Kultura

Sjaj drevnog ruskog epa

"Slovo o pohodu Igorovom"

Remek-delo staroruske književnosti iz 12. veka, "Slovo o pohodu Igorovom" nedavno su objavili beogradski "Štampar Makarije" i podgoričko "Obodsko slovo". U novom četvorostrukom prevodu i sa komentarima Vere Horvat raskošna knjiga oplemenjena je ilustracijama i kaligrafskim listovima originalnog teksta.

"Slovo" je otkriveno 1795, u drevnom srednjovekovnom rukopisu u moskovskoj biblioteci poznatog istoričara i arheografa, znalca i neumornog kolekcionara manuskripata A. Musina - Puškina. Posle pet godina pojavilo se prvo štampano izdanje, a ranije je urađena kopija za caricu Katarinu Drugu koja je podsticala sakupljanje retkih rukopisa. "Original rukopisa, nažalost, nije sačuvan jer je nastradao sa mnogim drugim dragocenim dokumentima u stravičnom požaru koji je zahvatio Moskvu 1812. godine, tokom Napoleonovog napada na Rusiju", kaže za "Novosti" Vera Horvat. "Autor epa je i do danas nepoznat, što nije neobično kada je reč o srednjovekovnoj umetnosti uopšte. Ipak, njegov stil, svestrano obrazovanje, poetska nadarenost i izuzetna obaveštenost govore da je reč o ličnosti visokog znanja, vrlo bliskoj samom knezu, ako ne i učesniku događaja opisanog u delu."

U epu se kazuje o pohodu kneza Igora Svjatoslaviča 1185. godine protiv Polovaca. Pohod je okončan porazom, kneževim ropstvom, njegovim duhovnim preporodom i konačnim povratkom u Rusiju. Autorova osnovna ideja je visokomoralna, to je poziv ruskim kneževima da prekinu sa sitnim konfliktima koji su ih u značajnoj meri oslabili, da se ujedine i tek tada istupe protiv zajedničkog neprijatelja. "Slovo" je, inače, nastalo u vreme kada je hrišćanstvo u Rusiji bilo relativno mlado što se odrazilo i na ideju epa. "Književna analiza pokazala je da, i pored autorovog dubokog hrišćanskog utemeljenja, postoji čitav sloj različitih paganskih i folklornih simbola koji nisu bili tuđi njegovim savremenicima i stilu narodne poezije. Autor ih je uklopio u delo vrlo bezbolno i spretno, nalik neimaru čiji fantazmagorični ukrasi fasada katedrale ni najmanje ne ugrožavaju njenu dominantno hrišćansku namenu, nego je samo čine još slikovitijom", ističe Horvatova.

Posebno je zanimljivo što je ep preveden na četiri načina - u prozi, zatim podeljeno na numerisane odeljke, u slobodnom stihu i najzad u rimi. Objašnjavajući otkuda takav komplementarni pristup, sagovornica kaže: "Slovo" je u originalu bilo ispisano specifičnim pismom, bez interpunkcije, od ivice do ivice pergamenta, maksimalno štedeći njegov ograničeni prostor. Spev samo na prvi pogled deluje kao prozno ostvarenje. U suštini to je visokopoetizovani tekst, napisan, kako bismo to danas rekli, u slobodnom stihu. U okviru kompozicionih i prostornih zadatosti, genijalni autor se, doduše, nije služio rimom kakva nam je danas poznata, ali pažljiviji uvid otkriva bogat unutrašnji ritam i rimu. Uz pregnantnost i visoku emotivnu intoniranost, sve ovo govori da je reč pre o poetskom nego o proznom kazivanju."

Zanimanje za ovo delo koje je nezaobilazno ne samo za rusku nego i za svetsku književnu baštinu stalno je u porastu. Postoji nekoliko hiljada naučnih radova, eseja i drugih tekstova o "Slovu", odbranjeno je na stotine doktorata a samo od 2000. do danas pojavilo se dvadesetak novih prevoda na savremeni ruski jezik. Kod nas su ga prevodili Milorad Panić Surep, Vladan Nedić, pa i veliki Njegoš. "Zahvaljujući idejnom rešenju izdavača, knjiga izgleda vrlo impresivno. U njoj su se našle ne samo raskošne ilustracije Ivana Gorikova, nego i njegov kaligrafski tekst "Slova" na staroruskom jeziku, što joj daje osobenu draž i pečat nesvakidašnjeg", zaključuje Vera Horvat.

Poreklo iz južne Rusije

Pre nekoliko godina u izdanju SKZ Vera Horvat objavila je knjigu prevoda ruskih narodnih pesama - biljina, a nedavno se pojavio i njen prevod autorskih ruskih bajki, u izdanju beogradske "Rusike". Interesovanje za ovu vrstu književnog stvaralaštva sigurno ima veze i sa njenim poreklom, čiji su preci iz južne Rusije. Njen pradeda po majci, Nikolaj Suncov, bio je poznati istoričar književnosti i umetnosti, etnograf i folklorista.

Koristio i srbizme

Većina stvari vas samo zatekne kao što su mene iznenadili rezultati paleolingvističkih istraživanja koja dokazuju da autor "Slova" potiče iz zavičaja mojih predaka. Ako dodam i da je taj isti, neznani nam pesnik, neretko koristio i srbizme i neke druge "balkanizme", zagonetka tajanstvenih uticaja će se samo usložnjavati - kaže Vera Horvat.

 

Izvor: Novosti