Estetika

Biblijsko voće: Maslina

Milena Stefanović

Maslina kao biblijsko voće više je od hrane i ima status simbola. Za razliku od nara pominje se u Starom i u Novom Zavetu. Na stotine puta.  Jedna je od najznačajnijih i prvih pomenutih biljaka. Simbolizam masline deo je razvoja hrišćanske kulture od samog početka. U biblijsko vreme, maslinovo drvo je bilo značajan izvor hrane, svetlosti, higijene i isceljenja. Plod maslinovog drveta biološki spada u voće, iako ne sadrži voćni šećer. Umesto soka daje ulja u izobilju “puna mrsa”, pretiline. Njen bogat rod odražava Božiju promisao i brigu za ljudski rod (Sud. 9, 8-9). Maslinovo ulje je biblijski simbol životnog obilja pored vina i hleba ( Ps. 104, 15).

Po čitavom Sredozemlju rasprostiru se maslinjaci koji predstavljaju dominantnu odliku pejzaža. Kultivisana (ne razmnožava se semenjem, već reznicama) maslina spaja ritam prirode i kulture svakodnevnog života. Drvo sa uvek olistalim zelenim granama koje streme ka nebu, čvornovato, uvrnuto stablo i dugovečnost manifestacija su sveprisutne žive sile i jako interesantne pojave. Gajenje maslina i proces spravljanja ulja deo su identiteta i kulturnog nasleđa. Proces kalemljenja upotrebljen je kao metafora u poslanici apostola Pavla koji daje ilustraciju sloge pravih vernika Crkve kroz priču o maslinovim granama (Rim. 11,17-24).

Zasaditi maslinu akt je pouzdanja i vere. Potrebna je strpljiva nega od nekoliko godina pre nego što drvo da svoje prve plodove. Za razliku od drugih biljaka, u odnosu na ljudski vek, ona je praktično besmrtna, jer živi oko 500 godina. Ima izuzetno jak i razgranat koren koji omogućava regeneraciju. I posle hiljadu godina daje plodove. Postoje primeri izuzetne starosti, kao što je maslinovo drvo u Baru, čija se dugovečnost procenjuje na oko dve hiljade godina. Drevna je tradicija koja kaže da je maslina drvo života iz rajskog vrta. Maslina je predmet zakona u St. Zavetu (Pnz. 24, 20). Heruvimi i dvokrilna vrata na ulazu u svetinju nad svetinjama su sačinjeni od maslinovog drveta (1 Car. 6, 23, 31). Amblem je koji označava prosperitet, lepotu, verske privilegije (Ps. 52; Jer. 11, 16; Osi. 14, 6). Maslinovo drvo je metafora za jevrejsko pleme (Jer. 11, 16-17). Izrailj je blagoslovena zemlja maslina... (Pnz. 8, 8), a maslina može biti predmet kletve (Pnz. 28, 40; Isa. 17, 6). David u Psalmima sebe upoređuje sa zelenom maslinom. “Zeleno” je znak duhovnog zdravlja iz pouzdanja u Boga. Sočnost plodova predstavlja božansku snagu. (Ps. 52, 8) Ne obazirući se na uslove života, trebalo bi da budemo nepokolebljivi kao maslina, koja uspeva u svim uslovima i daje nove mladice. Maslina je simbol vernosti, postojanosti i snage. Pominje se u prvoj starozavetnoj paraboli (Sud. 9, 9). Smatra se da je Krst na kome je razapet Gospod, pored tisovog, bio i od maslinovog drveta.

Maslinova grančica

Najpoznatija slika masline potiče od biblijske priče o Noju (Post. 8, 11). Maslina je prva biljka koja je izrasla posle potopa. Simbol je mira koji Bog ponovo uspostavlja sa čovekom; poruka praštanja, pomirenja i života koji počinje ispočetka. Noje i golub sa maslinovom gračicom u kljunu često se nalaze u ranohrišćanskim katakombama predstavljeni kroz jednostavnu kompoziciju. Noje je prikazan kako iz kovčega gleda nagore, ka nebu u stavu orante, moliteljskom stavu sa podignutim rukama. Ilustrovana priča ove starozavetne scene je simbolična scena spasenja. Golub je vesnik spasenja, a kovčeg praslika Hristove Crkve.

Hrišćani su usvojili maslinovu grančicu kao simbol umesto lista koji se pominje u Postanju. Postoje dva razloga. Prvi razlog je, naravno, priča o Noju. Drugi potiče iz antičke grčke i rimske misli, a tadašnjeg okruženja hrišćana iz koga su, sasvim prirodno, preuzimali neke motive. Maslinova grančica je bila atribut boginje mira, a postojalo je verovanje da se grančicama otklanjaju zle sile. Na prvobitnim freskama i na grobovima hrišćana pojavljuje se golub sa grančicom, a često pored i reč mir (grč. eirene; lat. pax). Vinkelman je to protumačio kao alegoriju mira. Hrišćanski mir u duši i mir sa Bogom.

Preplitanja uticaja odaju duh vremena kasne antike i ranog hrišćanstva. Negde oko vremena Julija Cezara grančica u ruci je počela da predstavlja gest mira. Sv. Jeronim je u IV veku, prevodeći priču o Noju, umesto lista stavio izraz grančica.  Sv. Avgustin je potvrdio da je u V veku formiran simbol za hrišćane: “…večiti mir ukazuje maslinova grančica…”. Mada, grančica u okviru hrišćanskog kulta ima svoju ulogu u proslavi pobede. Maslinova grančica, biblijski motiv i ranohrišćanski simbol mira, u današnjem svetu preovlađuje kao sekularni simbol, naročito posle Drugog svetskog rata, predstavljajući simbol građanskog mira.

Kod Srba se smatra da je maslinovo drvo od Boga blagosloveno. Grančice su najčešće u upotrebi u domaćem kultu, smatra se da štite od zlih sila, a zabadaju se u česnicu. Na Cveti, maslinovim grančicama koje se blagosiljaju u crkvi, kite se deca i domovi.

Maslinovo ulje

Maslinovo ulje imalo je visoku vrednost i dugo je smatrano svetim od najranijih vremena. U grčko – rimskom svetu maslinovo ulje je cenjeno i imalo je mnogostranu upotrebu. Za njih je to bila niminozna supstanca, koju su koristili kao melem da bi pročistili fizičko telo u čast bogova. Ulje je simbol radosti, zaštite, životne snage i moći, ali i Duha Svetoga i saveza sa Bogom (Gal. 5, 22-23). Daje sjaj. U drevnom Izrailju maslinovo ulje je upotrebljivano u ritualne i verske svrhe: za žrtvene ponude, osvetljenje i miropomazanje vladara. Kod Jevreja reč za maslinovo drvo doslovno znači drvo ulja (jevr. es shemen), iz korena reči “da zablista”.

Bog je odredio da se čisto ceđeno maslinovo ulje koristi za žižak za osvetljenje u šatoru sastanka (Lev. 24, 2; Izl. 27, 20). Prinosi se daju u vidu pogače prelivene uljem. (Lev. 3, 6). Mojsije je dobio zapovest od Gospoda da spravi “ulje za sveto pomazanje”. Mnogi od sastojaka, kao što su smirna, kasija, mirisni cimet, bili su veoma skupoceni. Ritual pomazanja glave mirišljavim maslinovim uljem, postala je uobičajena praksa među Jevrejima (Izl. 29, 7; 30, 23-26, 32-33). Čin pomazanja je sveti čin i posvećivanje, otuda pomazanje vrši sveštenik (Izl. 29, 29; 30, 33). Za prvosveštenika i kralja se upotrebljava naziv “pomazanik”(Lev. 4, 3; Ps. 132, 10). I  proroci su pomazani (1Car. 19, 16). Pomazanik ili Mesija - obećani Spasitelj se naziva  tako jer je bio pomazan Duhom Svetim - Isus Nazarećanin Pomazanik (Jn. 1, 41 Dap. 9, 22; Lk. 4, 18)

Figurativno, može biti i “ulje radosti” (Is. 61, 1,3). Nekada su se ljudi posle kupanja u znak radosti mazali uljem (Ps. 92, 10; Mat. 6, 17). Inače, ulje još označava i milosrđe, a odsustvo ulja znak je žalosti (2 Car. 14, 2). Pomazanje može biti čin gostoprimstva (Lk. 7, 38, 46), sredstvo za osveženje i osnažnjenje tela (Ps. 104, 15). Pomazuju se mrtvi pre sahrane (Mt. 26, 12; Lk. 24, 1). Događaj kada žene mironosnice dolaze da pomažu mrtvo Hristovo telo ikonografski je predstavljen u kompoziciji Mironosnice na Hristovom grobu. Nama je  najpoznatija i najlepša ona predstava u Mileševi, u okviru koje se nalazi Beli anđeo.

Ranohrišćanska Crkva je imala razgranat sistem korišćenja ulja u obrednoj praksi još od apostolskih vremena, naslanjajući se na starozavetnu praksu. Pripremano je za tri namene: za bolesne, za katihumene (ulje egzorcizma) i za miropomazanje novokrštenih. Upotrebljava se za Sv. tajnu miropomazanja, pri osvećenju hrama i krunisanju vladara. Miro je mnogocenjena jedinstvena materija. Sv. Grigorije Niski kaže da mistično ulje, miro posle osvećenja Sv. Duha ima sasvim drugo dejstvo (Jn. 2, 27). Pomazanje koje verni primaju utvrđuje u Hristu, pečat je i zalog Duha u srcu (2Kor. 1, 21-22).

U Vizantiji se razvila uloga ulja u kultu svetitelja. Maslinovo ulje koje gori u kandilima blizu grobova sv. mučenika je stavljano u keramičke bočice. Smatralo se da je ulje osvećeno i svetim ikonama koje su se nalazile na posudama. Čuvene su srebrne ampule iz Monce iz VI veka, a značajne su jer sadrže neke od najranijih sačuvanih ikonografskih predstava. Ispunjene svetim uljem bile su uspomena hodočasnicima  u Svetu zemlju. Najstariji kultovi vezani za ulje, počevši od IV veka, su kultovi Sv. Mine, Sv. Nikole, Sv. Jeftimija i Andreja. Za Episkopa Mire se verovalo da se čuda dešavaju nad njegovim čudotvornim moštima, iz kojih neprestano izbija sv. miro koji leči bolesne (postoji mišljenje da je reč “miro” povezana sa gradom gde je Sv. Nikola bio Episkop). Korišćenje ulja i projavljivanje čuda preko ulja, mogu da se prate preko hagiografija. Danas se, isto tako, dešavaju čuda preko ulja. Znamo za čudesna isceljenja korišćenjem sv. ulja iz kandila Mati Božije u manastiru Lepavina.

Značajna je uloga maslinovog ulja koje služi kao gorivo za lampe uljanice u kulturi osvetljenja. U crkvama su viseća kandila bile zamena za sunčevu svetlost. Pavle Silentarije, vizantijski pesnik i službenik na Justinijanovom dvoru, u svojoj čuvenoj ekfrazi o Sv. Sofiji, opisuje vizuelni doživljaj noćnog osvetljenje u ovoj crkvi. Poznata je priča o deset mudrih devojaka (Mt. 25, 3). Svetiljka je simbol reči Božije. Ulje u svetiljci predstavlja prebivanje Duha Božijeg, koji osvetljava zapovesti Božije (Ps. 119, 105). Kada je svetiljka ispunjena maslinovim uljem, fitilj održava stabilnim plamen, dok goriva ponestaje. Tako je i sa narodom Božijim. Kada smo ispunjeni Duhom, naša duhovna svetlost sija jako i stabilno (Mt. 5, 15-16).

Maslinska gora je kultno mesto za hodočasnike i hrišćanski topos. Na njoj se dogodilo nekoliko ključnih događaja. Prvo su se desili oni iz Starog Zaveta, vezani za Davida i Avesaloma. U Hristovo vreme maslina je bila rasprostranjeno drvo oko Jerusalima; smatra se da ih je preostalo još osam iz tog vremena. U podnožju Maslinske gore se nalazi Getsimanski vrt, voćnjak maslina (jevr. Gat Shemen, mesto “presa za maslinu”, označava maslinovo ulje). Hristos je voleo ovo skriveno mesto i provodio veći deo svog vremena, gde se odmarao i razgovarao sa svojim učenicima (Lk. 22,  39). Maslinova stabla su svedoci nevidljive borbe u getsimanskoj noći, dok su učenici spavali. To je mesto Hristove poslednje molitve. Novozavetni narativ vezan za Maslinsku goru (Lk. 21, 37; Dap 1, 9-12; Mt. 24-25; 26-39) ikonografski je predstavljen kroz ciklus Stradanja Hristovog.

Maslinska gora je gora Vaznesenja (Lk. 24, 51-52). Maslina ima svoje mesto u proročkoj metafori u Otkrivenju, kada glas sa neba kaže: “I daću dvojici svojijeh svedoka i proricaće… Ovi su dvije masline i dva svijećnjaka…” (Otk. 11, 3-5), direktno se vezujući na Zahariju (Zah. 4, 1-6; 11-14). Svedoci su ispunjeni Svetim Duhom – pomazani od Boga.  Pomazanje ostaje na vernima i uči svakoj istini: “A vi koji Pomazanje primiste od Njega u vama ostaje…” (1. Jn. 2, 20, 27-28) .

 

Izvor: Pravoslavlje- novine Srpske Patrijaršije, br. 1149, 1. februar 2015. godine