Agora

Može li Podemos do pobede u Španiji? (drugi deo)

Bécquer Seguín, Sebastiaan Faber, The Nation

Iako je istina da su članovi Podemosa razvili inovativnu upotrebu platformi - predlaganje, debatovanje i rasprave  o političkim stavovima na “subrredit“- Miguel Ardanuy i ostali članovi partije zaduženi za web poslove odbijaju takvu etiketu. Podemos ,,nije ni televizija, ni društveni medij, niti  zajednica ili neka ulična stranka,” kaže Ardanuy. Njegova snaga leži u ,,sposobnosti da sva ova iskustva spoji i da učini da jedno drugo dodatno ojača.” Drugi naglašavaju da Reddit nudi mogućnost beskrajnog raspravljanja, ali ne i pronalaženje konsenzusa, koji je kamen temeljac modela ,,krugova”.

Na sastanku predstavnika ,,krugova” iz cele Španije, Horhe Lago i Eduardo Maura vodili su sesije na kojima su podučavali nove članove Podemosa kako da rade sa španskim medijima. ,,Šta se dešava kada reporter dođe do tebe i kaže da je neko rekao nešto o nečemu na lokalnoj Fejsbuk stranici Podemosa, kao da je to zvaničan stav partije?” Odgovor: ti objasniš da je svaki ,,krug” nezavisan, i da je to što je reporter pročitao interna debata koja još uvek ne predstavlja ,,zvaničnu” poziciju. A onda dodaš da sama činjenica da je to mogao i sam reporter vidjeti dokazuje opredelenje partije ka potpunoj transparentnosti. ,,Krugovi će biti sile suprotstavljanja unutar partije“ objašnjava Bermejo, i dodaje: ,,Ovakva vrsta internog pritiska od strane lokalnih krugova je upravo ono što mi želimo.”

U septembru 2014. počeo je veliki, dvomesečni Konstitutivni kongres Podemosa, koji uključuje hiljade ,,krugova”, opšte onlajn debate, elektronske izvore i masovni skup u Palasio Vistalegre u Madridu. U ovoj jedinstvenoj vežbi direktne, neposredne demokratije, više od 100 000 ljudi učestvovalo je u procesu, koji je doveo do uspostavljanja organizacione strukture i usvajanja seta osnovnih etičkih prinicpa partije. Na završnoj ceremoniji 15. novembra, u Teatro Apolo Nuevo u Madridu, Podemos je predstavio generalnog sekretara, Pabla Iglesiasa, zajedno sa Nadzornim odborom koji će osigurati provođenje procedura i protokola, i 62-očlanim Većem građana. Manifestacija je odisala entuzijazmom, osjećajem postojanja namjere i svrhe, pa čak su u nekim granicama bili primetni i znakovi južnoevropske solidarnosti protiv Brisela i Berlina.

Pored stotina novinara i simpatizera stranke, koji su ispunili stari teatar do posljednjeg mesta, tu su bili i svi glavni predstavnici evropskih novih društvenih pokreta. Masi su se obratili Aleksis Cipras, lider Sirize, Žan Luk Melenkon iz Francuskog levog fronta i Marisa Matijas, portugalski član Ujedinjene evropske levice.,,Marionete u Briselu, pa čak i one u našim sopstvenim vladama, odlučile su da kazne naš narod. Prema njihovom viđenju, mi smo lenji, živimo iznad svojih mogućnosti i nemamo pravo na zdravstvenu negu, na obrazovanje, pa čak ni na dom,” rekla je Matijas. ,,Imamo poruku za marionete i njihove bezlične vladare: ako ugrožavate naš život, mi ćemo preuzeti vlast.” Cipras je istakao da se situacija u Evropi već preokrenula: ,,Danas je (Angela) Merkel ta koje se pita šta će uraditi kada Španija i Grčka dobiju vlade koje će pravedno zastupati interese svojih naroda?”. ,,Nije to samo strah koji ima promenjive strane”, rekao je Iglesijas kada je napokon izašao na binu. ,,I osmesi takođe počinju da menjaju strane. Kada te vređaju, kada vrište, kada lažu, kada šire klevetu, smij se- jer mi ćemo pobijediti.” (Ubrzo nakon toga Podemos izbacuje haštag: #SuOdioNuestraSonrisa; Njihova mržnja, naš smijeh.)

Ipak, za neke pristalice Podemos-a, posljednji čin je bio razočaravajući. Osjetili su da dvomesečna Ustavotvorna skupština nije bila verna demokratskim načelima koja su činila srž partije. U septembru, od članova je zatraženo da sarađuju prilikom pisanja tri dokumenta- etičkog, političkog i organizacijskog- koji će formirati osnovu partije i o kojima će se diskutovati na sednici. Na otvoreni poziv prvobitno, do septembra je pristiglo preko 250 dokumenata. Do oktobra, redukovao se broj dokumenata na 50. U Vistralegreu, sredinom oktobra, svakoj grupi je određen vremenski rok za definisanje dokumenata koji bi dalje činili osnovne temelje Podemosa.

Sastanak je neminovno ukazao na postojanje važnih razlika unutar stranke, ali dve su se posebno izdvojile. Vodećem timu ozbiljnih profesora, koji je uključivao Beskansa, Erehona, Monederu i Luisa Alegru (svi oni su povezani sa Complutenese univerzitetom u Madridu), Iglesijas je nametnuo svoj prijedlog.Pablo Ehenike, fizičar i Podemosov izaslanik u Evropskom parlamentu, predstavio je najjaču alternativu, organizacijski dokument za koji su mnogi smatrali da je inkluzivniji od Iglesijasovog. Ehenikeovim prijedlogom interni krugovi stranke bi imali više autoriteta kada su u pitanju ukidanja i kontrole; umjesto podjele odgovornosti između tri organa (tela): članova partije, Savjeta građana i lidera organizacije. Ehenikeov prijedlog je takođe ukazao na potrebu za tri generalna sekretara, ne samo jednim, i izložio zamisao da 20% članova iz Savjeta građana bude izabrano nasumično, a ne da se svih 100 odsto bira kroz direktno glasanje članova partije. Ovakve mere bi imale za cilj izbegavanje zamki- zloupotrebe moći- tradicionalne politike.

Migel Urban, aktivista antikapitalističke ljevice, koji poznaje Iglesijasa godinama, i koji je bio potpisnik januarskog Manifesta, ističe da je prividni Iglesijasov pragmatizam ustvari odustajanje i napuštanje sopstvenih principa. ,,Iglesijas tvrdi da ukoliko želite da budete pobednik u politici, morate ostaviti svoje principe pred vratima”, rekao je Urban. ,,Ja tvrdim da bez principa, pobeda gubi smisao. Ja želim promjene, a ne samo smenu. Moramo održati cilj samouprave”. Ostale Echenikeove pristalice pobornici su ne tako demokratske ideje, ideje da se od članova zahteva da glasaju za sva tri dokumenta kao da su celina, a ne za svaki pojedinačno.  Ehenike je, ustvari, prikazao samo organizacioni dokument. Neki smatraju da ukoliko bi članovi Podemosa dobili šansu da glasaju ovako, njegov organizacioni dokument bio bi izglasan zajedno sa Iglesijasovim političkim i etičkim. Ovakva raznolikost, u osnovnim i temeljnim dokumentima partije, možda je bolje predstavlja od 314.000 njenih članova. U međuvremenu, elektronski izbori za Savjet građana na opštinskom nivou, koji su održani u decembru, dodatno su ojačali poziciju Iglesijasove frakcije.

Glumac, Alberto San Žuan, koji je takođe potpisao januarski Manifest, imao je veoma loše iskustvo: ,,Rekli smo im (Iglesijasovim članovima) nekoliko puta: ‘imamo neke dileme, želimo da razgovaramo.’ Međutim, nisu imali vremena za nas. Ljudi pitaju, ‘Da li znate šta se dešava u Podemosu?’ Ali mi ne znamo ništa više u odnosu na njih“. ,,Odjednom, svi su postali veoma ozbiljni”, dodaje politikolog Noelia Adanes. ,,Ne tako davno, bilo je moguće zbijati šale na račun Podemosa i izazvati malo zabave. Sa tim je gotovo sada.”

Pisac Rafael Narbona sa distance i jezgrovito daje uvid u dešavanja u protekloj godini: Podemos je ,,iskoristila naslijeđe 15-M, model skupštine, i na kraju se konstituisala kao tradicionalna stranka.” Kao rezultat toga, lidersku strukturu stranke čine ljudi koji su bliski Iglesijasu. ,,To je bio pogrešan korak, iako razumljiv”, navodi istoričar Sančez Leon I dodaje: ,,Težak put je pred njima, a Pablo želi da ima tim sa kojim može raditi. Karolina Beskansa je najbolji politički analitičar današnjice u Španiji. Erehon ima tek 32 godine, a apsolutno je briljantan.” Njegov tim takođe poseduje i dosta međunarodnog iskustva: Erehon je blisko sarađivao sa bolivijskim predsednikom Moralesom, dok je Monedero- u 52-oj godini- najstariji u grupi koja čini jezgro svega- bio savjetnik Hugo Čaveza.

Debate o budućnosti Podemosa i dalje ne jenjavaju. Pristup korišten na opštinskim izborima 24. maja naveo je mnoge članove partije i političke posmatrače da spekulišu o rastućim uticajima i ulogama koje bi mogao imati. U oktobru, nakon žustre debate, članovi su izglasali da ne žele učestvovati u izborima pod Podemosovim krovom. Iglesijasov tim je tvrdio da je učešće na lokalnim izborima- dakle, više od 8 000 trka - bio prevelik zalogaj. Smatrali su da bi, kao mlada organizacija, Podemos bio osetljiv na infiltraciju od strane kandidata koji nisu upoznati sa njihovim visokim i konciznim etičkim standardima. Umjesto toga, lokalne grupe su podsticane da daju podršku koalicijama ,,narodnog jedinstva”, koje dele osnovne Podemosove principe.

Dok se u Podemosu ne slažu svi sa neizlaskom, pod imenom partije na izbore u maju, dobar dio članova dolazi na ideju stvaranja mnogo šire levičarske koalicije. Aktivistkinja Ada Kolau, koja je doprinela nastanku antiiseljeničke organizacije PAH, ubrzo nakon parlamentarnih izbora za Evropski Parlament održanih prošlog maja, osnovala je ,,Guanyem Barcelona” (Osvojimo Barselonu). Njen cilj je bio stvaranje šire ,,levo orijenitisane” koalicije kako bi učestvovala na lokalnim izborima u Barseloni 2015.godine. Odluka da svoju podršku stave iza lokalnih inicijativa otvorila je vrata mnogim pristalicama Podemosa da se privremeno ,,pridruže” Kolaujevoj koaliciji, koja je sada porasla i van granica Katalonije pod imenom ,,Ganemos”. Konačno, Beskansa predviđa: ,,u lokalnim krugovima će se govoriti: ‘ovdje da, ovdje ne; sa ovim ljudima da, sa ovim ljudima ne’.”

Izuzev levo orijentisanih, mnogi smatraju da budućnost Socijalističke partije počiva u rukama Podemosa. Novinar Emilio Silva ističe da bi uskoro moglo odzvoniti partiji koja je osnovana prije više od jednog veka od strane nekog drugog Pabla Iglesijasa. ,,Mogu da vidim scenario u kome Podemos osvaja opšte izbore 2016. godine, ali ne sa apsolutnom većinom, nakon čega će PP i PSOE formirati koaliciju kako bi blokirali Podemosovo upravljanje,” ističe i dodaje: ,,To će biti kraj PSOE-a”. To bi bila poetična pravda u očima onih levičarskih kritičara koji, još od španske tranzicije u demokratiju kasnih 1970-ih, konstantno posmatraju partiju kako napušta svoj marksizam i svoje korijene radničke klase, te gledaju njen nepokolebljiv prelazak u desno.

Danas, glavno sedište Podemos-a nalazi se u poslovnoj zgradi na ulazu u Gran Via, Madridski ekvivalent Tajms skvera. Ulaz u zgradu izgleda poprilično šik, ali kada dođete do sedmog sprata, onog gdje se nalaze kancelarije, ne možete a da ne primetite nedostatak zidnih panela, nameštaj koji je sa sniženja i gole žice koje vire iz zidova. Prazni stolovi i obične stolice su uglavnom jedino što možete videti u prostoriji. (,,Ovdje smo tek oko mesec dana,” rekao je jedan od članova Podemosovog tima zaduženog za medije). Odavde do sljedećeg sedišta Podemosa ima oko pola sata hoda, a nalazi se u Lavapiesu, jednom od etnički najraznovrsnijih delova grada. 28 metara uz ulicu od Teatro del Barrio, smeštena je kancelarija u prodavnici sa izlogom, sa jednim od onih tipičnih metalnih vrata prekrivenih grafitima. Kada se otvore vrata mogu se videti Podemosove slike, najave i posteri zalepljeni preko prozora. Unutra se nalazi pogodno skladište i prostor za sastanke, na kojima se arhiviraju godišnji važni  dokumenti, baneri i sećanja.

Podemos se danas nalazi između dve kontradiktorne aspiracije: sa jedne strane- da ostane veran egalitarnim načelima iz kojih je i nastao, a sa druge strane da osvoji izbore, što bi značilo kreiranje poruka kojima se obraća svim Špancima- mladim i starim, progresivnim i konzervativnim. Nakon što se otkrilo i saznalo kako stranka ima kancelariju na poznatoj lokaciji sa pogledom na Gran Via, član tima za odnose sa medijima brzo je dodao: ,,Tražimo još jedan, veći prostor, kako bismo spojili obe kancelarije”. Moglo bi se reći da sa ovakvim budućim ujedinjenjem, Podemos neće napustiti ni pogled na Levapies, ali ni onaj na Gran Viju.

Izvor: The Nation    Prevod: Danijela Zec

Prvi deo teksta možete pročitati ovde