Kultura

Zašto je "Avatar" moja velika inspiracija

Ispovest reditelja filma “Virunga“ Orlanda fon Einsidela

"Toliko mnogo ljudi zapravo ne zna za rat koji neprestano besni u srcu Afrike, da u osnovi nismo ni imali izbor. Jednom kada smo i sami postali svesni, jednostavno smo osećali obavezu da to uradimo.", citira svog producenta  Džoanu Natasegaru, reditelj filma "Virunga" Orlando fon Einsidel. 

"Virunga," fon Einsidela je moćni dokumentarac o pokušajima zaštite najvećeg nacionalnog parka u Africi od udruženog zločinačkog poduhvata pohlepnih pobunjenika i britanske naftne korporacije SOCO. Ova priča ostavlja utisak napetog, igranog trilera i u velikoj meri napušta tradicionalne obrasce dokumentarnog filma. Imajući u vidu dosadašnje iskustvo autora sa istraživačkim filmovima, ne iznenađuje nas koliko duboko "Virunga" zariva svoje kandže u ovu netransapretnu i kompleksnu problematiku, kako bi podigao svest o opasnosti i pozvao na  pomoć grupi ljudi čija borba još uvek traje. Ovaj iznenađujuće skroman čovek govori o strahovima i motivima koji stoje iza njegovog nesvakidašnjeg ostvarenja.

Kao i većina ljudi, nikada ranije nisam čuo za Virungu. To je jedna od retkih preostalih, zaista magičnih mesta na Zemlji. Sa svojim živim vulkanom, planinskim gorilama i glečerima, Virunga deluje kao živi „Park iz doba jure“. Prvo sam bio oduševljen mogućnostima ovog mesta da unapredi deo sveta u kome besni dvadesetogodišnji rat. Ovaj nacionalni park predstavlja priliku za zdrav ekonomski razvoj i stabilnost regiona istočnog Konga. Onda sam upoznao čuvare parka, koji su bili najhrabriji ljudi koje sam ikada sreo. Njih 140 je poginulo u poslednjih petnaest godina štiteći park.
Tokom snimanja filma bilo je trenutaka kada sam bio uplašen kao nikad pre, ali onda sam se trgao i shvatio da ti ljudi oko mene žive već dvadeset godina u takvim okolnostima i da oni jednostavno ne smeju dozvoliti sebi da ih savlada strah. To mi je pomoglo da se saberem. Oni su mi pomogli da se sredim i prikupim hrabrost.

Sklon sam da ne istražujem previše pre početka snimanja jer smatram da to može postaviti rigidne okvire stvaraocima i blokirati spontanost.  Film koji sam u početku nameravao da snimim predstavljao je afirmativnu priču o gorilama i parku i da sam bio previše krut sa prethodnim istraživanjima, možda bih propustio priču o naftnoj kompaniji. Možda bih čak i napustio park u trenutku kada je građanski rat stigao u Virungu, zato što to nije bilo u planu snimanja. Umesto toga, ja volim da zadržim otvorenost i da prepustim da me priča sama vodi.

Imali smo preko 300 sati snimljenog materijala, što je predstavljalo ogroman problem u montaži. Jedina stvar koja nas je izvukla bilo je angažovanje poznatog montažera igranih filmova Masahira Hirakuboa, koji je montirao „Trainspotting“ Denija Bojla. Velike drame portretišu likove i uspostavljaju napetost, i Masahiro je zaista uneo te elemente u film montirajući jedan dokumentarac poput igrane drame. Priču smo započeli prikazivanjem parka kao živog organizma i predstavljajući Andrea kao čuvara beba gorila. Time smo uspostavli osnovu naše priče. Tačku preokreta čini trenutak kada se pojavljuje novinarka Melani i kada u priču ulazi naftna kompanija SOCO. Od tok trenutka balansiramo različite priče, prilagođavajući se prirodnom ritmu događaja.

Teško je opisati koliko su gorile pozitivna, lepa i skoro ljudska bića. Ako ih pogledaš u oči, momentalno osećaš neku duboku povezanost. I nije samo to u pitanju, to je takođe način na koji oni drže svoje šolje ujutru kada jedu doručak. Takođe su golicljivi ispod pazuha! Oni se kikoću kao ljudi! To je neverovatno.

Na početku su nam svi govorili da je nemoguće kombinovati sve ove žanrove u jednom filmu. Bilo je nezgodno jer je film delimično vérité, delimično novinarsko istraživanje, a delimično prirodnjački dokumentarac. Bili smo tvrdoglavi i znali smo da to možemo izvesti. Bilo je nagovaranja da na kraju napravimo dva filma: jedan o parku i ratu, a jedan televizijski o naftnoj kompaniji. Bilo je potrebno mnogo vremena, ali mi smo nekako istrajali.

Želimo da zaštitimo Virungu i to je najvažnija stvar. Jedna od stvari koju smo odlučili da uradimo bila je da sakupimo dokaze o zlodelima i da predstavimo celom svetu šta se ustvari dešava u istočnom Kongu. Mislim da smo već uspeli u tome. Film je tek ušao u zvaničnu distribuciju, a ogroman pritisak javnog mnjenja već se obrušio na SOCO. Ipak, ne treba zaboraviti da je u pitanju velika naftna kompanija i da nam borba tek predstoji.
Ovo je neprofitan film. Sav novac koji smo napravili i sav novac koji ćemo napraviti ići će pravo parku. U saradnji sa parkom uspostavili smo program obuke za čuvare, tako da sledeći put kada naftna kompanija dođe sa lošim namerama, oni imaju sve alate i veštine potrebne da samostalno sprovedu istragu i da sve zabeleže na filmu. To su praktične i korisne stvari koje smo postigli na terenu.

Dobar film za mene predstavlja svojevrsni mikrokosmos neke male priče koja istovremeno govori o mnogo većim i važnijim stvarima. Filmovi kao što je "The Constant Gardner" sigurno postižu taj cilj i to je ono što se nadam da će "Virunga" uspeti, da ne ukazuje samo na stvari koje se već toliko godina dešavaju u Kongu, već i na važnost angažovane komunikacije iz prvih borbenih redova. Iz tog razloga "The Constant Gardner" je bio velika inspiracija za nas. Mnogi dokumentaristi bi me mogli zamrzeti zbog ove izjave, ali velika inspiracija nam je bio i "Avatar" Džejmsa Kamerona. To se pre svega odnosi na način na koji bazični narativ tog filma oslikava ono što se dešava u nacionalnom parku Virunga. U osnovi, to je priča o stranoj sili koja dolazi sa namerom da otme dobra lokalnog stanovništva. Pokazalo se da ta vrsta narativa funkcioniše sasvim dobro i da je razumljiva većini ljudi, te smo i sami preuzeli dobar deo te matrice.

O Netfliksu
Saradnja sa Netfliksom samo je podigla nivo onoga što bismo mogli postići kao filmski stvaraoci. Naša namera od početka jeste da usmerimo što veću pažnju na pomenute probleme. U tom smislu, saradnja sa tako velikom kompanijom kao što je Netfliks, predstavlja istinski blagoslov. Ne treba smetnuti sa uma da je ova priča živa, da je borba u toku i da je potrebno da izađe u javnost u što kraćem roku, a Netfliks je sposoban da je objavi brže od bilo kog studija. Za sve autore koji stvaraju angažovane filmove i za koje je vreme objavljivanja od presudnog značaja, Netfliks predstavlja izuzetno privlačan model distribucije. Zahvaljujući Netlfiksu, naš film je u jednom danu postao dostupan gledaocima iz celog sveta.