Агора

Зашто је НАТО престрашен Русијом?

Пепе Ескобар, Russia Today

Двоструки напад (рат око цијене нафте и напад на рубљу), који је имао за циљ уништење руске економије и стављање њених природних ресурса на располагање Западу, није успио. Природни ресурси су такође били суштински разлог за смањење иранске зависности од Запада. То никада није имало везе са развојем нуклеарног наоружања од стране Техерана, што је забрањено чак и од стране лидера Исламске револуције ајатолаха Хомеинија и врховног вође ајатолаха Хамнеија. „Нова велика игра“ у Евроазији се увијек водила око контроле евроазијске копнене масе. Занемарљиви застоји на америчком елитном пројекту не значе да ће та игра бити ограничена само на „рат исцрпљивања“. Биће да је управо супротно.

Када се говори о украјинској кризи, Кремљ никада није био експлицитнији у томе гдје се налазе двије црвене линије. Прва је да се Украјина не смије прикључити НАТО пакту. Друга је да Русија неће дозволити да народне републике Доњецка и Луганска буду урушене. Такође, приближавамо се потенцијално веома експлозивном крајњем року – јер санкције Европске уније према Русији истичу у јулу. Европска унија која је у метежу и притом још увијек поробљена од стране НАТО савеза, види да ће се патетични конвој од Балтика до Пољске под кодним називом „Dragoon Ride“[1] или „Атланско рјешење“ НАТО-ових показних вјежби проширити, а ЕУ ће покушати да искључи Русију из SWIFT-а ( Свјетско друштво међубанкарске финансијске телекомуникације).

Само ће будале повјеровати да ће САД ризиковати животе Американаца зарад Украјине или чак Пољске. Ипак, хајде да планирамо неколико корака унапријед. Чак и ако дође до незамисливог рата између НАТО-а и Русије у Украјини, руски одбрамбени кругови су сигурни у конвенционалну и нуклеарну супериорност на мору и копну. А то Пентагон врло добро зна. У том случају Русија може разбити НАТО снаге у парампарчад за мање од једног сата. А онда ће доћи тежак избор Вашингтона: да прихвати срамотан пораз или да ескалира сукоб помоћу тактичког нуклеарног наоружања. Пентагон такође зна да Русија има ваздушне и ракетне способности да погоди било шта што је уграђено у амерички систем правовременог и брзог ударца тј. PGS ( US Prompt Global Strike, покушај развоја одбрамбеног или нападачког система који омогућава прецизно навођење ваздушних удара на било коју тачку на планети у року једног сата). Међутим, Москва радије не би користила поменуте могућности.

Генерал-мајор Кирил Макаров, замјеник команданта руских ваздушних снага, је био прилично јасан поводом пријетње од стране PGS-а. Нова руска војна доктрина из децембра 2014. оцијенила је PGS као тренутно „војно билдање“ НАТО-а и као другу по реду војну пријетњу по безбједност Русије. Док се Пентагон бавио Афганистаном и Ираком, у потпуности је пропустио технолошки скок Русије. Исто важи и за кинеску способност да погоди америчке сателите и на тај начин претвори у прах амерички сателитски систем за навођење. Повољан сценарио за Русију би био да купује вријеме док у потпуности не затвори свој ваздушни простор за америчке интерконтиненталне балистичке ракете (ICBM), невидљиве авионе и крстареће ракете – уз помоћ система S-500.

Ово није промаклo Британском обавјештајном одбору (JIC- The British Joint Intelligence Committee) као ни питање да ли би Вашингтон био први у стању покренути напад против Русије. Према JIC-у, Вашингтон може бити неваљао једино у случају ако “а) екстремно настројена влада доспије на власт у Сједињеним Државама, б) ако постоји повећан недостатак повјерења од стране Сједињених Држава у неке, ако не и све западне савезнике захваљујући политичким дешавањима у тим земљама, ц) ако се деси изненадни напредак у области америчког наоружања итд. што би нестрпљивим преговарачима могло дати велику предност“. Спиновање америчког тинк-тенка „Think-Tankland“ да се руски војни планови крећу ка томе да искористе своју супериорности како би извршили први нуклеарни напад против Сједињених Америчких Држава је лаж због тога што је руска војна доктрина у овом тренутку изузетно дефанзивна. Ипак, то не искључује могућност да Вашингтон не ради на незамисливом, а то је да замисли себе у ситуацији у каквој је сада Русија.

Читава игра се некада сводила на то ко „јаше на таласима“, тј. влада над геополитичким насљеђем које је су САД наслиједила од некадашње Британске империје- контрола мора значила је америчко насљеђивање улоге пет царстава: Јапана, Њемачке, Велике Британије, Француске и Холандије. Сви ти задаци које је САД преузела на себе зарад патролирања океанима које гарантује „слободну трговину“ и такође омогућује да пропаганда машинерија иде напријед - може се окренути против Кине у трену. То је механизам сличан пажљиво инсценираном „вођењу финансијске игре иза сцене“ која истовремено има за циљ разбити рубљу и покренути рат за нафту како би се Русија приморала на предају. Велики план Вашингтона остаје варљиво једноставан; да „неутралише“ Кину уз помоћ Јапана, Русију преко Њемачке, што би била два сидра која ће САД избацити, а то су управо Њемачка и Јапан. Русија је, фактички, једина земља BRICS-а која блокира овај план. Ово је био случај све док Кина није лансирала идеју „Нових путева свиле“ што суштински значи  повезивање цјелокупне Евроазије у један богат простор на брзим пругама у коме су и купац и трговац задовољни, а све у циљу диверзификације поморских путева.

Константно демонизовање Русије је заправо необично. Треба размислити о уласку НАТО-а у борбу против стратешког партнерства између Кине и Русије, јер, у не тако далекој будућности, Њемачка, Русија и Кина имаће све оно што је неопходно да постану стубови потпуно интегрисане Евроазије. Како сада ствари стоје, кључни потез Москве и Пекинга је припрема сопственог SWIFT система, док Русија свој ваздушни простор тестира са ракетама S-500. Западна Украјина је уништена и питање је да ли је оставити у штедњом опустошеној Европи, која је, узгред буди речено, не жели. И све се то догађа док та иста Европска унија покушава да хендикепира америчко тржиште са монтираним евром који још увијек не дозвољава већу пенетрацију тржишта САД-а на европско тло. А што се тиче небитног НАТО-а, све што може да уради јесте да лије сузе.

Превод: Милош Бајовић         Извор: Russia Today

[1] Енглеска ријеч dragoon изворно подразумијева опремљену пјешадију која је тренирана за јахачке и борбене способности, док су такве регименте у већини европских земаља успостављене током 18. вијека.