Agora

Veliko buđenje Evrope: stotine hiljada protiv TTIP-a

Roša/Marjanović, Advance

Subotnji protest protiv zloglasnog TTIP u Berlinu bio je najveći događaj u Evropi ne samo tog dana već verovatno i cele ove godine, pa je samim tim trebalo i da bude najveća evropska vest. Trebalo je da bude praćen „iz minuta u minut“, kamere da putem nacionalnih televizija prenose uživo slike iz Berlina, da svi vide šta narod Evrope misli o kontroverznom sporazumu o slobodnoj trgovini između SAD i Evrope, kojim bi, ako do potpisivanja dođe, demokratija kakvu danas znamo, prestala da postoji, a glavnu reč vodile bi gigantske transnacionalne korporacije.

Zašto onda skup u Berlinu, na kome se okupilo više stotina hiljada ljudi, nije bio udarna vest u svim medijima? Zašto se o skupu ne piše kao o nečem o čemu će se pričati još godinama? Očito svi oni koji imaju logistiku i kapacitete da pokriju ovaj skup zapravo žele da se o njemu zna što manje. Podržavaju li zato isti TTIP? Ne nužno, verovatno su krajnje indiferentni, ali oni koji medijske operacije finansiraju itekako podržavaju TTIP, i to je kraj priče. Nemojmo se zato medijskom ćutnjom više ni baviti, bavimo se veličanstvenim događajem koji se zbio na ulicama Berlina.

Veliki skup u glavnom gradu Nemačke organizovali su aktivisti niza političkih grupa – od radničkih sindikata, organizacija za zaštitu prirodne sredine, humanitarnih organizacija do opozicionih političkih stranaka. Skup je započeo kod glavne železničke stanice, odakle je krenuo marš prema zgradi parlamenta. Prema rečima organizatora, okupilo se preko 250 hiljada ljudi. Policija pak daje (očekivano), konzervativnije brojke, navodeći da je bilo 150 hiljada ljudi. Demonstranti su nosili brojne transparente poput Da, možemo zaustaviti TTIP. Jedna grupa je čak vukla sa sobom i velikog drvenog konja, poredeći time TTIP sa trojanskim konjem. „Ovo je najveći protest u Nemačkoj posle mnogo, mnogo vremena“, rekao je jedan od organizatora Krištof Bauc.

Napad na demokratiju i javne službe

Skup u Berlinu pokazuje da su građani Evrope spremni da i na ulicama zahtevaju odbacivanje TTIP, a ne samo online peticijom, koju su do sada potpisali milioni. Ovakvi skupovi možda sami po sebi neće sprečiti potpisivanje TTIP, ali će dovesti do toga da će sve veći broj građana Evrope saznati o čemu se zapravo radi. Medijska blokada je očekivano čvrsta, ali nije neprobojna – bez obzira koliko se skup u Berlinu i slične antiTTIP akcije kriju od očiju javnosti, informacija ipak do ljudi dolazi, a kanali su brojni. Osvrnimo se sada malo na samu esenciju TTIP. Zašto je on zapravo toliko loš? Ugovorom bi se krenulo u napad na javne službe. TTIP bi otvorio privatnim kompanijama evropski zdravstveni sistem, obrazovanje, čak i snabdevanje vodom – naravno, američkim privatnim kompanijama. Drugim rečima, stvari koje danas još uvek uzimamo zdravo za gotovo u bliskoj budućnosti bi mogle biti pod punom kontrolom američke korporativne kapitalističke klase.

O samim pregovorima narode Evrope lažu. Tako je Evropska komisija prvo tvrdila da javne službe neće biti vezane za TTIP da bi kasnije britanski ministar trgovine Lord Livingston priznao da su javne službe ipak „na stolu“. Jasno da su na stolu, pa tu i jeste novac, to i jeste glavni cilj TTIP da preuzme ostatke evropske socijalne države i od nje stvori profitabilan biznis. Za prosečnog stanovnika to bi bila katastrofa nezamislivih razmera. Ugovorom bi se Evropa prebacila na „američki model“ kada je reč o hrani. U SAD je danas već oko 70 odsto sve hrane koja se može kupiti u prodavaonicama genetski modifikovana. Sa druge strane, Evropa ima stroga pravila i gotovo da se ništa od GMO ne pušta u prodaju. Od hormona rasta do zabranjenih pesticida, Evropa će se otvoriti po celom nizu pitanja. Isto vredi i za prirodnu okolinu – EU trenutno ima na snazi tzv. REACH regulacije, koje strogo kontrolišu toksične supstance u prirodi. U Evropi zbog tih regulacija kompanija mora prvo da dokaže da su njene supstance sigurne pre nego ih počne koristiti, a u SAD je obrnuto – svaka supstanca se može koristiti dok se ne dokaže da je opasna. Na primer, EU trenutno ima zabranu korištenja za 1.200 supstanci u kozmetici, a SAD samo 12.

Sve restrikcije koje je EU uvela na banke, upravo da se ne bi desila još jedna velika finansijska havarija kao ona 2008, mogle bi biti podignute stupanjem TTIP na snagu. Drugim rečima, TTIP će vratiti svu moć nazad u ruke bankara. Evropljani su se masovno pobunili protiv ugovora ACTA, koji je ograničavao privatnost korisnika na Internetu. Evropski parlament je 2012. odbacio ACTA posle demonstracija širom kontinenta. Ali TTIP bi verovatno vratio sve temeljne odredbe ACTA.

Šta narodi Evrope mogu da učine

Iz EU su čak priznali da bi TTIP „verovatno“ povećao stopu nezaposlenosti jer bi prelazak na „američki sistem“ značio i znatno slabljenje sindikata i radničkih prava. Primeri prethodnih ugovora o slobodnoj trgovini potvrđuju ovaj strah. Kad je potpisana NAFTA, ugovor između SAD, Kanade i Meksika, izgubljeno je oko milion radnih mesta tokom 12 godina, a pre potpisivanja obećavalo se otvaranje stotina hiljada radnih mesta. Najveći problem TTIP je verovatno ogroman napad na demokratiju i državnu vlast. Naime, potpisivanjem TTIP uveo bi se proces pod nazivom ISDS (rešavanje sporova između investitora i države). Korporacije bi dobile mogućnost pokretanja tužbi protiv država ukoliko politike državnih vlasti uzrokuju „gubitak profita“. Drugim rečima, neizabrane međunarodne korporacije mogle bi da diktiraju politiku demokratski izabranoj vlasti.

Slični ugovori na bilateralnim nivoima već svuda u svetu dovode do ogromnih nepravdi. Na primer, posle katastrofe u nuklearnoj elektrani Fukušima u Japanu, Nemačka je odlučila da smanji zavisnost od nuklearne energije, što je rezultovalo tužbom švedske energetske kompanije Vatenfal, koja je tužila nemačku vladu za milijarde dolara štete. Šta to znači? Državna vlast može da donese ispravnu odluku u interesu naroda, a strana korporacija onda može da tuži tu državu i na kraju trošak snose poreski obveznici te države. Ništa ne može biti više antidemokratski od ovoga. Ovo su samo neki od razloga zašto bi narode Evrope trebalo da bude strah TTIP. Svaki razuman građanin Evrope glasaće protiv potpisivanja TTIP sa SAD. Ali postoji „kvaka“ – niko ih ništa neće pitati. Da, upravo tako, jer o prihvatanju TTIP neće se organizovati nikakav referendum, ništa. Čak ni detalji pregovora nisu javni.

Ovo je već sumrak demokratije koji će se uskoro pretvoriti u mrkli mrak ako se nešto ne poduzme. Ali šta narodi Evrope uopšte mogu učiniti ako im niko ne da mogućnost da glasaju o TTIP? Za početak, moraju se organizovati, širiti informaciju o TTIP i opasnosti koja proizlazi iz njega. Moraju da raskrinkaju cinične i manipulativne propagandne radove, kojima se već dugo tvrdi da bi bilo dobro da korporacije vode našu sudbinu, kako GMO „nije toliko opasan“, kako je tržište „svetinja“ i kako „bankari znaju najbolje“. Ovo što je ostalo od evropske demokratije trebalo bi braniti danas i ne dozvoliti da se jednog dana probudimo u „američkom snu“, koji je uvezla antinarodna i antievropska državna vlast, koja već samim pregovaranjem u tajnosti o usvajanju TTIP učestvuje u činu veleizdaje.

 

Izvor: Advance      Obrada teksta: Novi Standard