Agora

"Američki snajper" je bio ubica zadojen mržnjom

Zašto ga onda lažne patriote tretiraju kao heroja? Lindi Vest, The Guardian

Moram da priznam: Nasamario me trejler za Američkog snajpera. To je remek-delo napetosti u kratkoj formi – slivanje zvuka i slike koji bude instinkte tako da deluje skoro nadmeno. Ne možete odoleti. Bićete pod stresom. Osetićete. Ili, kako verujem da sam to rekla u blogu o trejleru, „Trejler Klint Istvudovog Američkog snajpera će vam uništiti pantalone“.

Ali koliko god da je efektivan kao filmsko delo, makar i površan uvid u pozadinsku priču filma – i posebno reakciju publike na njegovo prikazivanje – dovešće do porasta uznemirujućih pitanja o tome koje priče biramo kako bi ih kodifikovali u istinu, čije, zašto, kao i o prljavim društvenim troškovima preobražavanja stvarnog života u zabavu.

Kris Kajl iz Teksasa, pripadnik američke jedinice marinaca Navy SEAL, raspoređen je 2003. u Irak i tvrdio je da je ubio više od 255 ljudi tokom svoje šestogodišnje vojne karijere. U svojim memoarima, Kajl je navodno opisao ubijanje kao „zabavno“, nešto što je „voleo“; bio je nekolebljiv u uverenju da je svako koga je ubio bio „loš momak“. „Mrzim proklete divljake“, napisao je. „Bolela me je neka stvar za Iračanima“. Hvalio se ubistvom pljačkaša tokom uragana Katrina, iako to nikada nije potvrđeno.

Ubijen je 2013. na teksaškoj streljani od strane 25-ogodišnjeg veterana koji je navodno patio od post-traumatskog stresnog poremećaja.

Koliko god se politički razilazili, verovala sam dovoljno u Istvudovu umešnost i intelekt da verujem da nije crno-beli ideolog – ili, makar da zna da bi ograničenja takvog pogleda na svet stvorila izuzetno tup film. Ali, isto se ne može reći za Istvudovu temu, ili, kao odgovor na film koji je prikazao, mnoge njegove fanove.

Kao što je Laura Miler (Laura Miller) napisala u Salonu (Salon): „U Kajlovoj verziji iračkog rata, strane čine Amerikanci, koji su dobri na osnovu toga što su Amerikanci i fanatični muslimani koji su „divljaci, zlo dostojno prezira“ vođeni željom da ubiju Amerikance jednostavno zato što su hrišćani.

Eds Skot Faundes (Adds Scott Foundas) u Verajatiju (Variaty): „Kris Kajl je vidio svet u jasno definisanim terminima dobra i zla, a Američki snajper sugeriše da je takva dihromatija mogla da bude ključna za njegovo uspešno preživljavanje; na bojnom polju, sumnja je srodna smrti“.

Istvud, s druge strane, Faundas kaže, „vidi samo nijanse sive“ i Američki snajper je moralno dvosmislen, emocionalno kompleksan film. Ali postoji mnogo takvih na svetu kao što je Kris Kajli jaz između Istvudove namere i prijema njegove publike dotiče se stare zagonetke Čepelovog šoua (Chappelle's Show): mnoštvo belaca se smejalo oštroj rasnoj satiri Dejva Čepela (Dave Chappelle) iz pogrešnih razloga, na načine na koji su mogli ustvari ojačati stereotipe o crncima u umovima ne naročito intelektualnih ljudi. Je li to Čepelova krivica? Da li bi to trebalo da ga brine?

Takođe, izgleda da je većina američkog desnog krila zanesena Američkim snajperom putem sličnog površnog razumevanja – tretirajući ga sa istim nerazmotrenim, „vau“ poštovanjem kako bi tretirali himnu ili zastavu. Samo par sedmica nakon njegovog prikazivanja, film je postao simbol koji služi interesima ideologije koja se, argumentovano, kòsi sa samim etosom filma. Koliko, ako uopšte, bi se trebao Istvud zabrinuti fanovima koji su pogrešno razumeli i zloupotrebili njegov film? Ako on, namerno ili ne, napravi od Kajla heroja koji je minimalno rasista koji uživa u dehumanizaciji i ubijanju tamnoputih ljudi – je li on odgovoran za potvrđivanje rasizma, ubistva i dehumanizacije? Je li on propagator ako ljudi koriste njegov rad za propagandu?

To je pitanje došlo do izražaja prošle nedelje na Tviteru (Twitter) kada je nekoliko liberalnih novinara skrenulo pažnju na Kajlove izjave manje vredne Oskara: „Kris Kajl je pohvalio pljačke iračkih porodica u Faludži“, napisao je autor i bivši pisac za Dejli Bist (Daily Beast) Maks Blumental (Max Blumenthal). „Ubij svakog muškarca koga vidiš“, citirala je Ranija Kalek (Rania Khalek), nazivajući Kajla Američkim psihopatom.

Odmazda od strane tviteraša desnice je bila brza i nasilna, kao što je Kalek dokumenotvala u iscrpnom (i iscrpljujućem) postu na Algternetu (Alternet).  „Mrdajte svoje mrzilačko dupe u Irak, pustite da vas ISIS siluje, a zatim vam odseče glavu, j**na medijska ku**o muslimanska“, napisala je jedna mama prilično skromnog izgleda po imenu Dona. „Ranija, možda da tvoju pozadinu odnesemo tamo i damo je ISIS-u... Glupa kujo,“ ponudio je bradati čovek po imenu Ronald, koji uživa u pecanju basa ili sviranju basa (možda nikada ne saznamo). „Gušenje je daleko od mučenja“, objasnio je vojni pilot po imenu Bendžamin, sav bespomoćan. „Ne bih imao ništa protiv da demonstriram to na tebi dva puta“.

Patriote nastavljaju dalje i dalje. Ne mogu da vjeruju šta čitaju. Jure u odbranu ne samo Kajla, nego i svoje zemlje, onoga što njihova zemlja znači. Pozivaju na silovanje i smrt bilo koga dovoljno nezahvalnog da kritikuje američkog heroja Krisa Kajla. Zato što je Kris Kajl dobar, a obojeni ljudi su loši i Amerika je u opasnosti i Kris Kajl nas je spasio. Odjeci stava koji je Miler artikulisala u svom delu u Salonu: „Njegova nepokolebljiva nepristupačnost svakome, nijansiranost ili dvosmislenost i njegov nedostatak mašte i znatiželje, čini se posebno značajan“.

Nema prostora za pomisao da je Kajl možda bio dobar vojnik, ali loš čovek; ili prosečan tip koji radi loše težak posao; ili kompleksan tip u lošem ratu koji je sebe ubedio da voli ubijati da bi se izborio sa nemogućom situacijom; ili pravi serijski ubica koji iskorištava opresivni sistem koji, da, takođe zapošljava mnogo dobronamernih, često osiromašenih ljudi koji nisu serijske ubice, kako bi činili opresivne stvari nad kojima nemaju kontrolu. Ili su ti Iračani potpuno ostvarena ljudska bića sa kompleksnim unutrašnjim životom koji se raduju hrani, suncu i porodici i bole ih ubistva njihove dece. Ili to da možete podržati svoju zemlju dok kritički razmišljate o njenim potezima i njenom građanstvu. Ili, da mnoge istine mogu biti istinite uporedno.

Uvek upoznajte svoje heroje. 

Izvor: The Guardian, 6. januar 2015. godine

Prevela: B.M.