Matriks

Obilazak putnika

Dalibor Tomasović, Novi Sad

Postoji ta „mind expanding“ ideja koja nam govori o tome da sudar tehnologije i prirode, nije neprirodna pojava, baš naprotiv, sasvim prirodna, jer su tehnologija i priroda - jedno (tj. tehnologija je preslikavanje prirode, ili njena nadogradnja). I zaista, kada se povežu određene tačke i sagleda šira slika (ponašanje prirode i ponašanje tehnologije su isti) patenti iz prirode su i tehnološki patenti. Kako Jason Silva kaže tehnologija je naša odeća, nadogradnja naših umova, ona je naša kreacija, ideja i naša spoznaja. Odeća ili patenti koje koristimo za razumevanje sveta i izgradnju istog koji direktno utiče na nas, unutrašnja arhitektura gradi spoljašnju arhitekturu a spoljašnja uzvraća „uslugu“ (mi utičemo na prostor a prostor na nas). Isaija Berlin je rekao „razumeti je spoznati (ili osetiti) patente“.

To me navodi da pomislim kako su „patenti putnika“ uspeli da se preslikaju na stranicu klubputnika.org i da mi da utisak, da zaista tehnologija, u ovom slučaju virutelna stvarnost, je naša eksepanzija unutrašnje a i spoljašnje realnosti. Naime, ova stranica me prvo navela da pomislim kako izgleda kao album jednog putnika, verovatno zbog slika koji svaki post ima (volim svoje impuslivne misli jer čine narednih nekoliko minuta interesantnim), a zatim sam zastao i zaključio da je ta stranica zapravo  - putnički ranac. U njemu možete da nađete karte, slike, knjige, zapise, kontakte, informacije, dnevnike itd. Međutim, šta ovaj putnički ranac razlikuje od pravog putničkog ranca, mislim sem što je stranica i nije zapravo ranac? To je mnogo ljudi u istom prostoru, virtuelnom ali opet prostoru, (bez obzira na dodatne prostore sem home-a - forum, zbirke, servis, dućan i tome slično) jer je on u suštini šizofreni putnički ranac. Kažem šizofreni jer, gde god je upleteno više ljudi nalazi se više percepcija sveta, emotivnih stanja, iskustava i više subjektivno različitog poimanja sveta.

I sve šta jedan putnički ranac ima, ima i ova st(r)anica ali je bogatija za još jedno – priču. Svaka slika, uspomena, iskustvo su ispričani, zapisani, doterani, oni su smešteni u jedan prostor - virtuelni um skrojen od više ljudi – dakle, taj ranac je živ. Gomila subjektivnog nam daje objektivno. Povezivanje tačaka nam daje – patente - „patente putnika“. Dakle daje nam uvid u svet putnika, u njihove navike i način pristupa svetu, zbog toga i prirode njihovog života, kontekst percepcije sveta je drugačiji. Putnici zaista imaju drugačiji „mindset“ od drugih što se da iščitati iz njihovih putopisa.

Još jedna jako zanimljiva stvar je što na bilo kom postu imate otvoren poziv da se priključite stranici „Pozivamo vas da podelite utiske i pridružite se diskusijama na našem forumu. Želite da pišete za Klub putnika? Da crtate, fotografišete, programirate ili da se uključite na bilo koji način? Da budete deo naše redakcije? Sjajno, prijavite se!”. Dakle, klub, kao što vidite nije zatvorenog oblika pa da možete da učestvujete samo u iščitavanju odredjene grupe ljudi (kao da su putnici ikada bili zavoreni tipovi osobe). Što na primer, dokazuje još jedna interesantna pojava a to je „Bantustan“. „Bantustan“ je putnički zapis od Balkana do juga Afrike. „Bantustan“ čine priče i crteži, intervjui i mape, pesme i dokumenti. „Bantustan“ je istovremeno udžbenik za samostalna putovanja, intimna ispovest, ilustrovani atlas, zbirka čudnih sudbina, popis malih tajni i sramota. „Bantustan“ je putopis, roman, atlas i enciklopedija. Dakle on je, zapravo, ukoričeni „živi ranac putnika“. Kako su svi putnici otvorenog duha za kulturu, prostor, kako su društveni, kako su avanturisti koji vole svoje doživljaje itd. sva njihova priroda, patenti, se po zakonu one „mind expanding“ ideje preslikala u tehnološki svet, to jest u virtuelni. Tako da, šmeknite stranicu klubputnika.org jer možda vas upravo ona odvede na neki put, a put vas odvede na stranicu i obogatite jedan mali (a veliki) univerzum za još jedno iskustvo koje će da čitaju neki drugi vi.