Agora

FOMO i kriza četvrtine života

Rebecca Strong, The Huffington Post

''Tvoje dvadesete su najbolje doba tvog života. Još uvek nemaš nikakvih briga'' – moj deluzivni ujak, decembra 2010.

Nekolicinu pogađa odmah nakon uručenja fakultetske diplome. Oslobođeni u ''stvarnom svetu'', osećaju se izgubljeno, dok preopterećeni brojnim opcijama mlate okolo pokušavajući da saznaju šta bi mogli da rade sa tim svojim diplomama (a za sve to vreme bave se i gomilom dugova). Druge panika neprimetno opseda i tek kasnije nastupa. Posmatrajući kako njihovi prijatelji, jedan po jedan, sklapaju veridbe ili postižu profesionalne uspehe, oni ostaju sa osećajem da su nesigurni  u sopstvene odluke, u put koji su odabrali i, na kraju, možda malo i nesposobni.

Iako je sam termin skovan poslednjih godina, postaje sve jasnije da je kriza četvrtine života vrlo prisutna pojava. Tu pojavu koja se može desiti bilo kada u periodu  starosti između ranih 20-ih i ranih 30-ih godina,  karakterišu razočarenja, nesigurnost, usamljenost i depresija. Čak je prema  jednoj studiji objavljenoj u  Internacionalnom žurnalu za bihevioralni razvoj ustanovljeno da je 39 procenata muškaraca i 49 procenata žena izjavilo da je osećalo takvu vrstu krize u svojim 20-im. Osim toga, pozivajući se na jednu od Gumtree.com anketa, 86 procenata mladih ljudi priznalo je da se osećalo pod pritiskom  od uspeha u vezama, finansijama i poslovima pre nego što su napunili 30 godina, 32 procenta ispitanika osećalo je da je pod pritiskom sklapanja braka i dobijanja dece pre nego što napune 30 godina, a 21 procenat želeo je potpunu promenu karijere.  Na sastanku Britanskog psihološkog društva, istraživači su krizu četvrtine života podelili na pet ključnih faza zasnovanih na njihovim studijama raznih pojedinačnih iskustava:

Prva faza: Osećaj da ste zarobljeni sopstvenim izborima, bilo da je u pitanju posao, veza, ili oba, kao i da vas kroz život vodi autopilot.

Druga faza: Rastući osećaj da se ''morate izvući odatle'' i da je promena moguća.

Treća faza: Napuštanje svega onoga što čini da se osećate zarobljeno i ulazak u jedan timeout period u kom ćete isprobati nova iskustva da biste otkrili ko želite da budete.

Četvrta faza: Period ponovne izgradnje života.

Peta faza: Razvijanje i utvrđivanje novih obaveza koje bolje odražavaju vaše interese i sklonosti.

Naravno, okidač, kao i putanja ovih kriza, neznatno se razlikuju kod svakog pojedinačnog slučaja. Međutim, u celini, radi se o izrazito sličnim iskustvima koja su na neki način postala neka vrsta ritualnog  prolaza.  Zapravo, vrlo mi je teško da se setim ijednog prijatelja čijem susretu sa nekim oblicima ovog fenomena nisam bila svedok. Neki od nas još uvek prolaze kroz to, upravo pokušavajući da ostanu iznad vode. Neki su uspeli neoštećeni da stignu na drugu obalu. U poslednje vreme razmišljam o tome koliko je život osobe u 20-im danas drugačiji nego što je bio za naše roditelje,  pre 30 ili 40 godina. Svakako, nešto od svega toga ima veze sa ekonomijom, tržištem poslova, promenom društvenih pritisaka, zamenom uloga polova, itd. Ali, mnogo veze ima i sa tehnologijom. Preciznije, ima veze sa društvenim medijima.

Pristupite Facebook-u u svojim 20-im i neizbežno ćete videti kako treperi nečiji verenički prsten. Proverite  LinkedIn i nećete moći da izbegnete vest da je vaš stari kolega upravo unapređen. Istražujete po  Instagram-u i možda ćete naići na svog cimera koji je na odmoru sa svojom drugom polovinom, u nekom egzotičnom  kompleksu na Sv. Bartolomeu. Društveni mediji podstiču našu glad za fantazijom, i potpuno sebe možemo izgubiti u tome.  Međutim, to što mi gledamo su samo pažljivo odabrani fragmenti nečijeg života,  kom su verovatno oni sami postavili filter, i to može da učini da se osećamo kao da zaostajemo, a činjenica je to da zapravo ne vidimo celu sliku. Ukratko, mnogi od nas pate od neprekidnog straha da će nešto propustiti. FOMO (Fear of Missing Out), termin koji je 2013. dodat Oksford englskom rečniku, odnosi se na  ''strepnju da se neki uzbudljiv ili interesantan događaj može iznenada desiti negde drugde''. I sigurno, za nekoga ko je na ivici, ili već u mukama krize četvrtine života, konstantna suočenost sa uspesima drugih na društvenim mrežama, samo će pogoršati stvari.

Dakle, iako su naši roditelji možda iskusili strah od toga da  negde neko ima bolji život, zahvaljujući društvenim mrežama, milioni nas na dohvat ruke imaju nešto što se smatra dokazom da neko ima bolji posao, bolji auto, bolju vezu, da bolje zarađuje, itd. Onda nije iznenađujuće ni ovo: Jedna studija iz Žurnala za bihevioralne zavisnosti iz 2014. ustanovila je vezu između povećane upotrebe društvenih medija i depresije/anksioznosti. Zatim, jedno istraživanje Psihologije danas otkriva da  ključne teme u vezi sa negativnim posledicama FOMO-a obuhvataju probleme ličnog identiteta, usamljenost, negativnu sliku o sebi i osećanja lične neadekvatnosti, nepovezanosti i ljubomore. Zvuči poznato? Simptomi su gotovo isti kao kod krize četvrtine života. 

Da li je odustajanje od društvenih medija rešenje? Ne za svakog. Ostajanje u kontaktu sa ljudima koji prolaze kroz istu krizu može imati krucijalnu ulogu u podsećanju na to da u ovome niste sami, i što je još bolje, da ćete sve to prevazići.  Ključ je u tome da učinite pomak u načinu razmišljanja, shvatajući da trenutna faza života nije jednaka za sve i da takozvane životne prekretnice koje su društvene norme utuvile u naše mozgove nisu nešto čime treba da merimo sopstvenu sreću. Srž krize četvrtine života i jeste to goruće osećanje da je već trebalo postići određene stvari u određenim godinama. Novost: vi sami određujete sopstveni uspeh i sreću.

I što je još važnije, uspeh i sreća drugih čiji ste uvereni svedoci na socijalnim mrežama, nisu obavezno odraz njihove stvarnosti. Vi ne znate da ti sveže venčani parovi već imaju svoje neprekidne svađe, o kojima sigurno neće tvitovati.  Ne znate  da je vaš bivši drugar iz bratstva koji je uptavo postavio naFacebook vesti o svom visokoplaćenom poslu potajno vrlo nesrećan jer mora da radi 14 sati dnevno. Ne znate ni kojih snova se odrekla mlada nasmejana mama sa njenim instagramskim prikazima naizgled srećne porodice da bi imala decu malko ranije nego što je za to bila spremna. Drugim rečima, ti ljudi za koje mislite da dobro znaju svoj put... Oni uopšte nemaju pojma šta rade. Radi se o tome da ljudi biraju da istaknu samo najglamuroznije isečke svog života na ovim stranama.

Dakle, umesto da traćite vreme upoređujući se sa drugima, utrošite ga na to da saznate šta je najznačajnije za vas. Šta vas motiviše. Koju vrstu promene želite da vidite u svetu  I zapamtite ovo: sinonimi za reč ''kriza'', obuhvataju i prekretnicu, raskrsnicu. Možda se ne doima tako, ali ova mučna faza je početak nečeg značajnog: uzimanje vašeg života u vaše ruke.

 

Izvor: The Huffington Post     Prevod: Ružica Šegrt