Култура

The city shines brightest at night

Aутор: Иван Базрђан

Dan Gilroy, Nightcrowler

Nightcrawler је први дугометражни филм који Ден Гилрој самостално режира и за који пише сценарио без ичије помоћи. Поредећи га са претходним Гилројевим остварењима на којима је био само сарадник на писању сценарија (Борново наслеђе2012, Пад 2006...) одмах можемо истаћи да је Nightcrawler најбољи филм који је Гилрој направио и снимио до сада. Не би требало да нас чуди квалитет Гилројевог режисерског првенца, будући да он потиче из породице која је врло уско повезана са филмском индустријом. Денов отац, Френк Гилрој, драмски је писац одликован Пулицеровом наградом и прослављени филмски сценариста (The subject was roses), док је брат, Тони Гилрој, написао сценарије за холивудске хитове Ђавољи адвокат и Мајкл Клејтон, који је и режирао. Луис Блум (Џејк Гиленхал) је младић који је, услед немогућности да нађе адекватан и пристојан посао, принуђен да се бави ситним крађама како би иоле зарадио неки новац и преживео. Након једне такве крађе и неуспешне продаје украдене робе, возећи се ноћу улицама Лос Анђелеса, сусрешће се са самосталном новинарском екипом која снима аутомобилску несрећу. Посматрајући сниматеље Лу Блум брзо схвата да би и он врло лако могао да постане самостални новинар који ће патролирати Лос Анђелесом ноћу и правити снимке за црну хронику. Он ће понудити своје аматерске снимке ТВ станици са најнижим рејтингом гледаности, чији је главни уредник Нина Ромина (Рене Русо), жена на заласку своје каријере, која ће успети да се одржи на својој позицији једино уколико се гледаност ТВ станице значајно поправи.

Nightcrawler изврсно илуструје тешкоће које самостални новинар преживљава како би дошао до ексклузивног снимка. Прво, посао самосталног новинара је посао који захтева многобројне нелегалне радње (да бисте сазнали за место несреће, или злочина, и тамо стигли пре полиције, потребан вам је полицијски радио). Такође, када стигнете на место злочина увек постоји опасност да је нека друга новинарска екипа стигла пре вас. На крају, постоји шанса да ће вас полицајац, ако су они ипак стигли први, који је тог дана устао на леву ногу, отерати са места несреће на удаљеност са које ће снимак бити потпуно безвредан. Тек када се сви ови нежељени фактори отклоне добијате савршен снимак. Ден Гилрој управо социопатским ликом Луиса Блума приказује човека који је у стању да својом челичном вољом и бескрупулозним карактером нежељене факторе сведе на минимум, па стога Nightcrawler не показује само пасји живот самосталних новинара, већ врло добро износи и етичке проблеме који неминовно иду под руку са новинарским послом. Иако новајлија у свету новинарства, Лу Блум, како сам каже, врло брзо капира једноставну шему на којој се заснива прављење добре црне хронике. То значи да ће сваки Луов снимак, који буде био снимљен из непосредне близине, а да је пун крви, насиља, лешева, вредети нешто новца. Такође, Лу има стриктна упутства да снима криминал и несреће само у богатим деловима Лос Анђелеса, јер кога је брига шта се дешава по сиромашнијим квартовима. Снимање тамних и мрачних предграђа Ел Еја сигурно неће подићи гледаност ТВ станици, јер вести не гледају људи са маргина, који живе од данас до сутра, већ гледаност подижу имућни становници, који своје богатство желе да сачувају по сваку цену, па им је стога врло битно да буду добро обавештени о потенцијалним опасностима које им свакодневно прете. Ту долазимо до дискриминишуће поделе од стране ТВ станица (јер је гледаност једина есенцијална ствар, пошто она доноси зараду) на богате људе који су битни, и на оне друге, сиромашне, који су потпуно неважни и које нико не жели да види чак ни на телевизији.

Лик Луиса Блума потпуно се уклапа у психолошки профил социoпате – Лу је хладна и прорачуната особа која не поштује законе и морална начела. Такође, Лу је врло добар глумац који ни у једном тренутку не осећа емпатију, сажаљење, кривицу. Управо због ових одлика његовог карактера јасно нам је да оваквом типу личности у потпуности одговарају бескомпромисна правила која владају у свету шоу бизниса, те стога Луис Блум ниједног човека не види као свог правог и истинског пријатеља. Он људе класификује у три групе: оне који су му подређени, оне који му могу бити сараданици у послу, и на оне који представљају препреке којих се треба решити. Сакривши снимак који би полицији омогућио брзо хапшење и затварање свирепих убица, Лу ставља себе у позицију режисера који ће пратити и снимати криминалце самостално, а полицију ће укључити у развој догађаја само зато што ће снимак уз њихово учешће постати још шокантнији, бруталнији, самим тим и пуно вреднији. Апсолутни климакс филм достиже у сцени разговара између Луа и Нине, који беспоговорно хвале Блумову крваву репортажу, иако у њеним завршним кадровима видимо последње издисаје његовог партнера Рика (нешто што ниједан етички кодекс не одобрава, Лу оправдава својим сувим професионализмом), који је врло брзо прешао пут од подређеног радника до препреке коју је требало што пре уклонити. Најтужнија је манијакална опијеност Луа и Нине пословним успехом услед којег они потпуно занемарују улудо изгубљене животе, који су у неповрат отишли зарад хира једног социопате (психопате), који је само желео да направи сензационалан снимак, и жене којој је каријера најважнија.

Треба похвалити и Гилројев изврстан одабир главног глумца за овај филм. Џејк Гиленхал већ нас је задивио својим улогама у филмовима: Планина Броукбек, Непријатељ, Затвореници, али моје скромно мишљење је да је Гиленхал у филму Nightcrawler остварио своју најбољу ролу (можда му ове године, након једне номинације, напокон ускочи Оскар у џеп). Треба само осмотрити како Џејк Гиленхал изгледа у овом филму: упали образи истичу огромне очи, које симболички представљају његово главно новинарско оруђе, блед тен и мршава телесна конституција и мускулатура асоцирају да је Луис Блум заиста авет ноћи, тачније прави ноћни гмизавац. На крају, треба поменути и Гилројеву сарадњу са Робертом Елсвитом, прослављеним директором фотографије (Биће крви, Лаку ноћ и срећно...), који је заслужан за визуелно моћан и беспрекоран изглед Nightcrawler-a. Све у свему, иако је Nightcrawler Гилројев пионирски редитељски подухват, прилично сам сигуран да је овај филм једно од најбољих остварења која је Холивуд изнедрио, сада већ протекле, 2014. године.