Kultura

Ne može biti ljubaznije

Autor: Filip Vukotić

Swans, To be kind

Album The Seer je definitivno, po mišljenju mnogih, a i samog Majkla Gire, bio magnum opus svega onoga što su Swans napravili tokom svoje karijere. Sada, nakon objavljivanja albuma To Be Kind, čini se da bi The Seer bio „samo“ prvi tom,za sada, dvotomnogSwans remek-dela. Come back iz 2010-te i album My Father Will Guide Me Up A Rope To The Sky, konkretno pesama No Words/No Thoughts i Eden Prison kao da su naznačilu novu Swans eru. I dok je povratnički album, nakon 14-togodišnje pauze benda, bio mešavina različitih Swans formula i onoga što je Majkl Gira radio sa Angels of Light, Swans sada ponovo liče na Swans. Album To Be Kind  je već imao jednu vrstu života sa albumom Not Here/Not Now iz 2013. godine gde je deo pesama izveden uživo, a deo je objavljen u formi demo snimka.

Album otvara pesma Screen Shotu kojoj imamo registar pojmova/ideja kojima Swans najčešće operišu spoljnim i podsvesnim fenomenima Love, child, reach, rise/Sight, blind, steal, light/Mind, scar, clear, fire/Clean, right, pure, kind/Sun, come, sky, tar/Mouth, sand, teeth, tongue/Cut, push, reach, inside/Feed, breathe, touch, come. Pojmovi/ideje su ostavljeni da deluju jedni na druge i jedni kroz druge svojom značenjskom slojevitošću gde je svaki smisao moguć. Onda se u sliku sveta uvode pojmovi/ideje kojima se oduzima udeo u onome što se želi dostići - No pain, no death, no fear, no hate/No time, no now, no suffering/No touch, no loss, no hand, no sense (...), a želi se Love! Now!/Breathe! Now!/Here! Now! Pesma Screen Shot napravljena je u maniru Mother Of The World koja je duša albuma The Seer u kojoj se (za razliku od No Words/No Thoughts gde se muzička podloga gradi na bazi ponavljanja teme bubnjeva i perkusionističkih efekata) gitarska tema dovodi do ekstatičkog vrhunca i potom razbijanja u prepoznatljivom Swans krešendu uz distorzije i mikrofoniju. Naredna Just A Little Boyje gorko i cinično izrugivanje sopstvenoj ideji o svetu ljubavi. Glas koji čujemo odzvanje odnekud iznutra, doslovce ili simbolično iz stomaka žene, čoveka, iz nas samih. Taj glas traži identifikaciju sebe u spoljašnjem svetu na šta njegov pokušaj dobija podsmeh od spoljnjih glasova I'm just a little boy/I'm not human/I need love! Taj mali dečak je izgubljena iskra nevinosti u svakom od tih glasova ponaosob. A Little God In My Hands nije nova tema ovog benda. Ta stalna upitanost nad odlukom da se čeka spasenje prisutna je i ovde uz ponavljajući mračni fanki ritam, uz zanimljiva aranžerska rešenja, od kojeg do kraja pesme ostaje samo mračni.

Sva silina Swans rifa obrušava se na slušaoca na početku 34-vorominutne pesme Bring The Sun/Toussaint L`Ouverture posvećene Fransou Dominiku Tusen-Luvertiru tamnoputom borcu za nezavisnost Haitija protiv kolonizatora Francuza. Moto Francuske revolucije - Liberté, égalité, fraternité (Sloboda, jednakost, bratsvo) Gira dodeljuje pobunjenicima kao novoj emancipatorskoj sili u borbi protiv ropstva i za slobodu bez razlika. Čuće se seča stabala, njištanje i rzanje konja, topot kopita, zvuk pištaljke. Osetiće se borbeno divljaštvo i krvoproliće. Potom, u nekoj vrsti privida primirja ili u vremenu bez vremena, uzvikuju se parole i Tusenovo ime kao očajnički poklič u borbi protiv formi savremenog ropstva. Pesma Some Things We Do, gotovo nečujna naspram prethodne, opet će poput prve Screen Shotsuvo i onespokojavajuće izjednačiti svaki vid ljudskog delovanja kao jednako ništavan ...We hold, we kill, we love, we veil... ...We fuck, we love, we love, we love...

Fascinacija seksom je česta na albumima Swans, međutim ona se (fascinacija) iskazuje ili obredno/ritualnim muzičkim/ritmičkim i lirskim manifestacijama ili se čitava stvar ironizuje. U svakom slučaju, uvek se oseća nešto od brutalnog u izražajnom tonu, pa tako i u pesmi She Loves As. Majkl Gira je govoreći o inspiraciji rekao da je često mnogo više pronalazi u drugim formama umetnosti nego u samoj muzici. Tako je Melanholija Larsona fon Trira bila povod da napravi pesmu Kirsten Supine koja verno podražava poslednje scene filma i neiskazano misaono središte glavne junakinje - May planets crash, may god rain ash, to sear our skin, to fold us in/Kneeling close, seeking hands, our blood is warm, but what comes next! Puštena kao najava albuma, pesma Oxygen je pesma o stalnom nedostatku supstance neophodne za život, preživljavanje. Ovde je ta supstanca metaforički predstavljena kao kiseonik, kao vraćanje iz mrtvih ugušenog pod teretom svega što mu se nameće kao nužda. Izvesno da su povod pesmi Girina astmatičarska iskustva. Album se završava pesmama Nathalie Neal i To Be Kind, dvema eksplozijama nežnosti, u neku ruku i optimizma.

Ovo nije album ni za dobro jutro, dobar dan, dobro veče, laku noć. Ovo je težak, hipnotišući, ritualni, onespokojavajući doživljaj za koji je potrebna jedna naročita emotivna podloga da bi se album pravilno doživeo i preživeo. Posle The Seer i To Be Kind ne znam da li će Swans napraviti nekakvu pauzu u svom radu radi prikupljanja nove energije, ali nama bi neki predah, svakako, trebao.