Kultura

Bunt i inat

Autor: Filip Vukotić

Branka Glavonjić, intervju

O buntu, prvom televizijskom demo-festivalu, domaćoj rok sceni, dvadesetogodišnjem iskustvu pisanja o rokenrolu, shvatanju muzike... razgovarali smo sa Brankom Glavonjić, autorkom najdugovečnije rok emisija u našoj zemlji.

Za dvanaest godina, koliko se Bunt emituje na RTS-u, emisija je često menjala formu (bilo da je u pitanju profil nekog benda, neke muzičke scene ili živi nastupi u televizijskom studiju), pa tako i satnicu, dan emitovanja... ali uprkos svemu Bunt je na neki način postao televizijski fenomen, pre svega u smislu preživljanja u jednom agresivnom i dominantnijem muzičkom i kulturološkom (i socijološkom) okruženju. Šta se sve promenilo od prve emisije Bunta do danas i koji su motivi za rad na jednoj ovakvoj emisiji bili na početku, a kakvi su sada?

Uprkos mnogim otežavajućim okolnostima Bunt je opstao sada već više od jedne decenije i to jeste fenomen zato što gotovo nijedna rok emisija nije tako dugo postojala čak i u nekim boljim vremenima. U početku motivi su bili potreba da se odbranite od ogromnog nadolazećeg talasa neukusa i šunda. U momentu kada su brojni televizijski programi počeli da grade svoju publiku banalizovanim sadržajima u kojima učesnicima daju lažni sjaj i lažnu nadu, a gledaocima beg iz realnosti i vrstu hipnoze koja ne dozvoljava da realno sagledate gde živite, kako živite i da li možete nešto da učinite da se stvari za vas lično promene. Dvanaest godina posle, nažalost, takvi sadržaji odnose pobedu, imaju milionsku gledanost tako da su motivi rada na emisiji danas inat i bunt. U Buntu se dosta toga promenilo što se tiče forme i estetike, najvažnija stvar se nije promenila, a to je sadržaj. Emisija je opstala zahvaljujući ljudima koji je rade i pojedinim urednicima koji su imali razumevanja za naš motiv.

Krajem prošle godine počelo je emitovanjem prvog televizijskog demo-festivala Bunt rok masters, koji je na neki nači napor zajedničkih snaga Demo mastersa 202 i emisije Bunt. Odakle ideja da se povežu radijska emisija i televizijski program u jedan zajednički projekat i kakvi su utisci kod publike nakon emitovanja nekoliko prvih epizoda?

Logično je bilo da se oko jedne iste ideje povežu radio, televizija, internet i ljudi koje se bave rok muzikom decenijama, pogotovo ako su i radijska stanica u ovom slučaju Beograd 202 i emisija Bunt deo istog glomaznog sistema koji se zove RTS. Ovo bi mogla da bude i neka vrsta infrastrukture za pokušaj „oživljavanja“ domaće rok scene. Međutim, potrebna je ogromna podrška pre svega RTS-a, ali i gledalaca i bendova. Tek smo počeli, ovo je pionirski poduhvat i nimalo nije lak, ne podilazimo publici, a ni bendovima. Kad se bavite rok muzikom godinama znate šta je to dobro kod bendova, ali znate i u čemu greše. Želimo da bar pokušamo da ih usmerimo i nadamo se da ćemo uspeti. Takođe, pokušavamo da ubedimo rukovodstvo RTS-a da postoji publika koju zanima ovakva vrsta programa, to je već teži zadatak. Interesovanje gledalaca u Srbiji za rok muziku je veoma mala, ciljna grupa koja bi se eventualno zainteresovala mahom ne gleda televiziju i to nam znatno otežava posao.

Četvrtfinalne emisije su snimane u različitim delovima zemlje. Da li se već tada mogla steći neka jasnija slika na kom putu je srpski rokenrol danas, i da li postoji neka razlika u načinu kako se rokenrol svira npr. u Vojvodini, na jugu, u zapadnoj Srbiji, Beogradu?

I bez Bunt rok mastersa meni je bila jasna slika srpskog rokenrola danas. To je velika neistražena oblast muzike koja je nepriznata kod nas. Sigurna sam da negde u Srbiji postoje mladi ljudi koji nešto fantastično stvaraju, ali zbog lenjosti i nezainteresovanosti mnogih koji su na uticajnim mestima takvi autori ostaju neprimećeni. Zato je festival i pokrenut. A razlika u pravcima i načinima sviranja među bendovima zaista postoji u zavisnosti odakle dolaze, i to je između ostalog bogatstvo koje treba otkriti i predstaviti. Upravo od ove nedelje počinju polufinalna takmičenja festivala kojih ima ukupno osam. Nastupiće dvadeset četiri nova benda, uživo izvode po dve peme. Polufinalna takmičenja su snimana u Mikser hausu i Božidarcu, mestima u kojima se u ovom trenutku najviše svira rokenrol. Pored takmičarskih bendova po dve pesme će odsvirati i afirmisani bendovii autori S.A.R.S., Ju grupa, E- play, Nikola Čuturilo, Dža ili bu, Plejboj, Feud i Iskaz. Od dvadeset četiri benda osam nastavlja takmičenje, još dva za finale će birati publika preko interneta. Finale će biti održano 20. juna, još uvek radimo na tome da se finale uživo prenosi.

Kod nas se, svakako s razlogom, o osamdesetima govori kao o zlatnom dobu rokenrol muzike kada su nastali svi oni bendovi na koje se mlade grupe danas ugledaju počinjući sa sopstvenim radom. Koliko je, međutim, osnovana priča da, uz izuzetak nekoliko bendova, scena nakon toga nikada nije bila jaka kao tada, jer ako pogledamo npr. današnji fenomen BIGZ-a, ne bi se moglo reći da je tako? Koji su po Vama mladi bendovi koji u ovom trenutku svojom muzikom pomeraju priču iz uobičajene o našem rokenrolu?

Fenomen popularnosti muzike iz osamdesetih je lako razumljiv, u svim velikim supermarketima dok kupujete hranu vi sa razglasa čujete muziku iz osamdesetih. Još uvek ljudi vezuju osamdesete za blagostanje i sreću jer decenije koje su usledile su donele samo siromaštvo, kako u materijalnom, tako i u duhovnom smislu. Takođe, dugogodišnja negativna selekcija u domaćim medijima je dala i svoj proizvod - neinventivne „poslušnike“, uplašene muzičke urednike koji ne žele da daju šansu nepoznatom jer nije sigurno da li će to u startu naići na razumevanje većine. Da bi se većina zainteresovala za nešto novo proces otkrivanja mora da traje godinama, a pažnja auditorijuma mora biti usmerenija kao i tih osamdesetih . Ne bih izdvajala pojedinačna imena bendova koji pomeraju granice, granice su već pomerene samom činjenicom da postoje i rade.

Diplomirali ste na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, pa tako na muziku možete gledati i kao teoretičar, i kao izvođač, i, naravno, kao uživalac. Po Vama, da li je rokenrol, samo umetnost pobune, inferioran u odnosu na klasičnu ili džez muziku, ili se o svakom muzičkom delu kao umetničkom može govoriti jedino kroz slušanje/tumačenje svakog ponaosob?

Motiv pobune pronaći ćete i u mnogim delima klasične ili džez muzike. Prema tome, ako postoje remek dela u klasičnoj ili džez muzici onda takva dela postoje i u rok muzici. Bunt je oduvek bio povezan sa stvaranjem mnogih umetničkih dela koja pripadaju različitim vrstama umetnosti i on često jeste element koji tu umetnost kreativno pospešuje. Nažalost, u Srbiji kad se priča o rok muzici govori se o buntu u omalovažavajućem smislu.

Kada se kaže muzika na šta prvo pomislite? Koji su Vaši omiljeni bendovi? Omiljeni rokenrol žanr? (Zbog čega?)

Muzika jednako svakodnevica! Kada se profesionalno bavite muzikom dvadeset godina, idete na koncerte dvadeset godina, pišete o muzici dvadeset godina,  često menjate mišljenje o tome šta vam se zapravo zaista sviđa. Tako je bar u mom slučaju. Iznova upoznajem neka nova rešenja u muzici i stalno mi se ukus menja. Ali najviše me privlače bendovi koji pripadaju alternativnoj rok sceni i u Srbiji i u svetu. Mada, dosta slušam klasičnu muziku, džez i fank. Ne bih se u ovom momentu opredelila za omiljeni bend, međutim moj omiljeni muzičar je i dalje Mocart...

I na kraju, koji su dalji planovi vezani za emisiju Bunt?

Kada se završi Bunt rok masters a to će biti u junu, Bunt se nastavlja. Mislim da je pravo vreme da se u ovoj emisiji posvetim novim bendovima. Tokom Bunt rok mastersa upoznala sam veliki broj zanimljivih bendova i autora, mnogi nisu prošli dalje, ali to ne znači da ću za njih izgubiti interesovanje. Za vreme leta Bunt će pratiti i sve festivale na kojima će svirati bendovi sa Bunt rok mastersa, jer u sklopu nagrada koje se daju bendovima su i nastupi na mnogim domaćim i regionalnim festivalima. Naravno da ću i dalje pratiti i šta rade oni „afirmisani“ autori, ali u novoj sezoni od septembra, ipak, dajem prednost mladima!