Матрикс

Велики прасак података

Ивана Јовановић Арсић, Данас

Да ли сте свесни трага које свакодневно остављате у дигиталном окружењу? Приватни и пословни мејлови, СМСови, онлајн банкарске трансакције, ГПС сигнали са мобилних телефона, поруке, фотографије и видео материјали које делимо на друштвеним мрежама, претраживање информација по интернету... Када се томе придода огромна онлајн активност јавног сектора и привреде настаје велики прасак података који остају да лебде у виртуелном свету. Свакога дана светска популација креира неких 2,5 трилиона бајтова података. Ова до сада незабележена количина података увела нас је у тзв. big data еру.

До краја фебруара у лондонском Сомерсет хаусу (Somerset House), угледном културном и уметничком центру, могуће је погледати до сада најкомплекснију и најцеловитију изложбу посвећену појму big data, под називом Велики прасак података (Big Bang Data). Шта је заправо big data? То је термин преузет из информатичког сектора који се користи да опише огромне количине неструктурираних података који морају да се обрађују на посебан начин како би се употребили у адекватне сврхе. Укратко речено, big data су сви подаци које ми, као корисници технологија у XXИ веку, остављамо као виртуелни траг за собом, а који опет, како би стручњаци сликовито описали, не могу да стану у класичну Excel табелу и буду релативно једноставно анализирани и обрађени.

Изложба Велики прасак података оригинална је продукција моћне шпанске Фондације Телефоника, настала у сарадњи са Центром за савремену културу из Барселоне (CCCB) и Фондацијом Сомерсет Хаус. Иницијално представљена шпанској публици прошлог пролећа, за ову прилику прилагођена је потребама лондонске и британске публике и огледало је "датификације" наше свакодневице из угла уметника, дизајнера, аналитичара, научника и визионара.

Прекретница 2002.

Задивљујућа је вештина кустоског тима ове фасцинантне изложбе да једну овако комплексну и преобимну тему прикаже на атрактиван, на моменте веома духовит и ироничан, а опет понекад тако суров и критичан начин. Да је осветли из више углова, да сагледа тренутне и укаже на будуће домете овог друштвеног феномена, и наведе посетиоца да се, инспирисан, замисли и покуша да сâм изведе закључке. Олга Субирос и Хосе Луис де Висенте, кустоски тим Фондације Телефоника, послужио се визуром уметника и научника, али и обичних "креатора" података, несвесних улоге коју играју у овом процесу.

Сматра се да 2002. година представља прекретницу у складиштењу података. Тада је, по први пут, свет располагао са више података у дигиталном, него у аналогном формату. До пре десетак година информације којима смо располагали потицале су из научне, индустријске или административне сфере. Данас, међутим, оне потичу од свакодневне активности милиона људи широм света. Слобода коју нам пружају нове технологије развила је уједно и потребу да све меримо и забележимо, да често на опсесиван начин квантификујемо нашу стварност, не бивајући свесни које све информације о нама самима тиме делимо са глобалном интернет заједницом. Иако је до 2007. године већ 94 одсто укупних ускладиштених података било кодирано, само у протекле две године тзв. цунами података поставио је нови рекорд.

Dear Data

Како на ово гледају уметници? Један од најинтересантнијих радова на овој поставци носи назив Dear Data (Драги подаци, алузија на Драги дневниче) уметница Џорџије Лупи и Стефани Посавец. Њих две су у току годину дана "датификовале" појаве из својих живота и бележиле их на визуелно атрактиван и прегледан начин. Обрнуле су процес, дигитализовале су аналогну стварност и комуницирале једна са другом путем поштанских разгледница (слатих на релацији Њујорк-Лондон). Лупи и Посавец су у току 2014. године бележиле разна дешавања у сопственим животима одговарајући сваке недеље на другу, задату тему у форми руком урађених илустрација. Оне су заправо кодирале прикупљене информације и, уз легенду, обавештавале једна другу, на пример, колико су пута у току те недеље и с којом јачином емоције изговориле реч "хвала"; колико су књига и ког жанра прочитале у току једне недеље; на кога или на шта су биле љуте и како су градирале степен те љутње, итд. Иако им је овај целогодишњи експеримент првобитно служио да боље упознају једна другу и започну сарадњу, оне тврде да им је заправо помогао да свака о себи много новог сазна, односно, њиховим речима, "научиле смо да обраћамо пажњу на животне ситнице". Показале су, притом, да свет података не припада само статистици, већ свакоме ко жели и уме да их интерпретира на сопствени начин. Поносне су да се за њихов рад користе придеви који ретко "иду” уз информатичке податке, попут "окрепљујући" или "хуман".

Врли свет могућности

У данашњем дигиталном свету количина података које производимо експоненцијално расте. Ова радикална промена у количини, разноликости и брзини којом се производе подаци, у комбинацији са новим технологијама за њихово складиштење, приступ и обраду, чине big data. Управо тај врли свет могућности, али и манипулација подацима, дочарава изузетна поставка у Сомерсет хаусу у Лондону. Овај вишегодишњи истраживачки пројекат шпанских и британских институција културе да укажу на важан друштвени феномен попут овог и на његов утицај на нашу свакодневицу одраз је оптимизма да је едукација посетилаца, широке популације, и даље у сржи свих институција културе и њиховог деловања. Иако је за многе актере домаће културне сцене ово нажалост тешко остварива улога (обимни финансијски и људски ресурси, интердисциплинарност у раду и сарадња међу секторима, да набројимо неке од потенцијалних потешкоћа), остаје да се дивимо туђим успесима који широј публици крче пут ка бољем разумевању стварности и, пре свега, непосредне будућности.

Сувопарна сексуална статистика

Још једна интересантна интерпретација складиштења података припада шпанском уметнику Хајмеу Сери, који је 2010. године, у договору са својом супругом, одлучио да направи рад под називом Сексуални живот у стабилној вези, Хајме и Франсиска. Пар је дефинисао неколико категорија својих уобичајених сексуалних пракси (свака обележена другом бојом) и бележио их у календар током целе године. По истеку исте настао је визуелно атрактиван рад којим би многи пожелели да украсе свој дом или пословни простор, иако је заправо реч о сувопарној статистици.

 

Извор: Данас