Dosije

Mišljenje

Kina u Srednjoj i Istočnoj Evropi – samo ekonomija ili nešto više?

Autor: Mr Ivan Zarić

" Kina pruža Srbiji određenu mogućnost kompenzovanja perifernog položaja u odnosu sa EU"

Samit Kine i 16 država Srednje i Istočne Evrope (SIE), koji se održava na godišnjem nivou, centralni je forum koji omogućava unapređenje saradnje između „dve strane“. Aktuelni oblik diplomatske saradnje počeo je od 2012. godine i posete tadašnjeg kineskog premijera Ven Đijabaoa Poljskoj, kada je predstavljeno 12 mera za unapređenje prijateljskih odnosa i saradnje između Kine i 16 država.

Kada se ovaj forum analizira, odmah se da zapaziti da se radi o posve neobičnoj platformi – Kine i „bloka“ država SIE. Dok države SIE koriste ovaj forum za promovisanje i unapređenje svojih bilateralnih odnosa sa Kinom, Kina, sa druge strane, posmatra države SIE kao svojevrsnu celinu u kojoj može da realizuje svoje interese. Međutim, i samo postojanje „bloka“ država SIE ukazuje na određene nelogičnosti. Naime, od 16 država 11 su članice EU (Estonija, Litvanija, Letonija, Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska), dok je pet van Unije (Albanija, Crna Gora, Makedonija, BiH i Srbija). Na ovom mestu odmah može da se postavi pitanje zašto države SIE koje su članice EU ne koriste već postojeće okvire saradnje Unije sa Kinom za razvoj odnosa i unapređenje saradnje? Kao dominantan odgovor nameće se činjenica da u okviru EU, koja se sve više posmatra u kategorijama „Unije u više brzina“, države ove grupe spadaju u one koje su „u prvoj brzini“, izložene su svojevrsnoj marginalizaciji i očigledno nastoje da izbegne dominaciju ekonomski, ali i politički najsnažnijih članica Unije u zadovoljenju svojih interesa. Istovremeno, izvor svežih investicija i kapitala sve više je zastupljen na Istoku, prevashodno u Kini, što tu zemlju čini dobrodošlom u „Ramsfeldovu novu Evropu“. Preostalih pet država, u koje spada i Srbija, su u još nepovoljnijoj ekonomskoj i političkoj situaciji, nalaze se u različitim, početnim, fazama pristupanja EU, na njenoj su periferiji, a u Evropi sa više vrzina mogu da se posmatraju, ukoliko upotrebimo već korišćenu analogiju, kao države koje su „u leru“.

Ovakav nehomogeni „blok“ 16 država, sa komunističkom prošlošću i geografijom kao gotovo jedinim zajedničkim imeniteljima, uz napomenu da su češće suparnici nego saveznici u privlačenju kineskog kapitala, ipak ima jednu zajedničku odrednicu koja ih zbližava – interes Kine. Taj interes, iako dominantno predstavljen kao ekonomski, ima i svoju višeslojnost, koja se često zanemaruje. Koji bi onda bio kineski interes koji utiče na određivanje ove saradnje? Kako bi se pravilno odgovorilo na ovo pitanje neophodno je sagledati širi geopolitički kontekst u kojem se odvija saradnja Kine i 16 država SIE. Jednu od osnovnih vodilja za sagledavanje ciljeva ove saradnje daju smernice sa drugog Samita održanog u novembru 2013. godine u Bukureštu. Ipak, jesen 2013. godine bila je veoma dinamična u kineskim spoljnopolitičkim i geopolitičkim inicijativama. Tako je predsednik Si Đinping prvo u septembru 2013. godine u Kazahstanu predstavio inicijativu „Ekonomskog pojasa puta svile“ (EPPS), a u oktobru u Indoneziji inicijativu „Pomorskog puta svile 21. veka“. Nakon ovih inicijativa održan je Samit u Bukureštu na kojem su usvojene smernice za dalje unapređenje saradnje, a koje su se u velikoj meri predstavljale nastavak inicijative o EPPS. Pogledajmo sada koje su to podudarnosti u pitanju.

Prva je unapređenje političke komunikacije Kine sa državama koje obuhvata EPPS, odnosno sa 16 država SIE. Drugo, i EPPS i bukureštanske smernice podrazumevaju unapređenje transportne infrastrukture i pridaju ovoj oblasti veliki značaj. Tako je u predstavljanju EPPS Si istakao neophodnost povezivanja pacifičke i baltičke obale, kao i „premrežavanje“ Azije adekvatnim drumskim i železničkim saobraćajnicama, dok je bukureštanskim smernicama unapređenju saobraćajne infrastrukture posvećen možda i najznačajniji prostor. Upravo je ovaj deo smernica dao okvir u kojem se iskazuje kineski interes za poboljšanje pruge Beograd – Budimpešta ili za izgradnji dela autoputa Beograd – Južni Jadran. Treće, obe inicijative promovišu uklanjanje prepreka slobodnoj trgovini, odnosno promociju investicija, ekonomske i trgovinske saradnje. Četvrta podudarnost ogleda se u promociji uvođenja lokalnih valuta kao sredstava za promovisanje trgovinske razmene i investicija. Ovde već može da se primeti jedan deo slagalice koju Kina „sklapa“ na globalnom nivou, a koji je usmeren na sve jaču rezervu prema dominaciji američkog dolara u svetskim okvirima. Naime, Kina je već sklopila ugovore sa nizom država o korišćenju lokalnih valuta prilikom trgovinske razmene, čime na duže staze doprinosi slabljenju značaja dolara u međunarodnim poslovima, što svakako ne ide u prilog poziciji SAD. I na posletku peto – promovisanje kulturološke saradnje na jednoj strani (EPPS), odnosno promovisanje dinamičnijeg kontakta kineskog naroda sa narodima 16 država SIE kroz kulturnu saradnju, obrazovanje, turizam i obrazovno-politički dijalog mladih. Dakle, svih pet elemenata inicijative za EPPS uključeno je u bukureštanske smernice, što već samo po sebi upućuje na zaključak da okvir saradnje Kine sa 16 država nije izolovana inicijativa usmerena na kratak rok i isključivo prost ekonomski interes.

Percepcija značaja EPPS u kineskoj spoljnoj politici, u geoekonomskom, infrastrukturnom, ali i političkom smislu, mogla je da se uoči i tokom evropske turneje predsednika Sija u aprilu 2014. godine i „dočeka“ prvog voza koji je spojio Čongking i Duizburg, prugom preko Kazahstana, Rusije i Poljske. Na taj način manifestovano je bolje ekonomsko povezivanje Kine i Evrope, uz istovremeni nagoveštaj potrebe za smanjenjem zavisnosti od korišćenja pomorskih linija komunikacija na kojima je i dalje dominantna jedina preostala supersila. Pored EPPS, u direktnom odnosu sa inicijativom Kine za saradnju sa 16 država SIE, kao i bukureštanskim smernicama, su i „drugi krak“ kojim Kina planira da smanji zavisnost od pomorskih ruta – „pruga svile“, kao i pojačana saradnja Kine sa Grčkom. Projekat „pruge svile“ bi trebalo da poveže železničkom linijom Kinu, preko Srednje Azije, Irana i Turske sa Balkanom, dok su investicije u luku Pirej, pojačano interesovanje za solunsku luku i najava značajnog ulaganja u grčko-kineski fond za razvoj špedicije dodatni indikator pojačanog kineskog prisustva na južnim obodima SIE. Dakle, Kina, u ovom trenutku ekonomskim sredstvima, sve više učestvuje u velikoj igri, pri čemu geoekonomske inicijative predstavljaju određenu vrstu asistencije u prelasku sveta sa „unipolarnog momenta“ ka multipolarnosti. U takvom multipolarnom svetu bi Evropa trebala da ima ulogu jednog od nezavisnih polova, u kojem region SIE ima veliki značaj, što je posebno isticano od Makinderove koncepcije „tampon zone“. Takođe, pružajući ekonomske alternative i povoljne kreditne linije koje bi mogle da omoguće privredni razvoj i stabilizaciju 16 država, Kina u određenoj meri popunjava vakuum nastao usled percepcija u zemljama SIE da SAD nisu u dovoljnoj meri „otplatile“ podršku „nove Evrope“, termina koji je skovao nekadašnji američki državni sekretar Donald Ramsfeld razdvajajući Evropu na „staru“ (koja nije podržala SAD) i „novu“ (koja jeste), u ratu koji su vodile u Iraku.

U takvim krupnim interesima Kine, podeljenim u „koncentrične krugove“, našla se i Srbija. Ovakav pogled nameće i pitanja kakava je pozicija Srbije i šta joj omogućavaju kineske geoekonomske inicijative? Prvo, Kina svojim delovanjem omogućava Srbiji da počne da koristi u pozitivnom pravcu svoj kontaktni geopolitički položaj, odnosno mogućnosti Srbije da iskoristi svoj potencijal „kuće na drumu“ i elimiše negativne efekte zaobilaženja panevropskim koridorom 4. Na taj način bi Srbija ponovo utvrdila svoj ulogu kao saobraćajnog čvora u jugoistočnoj Evropi, a naročito važnost vardarsko-moravskog strategijskog pravca, koristeći, između ostalog i rastući značaj grčkih luka u kineskim planovima. Drugo, ekonomska alternativa koju daje Kina pruža Srbiji određenu mogućnost kompenzovanja perifernog položaja u odnosu sa EU. U ovom domenu, pored poljoprivrede, posebno će biti važnja saradnja u oblasti energetike, uzimajući u obzir činjenicu da energetika, zajedno sa infrastrukturom, predstavlja motor razvoja nekog društva. Iako alternativa ne podrazumeva potpuno okretanje ka Kini, uz činjenicu da Srbija zajedno sa ostalim državama SIE ne spada u red primarnih ekonomskih partnera Kine, neophodno je uočiti da trgovinska razmena sve brže raste, a da se nove mogućnosti stvaraju i otvaranjem kineskog tržišta koje je najavio predsednik Si. Jačanjem izvoza na Istok, Srbija bi mogla lakše da prebrodi tešku ekonomsku situaciju u kojoj se nalazi, kao i da diverzifikuje svoju ekonomiju, što bi joj, u konačnom, olakšalo i političku poziciju. I treće, razvoj ekonomskih odnosa po pravilu je uvek praćen i razvojem političkih odnosa. Obzirom da je jedan od osnovnih principa u Kine u međunarodnim odnosima poštovanje teritorijalnog suvereniteta i integriteta država, Srbija dodatnim povezivanjem sa Kinom može da osigura podršku najstabilnijeg partnera na tom planu i da počne da ostvaruje „simbioze interesa“ sa velikim silama, kao nužnom preduslovu da zaštiti sebe. Istovremeno, kineski princip „nemešanja u unutrašnje poslove drugih država“ velika je korist za Srbiju, prevashodno uzimajući u obzir činjenicu da kineska ekonomska podrška ne zahteva i političke ustupke, koji su veoma prisutni na drugim stranama.

Autor je doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu