Displej

Ekspedicija u književnost

Vanja Kovačić

Edvard Nikolić, izmešten, čeka na autobuskoj stanici Retiro. Opaža. Način na koji opisuje hod ljudi, kvalitet vazduha, otuđenost predstavlja jezgrovitu kritiku ideje o progresu. Napušta metež i suočava nas sa argentinskom prisnošću. Naturalistički opis tela recepcionerke hostela u kom odseda nas uvodi u lagum poriva Edvarda Nikolića. Lepota žene je sveprisutni impuls u romanu „Esmeralda 973“. Žene sa kojima ostvaruje bliskost slobodno ispoljavaju sve aspekte svoje seksualnosti; lucidne su; nose mnoštvo integrisanih arhetipova.

 Da li su u hibridnom romanu „Esmeralda 973“ ženski likovi Arijadnina nit ili skretničari pažnje?

 Sećanje na rušenje beogradske kafane Zapis, otvara temu razgradnje i obnove sveta. Zašto Aleksandar Bilanović ukazuje na razliku između boemije i elitizma? Svest boema nije omeđena strahom i konvencijama; osnova boemstva je poriv za slobodom. Navodeći ambleme birtije Zapis (karirani stolnjaci, aluminijumske piksle, Drina bez filtera, borosane...) i amblem renomirane kafane (mašina za ceđenje pomorandže) – spretno opisuje sudar dva duha.

 Putnik je reč koja najbliže određuje bit protagoniste. Na svojim putovanjima, zalazi u markirane zone; skrajnuta mesta. Takođe, sagledava ponašanje turista. Uviđa da su nam fotografije potrebne, kao dokazi, jer više ne umemo da opisujemo i ne verujemo pričama. Suočava nas sa osnovnim gradivnim elementom doba u kom živimo – sumnjom. Zaoštrena ironija nas potiče da preispitamo motive zbog kojih se okupljamo na (urabnim) trgovima.

Edvard pravi otklon od tabua i zanosa; u centar postavlja potencijale koje nosi čovek. Amazonska džungla, glavne ulice, hosteli, restorani, pijace, klubovi (...) su radionice u kojima dubi svest. Spušta se u rizom druge kulture – iz koje crpi lekovite sokove.

Oneobičenim jezikom, humorom, revalorizovanom romantičarskom ironijom Bilanović stvara napetost. No, menja narativni ton dok prikazuje tačku spajanja drevnog i savremenog u Južnoj Americi. Opisuje svakodnevni život; jezički sistem; praznoverja; legende; muziku... Pažnju nam je zadržalo promišljanje o odnosu istorijske istine i konstruisane istorije; istorije i legendi; religije i politike.

Na šta upućuje podatak da je soliter u Esmeraldi sagrađena u obliku (ćiriličnog) slova P kao i Hram devica?

Edvard briše granicu između kulture i supkulture; preliva se iz centralnih zona u drevne prostore; izlaže se vantelesnim senzacijama; traži novinu koja je i rušilačka i graditeljska sila.

 Na koji način Aleksandar Bilanović povezuje čitaoca i književni tekst?

U „hladnim kulturama“ (Makluanov izraz), ne dolazi do zasnivanja dubinskih odnosa. Poigravajući se sa jezičkim kalupima, utiskujući u njih: humor, ironiju, ritam iskustva, Bilanovićnas navodi da tekst doživimo kao uporište sa kog ćemo, još jednom, sagledati pojavnost u kojoj obitavamo.