Agora

Grčka dala krila novoj španskoj levici

Zorana Šuvaković, Politika

Novoj španskoj levici porasla su preksinoć jaka krila, baš ono što je Podemosu, kao najmlađoj partiji u Evropi, u ovom trenutku bilo potrebno da nadleti propagandnu mašineriju tradicionalnih centara moći na Iberijskom poluostrvu. Ne čudi stoga što je harizmatični lider Podemosa, bliski prijatelj i saveznik Aleksisa Ciprasa Pablo Iglesijas pozdravio „pobedu demokratije u Grčkoj” i što je, do juče drugi čovek nove stranke, univerzitetski profesor Huan Karlos Monedero odaslao iz Madrida mnogo jaču ocenu: „Grčka se demokratijom hrabro suprotstavila finansijskom terorizmu.” Autor „Brzog kursa iz politike za pristojne ljude” dodaje da je „Evropa tonula u ambis kad god se ponašala kukavički”, poziva levičare da se odupru diktatu i ne poklanjaju pobedu nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, predsedniku španske vlade Marijanu Rahoju, „trojci”, ili Kristin Lagard, bez borbe. Svi smo mi Grčka, poručuje španski Podemos.

Nekoliko meseci pred parlamentarne izbore u Španiji, partija iznikla iz masovnog pokreta nezadovoljnika koji su u maju 2011. okupirali trgove i ulice, tražeći direktniju demokratiju i zahtevajući otpor finansijskim diktatima iz Brisela i Berlina, ima veliku podršku birača, nezadovoljnih učinkom tradicionalnih partija. Prema najnovijim anketama madridskog „Paisa”, konzervativci premijera Marijana Rahoja vode sa 23 odsto podrške, slede socijalisti sa 22,5 odsto, dok je Podemos na trećem mestu sa 21,5 odsto podrške, što je za partiju koja još nije proslavila ni svoj drugi rođendan, a već ima pet poslanika u Evropskom parlamentu ogroman uspeh.

Smešno je što evropski mediji, desne partije i tradicionalna levica predstavljaju Podemos i slične pokrete kao radikalnu levicu, kažu sagovornici „Politike” u Španiji i Italiji sa kojima smo ovih meseci razgovarali. „Kao da je radikalno to što Podemos ili Siriza traže da se demokratski odlučuje o merama koje nameću Brisel ili Berlin”, jedan je od komentara u digitalnom mediju „Konteksto”, koji su osnovali iskusni španski novinari nezadovoljni stanjem u tradicionalnim štampanim listovima.

Upravo se takve levice, one koja traži veće učešće građana u političkom odlučivanju kada je reč o drakonskim merama štednje i urušavanju socijalno odgovorne države, plaši tradicionalni dvopartijski establišment u Evropi. Oni koji su svoje partije pretvorili u kaste i odvojili se od svakodnevice pokušavaju da satanizuju novu levicu u Španiji i da zatru tragove njenog rađanja u drugim državama Evrope, naročito na Mediteranu, komentar je digitalnog madridskog medija bliskog Podemosu. Reč je, međutim, o pokretu pristojnih ljudi kojima je dosta lažne demokratije, konstatuje ovaj medij.

Snažna podrška Atini stiže i sa juga Apeninskog poluostrva. Jedan od lidera nove italijanske levice Niki Vendola, dugogodišnji predsednik regiona Apulije, zamera premijeru Mateu Renciju što je kleknuo pred zahtevima Angele Merkel i u intervjuu za „Politiku” objavljenom juče upozorava da je Evropa na putu da upadne u dug i težak košmar ako odbaci kolevku evropske demokratije i odrekne se ideje o socijalnoj odgovornosti, na čemu je utemeljena. Nije to nikakav radikalizam, kaže Vendola, već zdrav razum. Vendola takođe upozorava da je socijalna država najjači i najvažniji kontrapunkt fašizmu i najvažniji instrument za izgradnju demokratske Evrope.

Rezultate grčkog referenduma pozdravila je i Manuela Karmena (71), koja je prošlog meseca preuzela od desnice mesto gradonačelnice Madrida. Bivša sudija veruje da političari treba da osluškuju građane, a ne da se o njihove zahteve oglušuju. „Niko ko veruje u demokratiju ne može da ospori rezultat jednog referenduma”, poručila je Manuela Karmena. U sličnom stilu ishod grčkog referenduma pozdravila je i gradonačelnica Barselone Ada Kolau (41). „Ja sam na strani grčke vlade i demokratske volje grčkog naroda”, napisala je Kolauova na grčkom jeziku na svom nalogu na „Tviteru”. Ada Kolau je postala gradonačelnica Barselone obećavajući da će smanjiti plate gradskim funkcionerima i sebi, zaustaviti izbacivanje porodica iz njihovih stanova zbog neotplaćenih hipoteka, ukinuti privilegije bogatih kasti i oštro se boriti protiv korupcije.

Vladajućoj konzervativnoj stranci Marijana Rahoja počelo je da se klima i pre nego što je bio poznat rezultat grčkog referenduma. Grčki virus je zarazan, a epidemija može vrlo uskoro da izbije na Iberijskom poluostrvu, prognoziraju pojedini analitičari. Svestan tog virusa, Rahoj je sazvao hitan sastanak španskog odbora za ekonomska pitanja. A uoči referenduma je pozivao Grke da prihvate predloge stranih poverilaca. Španska vlada sada poručuje da bi uticaj Sirize na špansku politiku mogao da omete oporavak privrede. Iako Španija ima najveći postotak nezaposlenih posle Grčke, ekonomski pokazatelji počeli su da se popravljaju otkad je Rahoj po nalogu iz Brisela zaveo stroge mere štednje. Ali to još nedovoljno oseća prosečni Španac. Zato se vladajuća struktura pribojava da će ih grčki virus skinuti sa vlasti i na nju postaviti Podemos, od čega strahuju mnoge partijske strukture u Evropi.

 

Izvor: Politika