Agora

TTIP trgovački sporazum će jednakost pred zakonom baciti na korporativnu lomaču

George Monbiot, The Guardian

Ako vlada predloži napuštanje jednog od fundamentalnih principa pravde mora postojati jači razlog. Jednakost pred zakonom se ne može tako lako odbaciti. Sigurno? Pa, pročitajte ovo i prosudite sami. Britanska vlada kao i američka i 13 drugih članova EU žele da uspostave poseban pravni sistem, isključivo za upotrebu korporacija. Dok mi ostali moramo da iskušavamo našu sreću u sudovima, korporacijama u EU i SAD biće dozvoljeno da tuže vlade pred sudovima korporativnih advokata. One će biti u stanju da dovedu u pitanje zakone koji im se ne dopadaju, da potražuju ogromne kompenzacije ukoliko smatraju da ovi zakoni negativno utiču na njihove profite predviđene u budućnosti. Govorim o predloženom Transatlanskom trgovačkom i investicionom partnerstvu (TTIP) i predloženim zakonskim odredbama koje se odnose na mogućnost investitora da tuže strane države (ISDS). Ukoliko ovo zvuči nerazumljivo tada je misija uspela: razumevanje ovoga od strane javnosti, smrtonosno je za ovaj pokušaj korporativnog državnog udara.

TTIP je uglavnom opisivan kao trgovački sporazum. Međutim, dok su u prošlosti trgovački sporazumi težili protekcionizmu, sada oni traže zaštitu. Drugim rečima, nekada su promovisali slobodnu trgovinu uklanjajući trgovačke poreze; danas promovišu interes transnacionalnog kapitala da degradira stepen odbrane ljudskog zdravlja, prirodnog sveta, prava radnika, siromašnih i ranjivih od istrebljivačke korporativne prakse. Predloženi ugovor je opisan od strane eminentnog profesora Kolina Krauča kao ,,post-demokratija u svojoj najčistijoj formi.” Post-demokratija se odnosi na našu politiku u kojoj stare strukture kao što su izbori i parlament i dalje postoje, ali politička moć više nije nastanjena u njima. Moć se pomerila ka drugim forumima koji su nedostupni proveri javnosti: ,,malim, privatnim krugovima gde političke elite prave poslove sa korporativnim lobijima”.

ISDS znači dozvolu korporacijama da tuže strane vlade u pogledu zakona koji bi mogli uticati na njihov profit. Duvanska kompanija Filip Moris trenutno tuži vlade Australije i Urugvaja zbog njihovog pokušaja da obeshrabre pušenje u vlastitim državama. Krauč opisuje predložene zakone u Ujedinjenom Kraljevstvu jednostavno kao ,,nezakonite”: ukoliko TTIP prođe, očekujmo tužbe. Korporacije mogu da upotrebe sudove kako bi odbranili svoje interese. Ali, pod trenutnim uslovima ISDS im dopušta da to učine pred ofšor sudovima, koji operišu u tajnosti, bez osnovnih elemenata sigurnosti kakve su sudska revizija i pravo na žalbu. Kao što je Krauč naglasio, ovo nije samo post-demokratija, već i ,,post-zakon”. O TTIP-u se raspravljalo u Donjem domu. Sledećeg meseca [u februaru] biće nastavljeni pregovori između SAD i EU. Tako možete da zamislite da bi naša vlada, od sada, mogla da počne sa opravdanjima.

Postoji samo jedno moguće opravdanje za poseban pravni sistem: neuspeh postojećih sudova da pošteno sude po tužbama u privrednim predmetima. Dakle, koji pravni sistem u SAD ili EU tretira korporacije nepošteno? Pitao sam ovo (putem Tvitera) Vinsa Kejbla, britanskog ministra privrede; njegovog zamenika, lorda Livingstona; kao i lidera Konzervativaca u Evropskom parlamentu Saeda Kamala. Odjekujuća tišina. To sam pitao i u ovoj kolumni tri puta. Ništa. Pitao sam Ministarstvo privrede, telefonom. Nakon pokušaja njihovog portparola da sugeriše da možda nešto nije u redu sa američkim sistemom i neuspehom da mi objasni šta bi to moglo da bude, poslao mi je ovu izjavu: ,,Zaštita investitora je neophodna pošto domaći sudovi nisu tipičan put za investitore koji traže obeštećenje.” Nisu tipičan put? To je to? U Donjem domu, član parlamenta Zek Goldsmit je pitao ministra privrede da navede situacije u poslednjih pet godina u kojima su, u EU ili SAD, kompanije bile diskriminisane u sudovima. Odgovor: vlada ,,nema pristup relevantnim informacijama.” Evropska komisija tvrdi da je ,,glavni razlog za postojanje mehanizma tužbe inostranih vlada (ISDS) taj što u mnogim zemljama investicioni sporazumi nisu direktno primenjivi u domaćim sudovima.” Možda. Ali nijedna od tih zemalja nije u predloženom trgovačkom bloku. Uslov za članstvo u EU je ,,nezavisno i efikasno sudstvo” sa ,,zakonskim garancijama za pošten sudski postupak.” Šta predlog zakona kreiran da zaštiti investitore u neuspešnim državama (failed states) traži u ugovoru između EU i SAD?

Dejvid Kameron je pokušao da da drugačiji argument. Na samitu G20 prošle godine, on je kazao: ,,Mi smo potpisivali trgovački sporazum za trgovačkim sporazumima, i nikada nije bilo problema u prošlosti.” To je odbrana opasnog vozača: mnogo puta sam vozio 160 km/h i još uvek sam živ, zar ne? Da, do sada smo imali sreće. Srećniji smo od drugih nacija u Evropi, koje su do sada bile tužene 127 puta usled klauzule investitor-država u njihovim ugovorima. Češka, Slovačka i Poljska, su morale da plate toliko novca, da su za ta sredstva mogli da zaposle 380 000 medicinskih sestara za jednu godinu. Procesi investitora protiv države ubrzano eskaliraju: pošto su korporacije počele da shvataju kakva im je moć data, one okreću svoju pažnju sa slabijih zemalja, na jače. Niko neće obezbediti opravdanje za ISDS jer niko to ne može. Da bi zaštitila transnacionalni kapital od nepostojećih rizika, naše vlade nesmotreno napuštaju princip jednakosti pred zakonom. Verujem da mi možemo da pobedimo u ovome. Mi smo pobedili i pre, kada se ugovor koji se sada zove TTIP, zvao Multilateralni investicioni sporazum. Nakon masovne javne reakcije on je poražen 1998. godine. Sada pokušavaju opet, pod drugim imenom.

Do sada su dve peticije sakupile 2,5 miliona potpisa. Kao odgovor, EU je frenetično napravila ustupke. Prvi put u istoriji, ona je učinila svoju pregovaračku poziciju javnom. Ona je pokrenula konsultacije o ISDS-u. Iako, još uvek, šest meseci kasnije, rezultati nisu objavljeni; obećana je zaštita za javne servise; predloženo je poboljšanje ofšor arbitražnih sistema – mada još uvek ne uspevaju da objasne šta nije u redu sa sudovima koje već imamo. Ovo su očajni ustupci od strane organizacije koja je svesna da se prozor zatvara: ako ne može da osigura sporazum pre sledećih izbora u SAD, TTIP je verovatno gotov. Dakle, nastavite da marširate, nastavite da pevate, nastavite da se uključujete u kampanje koje zajedno stupaju pod oznakom STOP TTIP. U godinama ekocida, banaka hrane i finansijskog kolapsa da li nam treba više ili manje zaštite od istrebljivačke korporativne prakse? Ovo je neodgovorna, nepravedna destrukcija naših prava. Mi je možemo poraziti.

 

George Monbiot, The Guardian, 13. januar 2015.