Agora

Orhan Pamuk: Plašim se građanskog rata u Turskoj

Vojislav Lalić, Politika

Turski nobelovac Orhan Pamuk se retko oglašava, ali kada progovori, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Posle krvoprolića u centru Ankare, kada je u bombaškom napadu stradalo više od sto civila, očevidno više nije mogao zatvara oči, iz njega je proključala žuč. „Izborni poraz (u junu) razbesneo je Erdogana... To je bio razlog za obnavljanje neprijateljstava između vojske i Kurda, koje nije uspeo da ubedi da mu daju svoj glas za njegov plan da stvori predsedničku republiku. Zato je odlučio da ponovo raspiše izbore za 1. novembar”, izjavio je Orhan Pamuk u intervjuu italijanskoj „Republici”, koji su preneli tiražni istanbulski listovi „Zaman” i „Hurijet”. Nobelovac ne krije zabrinutost za sudbnu Turske. „Ljudi su iznenađeni, u šoku su. Zemlja koja je bila u miru odjednom se našla u ratu protiv Islamske države i Kurda. Ja se plašim za Tursku, jer znam da će na kraju Erdogan želeti da vlada sam, i to po svaku cenu. On ne želi da deli vlast”, kaže Pamuk.

Nobelovac se oglasio u nezgodnom trenutku za islamističku vladu, samo petnaestak dana pre vanrednih izbora. Partija pravde i razvoja (AKP), koju je osnovao Redžep Tajip Erdogan, u junu je posle trinaest godina izgubila apsolutnu većinu u parlamentu i sada na sve načine nastoji da povrati poljuljao poverenje, kako bi posle glasanja 1. novembra ponovo mogla sama da formirala vladu. To je preduslov da izmeni ustav i da se, na predlog Erdogana, umesto parlamentarnog uvede predsednički sistem. Vlada je u julu prekinula pregovore o mirnom rešenju „kurdskog problema” kako bi privukla glasove nacionalista koji ne žele bilo kakve kontakte sa „separatistima i teroristima”. U svakodnevnim oružanim sukobima vojske i policije i Radničke partije Kurdistana (PKK), koja se decenijama bori za autonomiju svoga naroda, dosad je „eleminisano”, kako se zvanično tvrdi, dve hiljade „terorista” dok je u isto vreme poginulo 160 vojnika i policajaca. U poslednja tri meseca stradalo je i 140 civila, najviše prošle sedmice u samoubilačkom bombaškom napadu u strogom centru Ankare. Odgovarajući na pitanje novinara da li se plaši građanskog rata u Turskoj Orhan Pamuk je odgovorio: „Da, plašim se.”

U provladinim medijima i na društvenim mrežama Pamuk se našao na udaru kritika da se urotio protiv Turske. List „Takvim” ga je optužio da je pod uticajem „međunarodnog literalnog lobija”, koji preko njega i popularne turske književnice Elif Šafak kritikuje vladu i predsednika Erdogana. Nobelovac se zasad ne oglašava na najnovije optužbe, on se na to već navikao. Pamuk živi na relaciji između voljenog mu Istanbula i Njujorka, gde je predavač na univerzitetu Kolumbija. Više nije revolucionaran kao što je nekad bio, nema ga među demonstrantima na ulicama i trgovima. Pronašao je neki svoj unutrašnji mir i piše. Prijatelji mu zameraju što se češće ne oglašava, a on odgovara: „Valjda sam ostareo”.

Orhan Pamuk je institucija, na njega nije lako nasrnuti. Toga su svesni i u vladajućim strukturama. On je danas jedan od retkih Turaka koji se usuđuje da bez dlake na jeziku javno kritikuje svemoćnog Erdogana zbog koga se mnogi novinari godinama potucaju po sudovima. „Probem je u tome što se Erdogan ponaša kao vladari iz tridesetih godina prošlog veka. On radi sve, kontroliše sve. On kaže: ‘Ja imam iza sebe 50 odsto glasova. Ućutite!’ Tačno je da ima 50 odsto glasova, ali mi imamo 72 miliona stanovnika koji nisu svi kao on (Erdogan)”, izjavio je Pamuk povodom masovnih demonstracija na istanbulskom trgu Taksim na kome su se građani okupljali danima i tražili odlazak svemoćnog Erdogana, koga mnogi optužuju da se ponaša kao „izabrani sultan”.   

Pre nego što je dobio Nobelovu nagradu 2006. godine i Pamuk se potucao po istanbulskim sudovima zato što je jednom švajcarskom listu izjavio da je u Turskoj „ubijeno milion Jermena i 30.000 Kurda”. To je dotad bila tabu tema i njemu je pretila kazna od tri godine zatvora. Ekstremni nacionalisti su ga ispred suda dočekali uzvicima da je izdao Tursku i gađali su ga pomorandžama i jajima. Bilo je čak predloga da mu se spale knjige, da mu se utre trag. Ali, prevladao je razum pogotovo posle masovnih protesta iz sveta, pošto je Pamuk tada već bio glavni kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. „To je suđenje Turskoj a ne Pamuku”, poručili su tada iz Brisela. Kako bi se izbegla bruka proces je prekinut, uz objašnjenje da je to navodno urađeno iz „proceduralnih razloga”.

 

Izvor: Politika