatnoći upada vojske Rusije u Ukrajinu. I ne samo u njene istočne i južne regione, već i, kako je prethodno izveštavao glavnokomandujući snagama NATO u Evropi Filip Bridlav, s ciljem ulaska u Pridnjestrovlje. I? Prošlo je više od godinu dana. Nije se desilo ni jedno ni drugo. Ili je to bila greška Zapada, koji je na taj način odao svoje planove – uvući Rusiju u lokalni konflikt?

Ma šta govorili na Zapadu o ruskoj pretnji u baltičkom regionu i neophodnosti primene preventivnih mera, činjenice stoje – u ovom regionu, na granicama Rusije, ubrzano raste vojni potencijal SAD i NATO. Pritom, naivno je govoriti o rotaciji vojnika, a ne o konstantnom prisustvu vojske. U intervjuu za estonske okružne novine „Viru Prospekt", ambasador SAD u Estoniji Džefri Levin licemerno je izjavio: „Trenutno se u Estoniji već nalaze američke jedinice…ali se nalaze ovde po privremenom, a ne trajnom osnovu…ne može se reći da mi pokušavamo da utičemo na vladu Estonije, kako bismo ovde dobili stalnu bazu". Ovo je, međutim, laž: „privremeno" se ipak ispostavlja „trajnim". Neprekidna rotacija američkih vojnika tokom beskonačnih obuka podseća na rad naftnih rafinerija, recimo, u Sibiru.

Tokom susreta s delegacijom komisije oružanih snaga Senata SAD, premijer Estonije Tavi Rijvas zahvalio je senatorima za dozvolu da se iz dela budžeta SAD za 2016. godinu namenjenog za odbranu izdvoje sredstva za učvršćivanje bezbednosti istočne Evrope i razvoj NATO avio-baze Emari (u blizini Talina). Drugim rečima, Estonci kroz američki novac usavršavaju vojnu bazu NATO po stalnom osnovu.

Pored toga, prema podacima jednog estonskog portala, Ministarstvo odbrane Estonije uputilo je vladi ove zemlje dokument prema kome se oružanim snagama SAD daje pravo na „nesmetan pristup objektima povezanim sa njihovom delatnošću – avio-bazi Emeri, Centralnom poligonu, vojnim objektima u gradiću Tapa". Drugim rečima, Amerikanci će moći da se osećaju kao kod kuće. Pod istovetnom američkom „okupacijom" mogu se naći i drugi objekti, „koje Estonija u budućnosti može predati na korišćenje američkim vojnicima". I što je još važnije: odgovornost za održavanje objekata koji su Amerikancima predati na korišćenje, kao i za vojnu opremu SAD koja se tamo nalazi, preuzima na sebe estonska strana. Čineći to, ona preuzima na sebe dužnosti Amerikanaca, samim tim negirajući njihovo prisustvo u Estoniji.

Upravo zato je teško ne saglasiti se sa Vladimirom Vujačićem, koji u članku „Baltičke države – trojanski konj EU" na portalu IA REH piše: „Jedini realni izvor opasnosti za baltičke države jesu upravo jedinice američkih oružanih snaga, koje mogu namerno izazvati provokaciju u regionu".

Talin, 27. jun 2015. godine

Izvor: IA Rex      Prevod: Nikola Kosović