Kultura

Meštrovićev Vidovdanski hram

Istorijat, fotografije

"Vidovdanski hram" je zamišljena arhitektonsko-vajarska celina, za koju je vajar i arhitekta Ivan Meštrović uradio prostorni model/maketu. Meštrović je još u detinjstvu došao u dodir sa kosovskim mitom u Otavicama gde je proveo detinjstvo. Hrvati i Srbi u tom kraju severne Dalmacije pevaju epske pesme o Lazaru, Milošu Obiliću i Kraljeviću Marku.

Spomen mauzolej a ne verski objekat trebalo je da bude dug oko 250 i širok oko 200 metara. Hram je kombinacija egipatskih, grčkih i rimskih paganskih hramova. Ulaz u hram je isti kao i kod egipatskog hrama. Visoka vrata na čijem vrhu se nalzi friz sa devet simetrično raspoređenih konja i sokolova (motiv iz pesme Smrt majke Jugovića) većih nego u prirodnoj veličini. Ogromni ulaz ima dva manja ulaza sa leve i desne strane koji su, kada se uđe na glavna vrata, nalik nišama. Kada uđete u dugački hodnik koji ima oko 100 metara naći ćete se u kolonadi karijatida iznad kojih je plavo nebo.

Žene do pola gole bez izraženih seksualnih atributa predstavljaju udovice, majke i sestre poginulih junaka. (Na stepeništu sa unutrašnje strane ulaza u Narodni muzej u Beogradu iz Vasine ulice nalaze se te karijatide te se mogu videti, naravno bilo bi ih više).

Na kraju ovog otvorenog hodnika uzdiže se petospratna kula koja u svojoj osnovi ima kvadratni oblik. Svaki sprat sačinjen je od po dvadeset u nizu poređanih karijatida (mišićavih muškaraca) od belog mermera. Na svakoj strani sveta je po pet karijatida. Prvi sprat ima najviše karijatide, drugi malo manje dok peti ima karijatide u ljudskoj veličini. Ovaj toranj simbolizuje duše kosovskih junaka koji se uzdižu na nebesa.

Kroz kulu se može ući u deo hrama koji podseća na rimski Panteon. Ovde je trebalo da se nalazi monumentalni spomenik Kraljevića Marka na Šarcu visok oko 5 metara, jedini poznati spomenik ovom srpskom vitezu koji je od strane mnogih istoričara umetnosti doživeo mnogobrojne kritike. Pored njega još oko sto skulptura među kojima su knez Lazar, Miloš Obilić (ova skulptura se nalazi u atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu), Srđa Zlopogleđa, Banović Strahinja i drugi istorijski i neistorijski likovi iz Kosovskog ciklusa.

Neke od ovih skulptura moguće je bilo videti u Narodnom muzeju u Beogradu i Narodnom muzeju u Kruševcu. Kao i dva reljefa, pod nazivom Rozafa - Zidanje Skadra i Kosovka devojka, oba rad Ivana Meštrovića.

Pored ovog velikog centalnog dela sa ogromnom kupolom, sa leve, desne i čeone strane nalaze se tri manje dvorane, opet zasvođene kupolama u koje se može ući sa spoljne strane preko stepeništa i ulaznih vrata. Kada se Hram gleda sa visine, ova centralna dvorana sa ove tri dvorane, izgleda kao upisani pravoslavni krst sa tri jednaka kraka. Ovaj arhitektonski motiv je preuzet iz pravoslavne crkvene arhitekture gde osnov temelja svake crkve izgleda kao upisan jednakokraki krst.

Sa spoljne strane od ulaza nalazi se kolonada stubova koja podupire u stvari karijatide koje su sa unutrašnje strane. Spoljašnjost hrama ukrašavaju reljefi koji prikazuju scene iz Kosovske bitke u dvodimenzionalnoj tehnici sličnoj onoj koju srećemo u staroegipatskoj i persijskoj umetnosti. A sve to opkoljavaju statue sedećih lavova (opet njih devet iz pesme Smrt majke Jugovića)

Fragment za Vidovdanski hram (skulpture) ugledali su svetlost dana na svetskoj izložbi u Rimu 1911. gde statue donose srpskom paviljonu prvu nagradu. U Srbiji je formiran i Državni odbor za umetničke poslove Srbije i jugoslovenstva u čijem programu je i izgradnja spomenika, ali nastupio je rat. Hram je 1915. izložen u Londonu.

Nakon rata hram se vraća u Kraljevinu. Meštrović svojim delima ukrašava mnoge gradove, ali njegovu delatnost opet prekida rat a maketi hrama se, nakon serije izložbi po SAD tridesetih godina prošlog veka, gubi svaki trag. Maketa je pronađena u Njujorku i vraćena u Beograd, ali nije utvrđeno kada. Poklonjena je Kruševcu povodom šest vekova od osnivanja grada 1971. i danas je izložena u kruševačkom Narodnom muzeju. Autorova je želja bila da se izgrađeni hram nalazi na Gazimestanu između Laba i Sitnice gde se i odigrala Kosovska bitka.

Izvor: Narodni muzej Srbije