Estetika

Ime nara

Milena Stefanović

 

 

U mesecu oktobru, film Boja nara (Cvet granata) Sergeja Paradžanova prikazan je na 52. festivalu u Njujorku, kao i u Kanu, Torontu i još nekim prestižnim festivalima.

Martin Skorceze je preko svoje fondacije - svetskog projekta za restauraciju filmova, osvežio film i produžio mu život.

Film se vizuelno i poetski kroz “žive slike” (tableau vivant) bavi biografijom Sajat Nove, pesnika - ašika i tkača iz XVIII veka, po kome je film dobio naziv pre nego što je cenzurisan od sovjetskih vlasti. Kroz raskošne kostime, simbolizam, jarke boje, religioznu ikonografiju inspirisanu srednjevekovnim jermenskim manuskriptima, tkana je vizuelno moćna priča.

Nar je voće posebnog značaja sa dubokom tradicijom kod Jermena. Simbol  Jermenije. Svadbe.
Od cveta se dobija crvena boja. Postoji tumačenje skrivene priče filma, a samim tim simbolike nara u kontekstu. Metafora stradanja Jermena 1917.

“Boja nara” za Antonionija je film prožet savršenom lepotom, za modne kreatore je inspiracija (Alexandre Herchcovitch), a M. Abramović je letos u londonskoj galeriji “Serpentina” film uvrstila u selekciju tokom trajanja performansa “512 sati”.

Nar je u modi, naravno, još uvek mu traje sezona. Imati ga na stolu za Novu godinu dobar je omen.

Rimmon, pomum granatus (lat. svako voće, jabuka; koje u sebi ima zrna), punica granatus, pomegranate, granatapfel, melagrano, granada, garnet, le grenade ( grenadir sok, grenadir marš i grenadiri – bombaši i granate), granat,  annar, nar, šipak…

Ime granat je naziv poludragog kamena ili kristala koje izgleda kao zrno nara, što i samo ime kaže. Prema Talmudu, jedan veliki granat danonoćno je osvetljavao Nojevu barku.
Egipćani, Grci i Rimljani su ga smatrali kamenom vladara. Pridaju mu se određena svojstva

Odakle potiče i koliko je star nar?

U biblijskom rajskom vrtu rasla su pored ostalih, dva specijalna drveta. Oba sa svojim voćem. Jedno je drvo znanja dobra i zla, a drugo drvo života. Neki naučnici smatraju da je nar bio zabranjeno voće, ta jabuka, koju su okusili Adam i Eva, zbog oblika i latinskog naziva zrnasta jabuka (pomum granatus).
Međutim, ima onih koji smatraju da je nar plod sa drugog drveta, Drveta života i autentično voće Edenskog vrta zbog simbolike besmrtnosti i večnog života koju nosi. Zato je nar tako izuzetan.

Narovo drvo je deo carskog vrta, a vrt je uvek želja povratka u rajsku lepotu življenja, imaginarni raj u kome je večno proleće.

Narovo drvo sa plodovima se nalazi na podnim mozaicima ranohrišćanskih bazilika Makedonije na kojima su predstavljene rajske bašte. Ima ga i na srednjovekovnim freskama, kao u kompoziciji raja u crkvi manastira Gračanica.

Nar se pominje u mnogim drevnim tekstovima. Od Biblije, Kurana, mističnog teksta iz XVI veka “Vrt nara” i nezaobilaznih grčkih mitova i legendi.

Usne su ti kao konac skerleta, a govor ti je ljubak; kao kriška šipka  
jagodice su tvoje između vitica tvojih;

                                                                    Pesma nad pesmama 4:3 
                                                                                 (nar/šipak kao metafora)

Ljubav jevrejskog naroda prema naru koji je za njih nešto posebno, potiče iz Egipta. Za drevni Izrailj, voće kao nar je mnogo više od hrane, ima izuzetan religijski značaj i vidno mesto u kulturi svakodnevice. Nar je poznat kao voće koje je doneto Mojsiju da prikaže plodnost “obećane zemlje”. Ispred Solomonovog hrama u Jerusalimu na vrhovima dva stuba bili su narovi. Stavljani su na svešteničku odeždu ...

Nar je smatran svetim u mnogim religijama sveta. Poštovan je kroz vekove zbog svojih lekovitih svojstava. Smatra se da poseduje sposobnost da produži život i veza je između sveta živih i sveta mrtvih. Običaj je da se zrna nara stavljaju u žito (koljivo).

U skoro svakoj religiji nar se koristi kao simbol sa jedinstvenim profilom. Upućuje ka simbolizmu oblasti: života i smrti, rođenja i večnog života, plodnosti i braka, izobilja i prosperiteta.

U starom Egiptu, simbol napretka i ambicije.

Srebrna nar posuda iz Tutankamonove grobnice. Ispod: fragment tekstila sa stilizovanim drvetom nara, veoma rasprostranjen u kućnom enterijeru. Tapiserija možda aludira na vrt ili se može čitati kao slika nebeskog raja, kao što je nar simbol besmrtnosti. VI-VII vek, verovatno Egipat, muzej Luvr.

U Persiji je simbol plodnosti. Njihov mitološki junak Isfander kada pojede nar postaje nepobediv. U Herodotovom opisu Grčko – persijskih ratova viđeni su zlatni narovi koji krase vrhove kopalja ratnika.
Danas, kao simbol ljubavi i plodnosti, nar ima svoj festival jednom u godini koji se održava u Teheranu.
Sastojak je persijske ljubavne poezije, kada se delovi tela ljubljene upoređuju sa narom, kao u Pesmi nad pesmama.

Pošto nar nije naše autohtono voće, poreklo reči je tursko ili verovatnije, persijsko (annar). Teritorija prostiranja nara pruža se od Irana do Egipta, sa centrom na Bliskom Istoku. Kasnije obuhvata Sredozemlje, tako da stiže kod nas kao šipak. Voćka se, iako egzotična, primila i odomaćila.

Nar, šipak, medun, sladun, kod nas nema tako istaknuto mesto u religioznoj praksi i kulturi kao kod drugih naroda, ali ima izvesnu ulogu u domaćem kultu i upotrebljava u nekim uzrečicama. Prema Čajkanoviću, nalazi se na trpezi za Badnji dan, a ujutro na Božić jedan mladić sa narom obilazi oko kuće i govori: ”Dobro jutro, dome! Mir Božiji i Hristos se rodi!“. U okviru agrarnog kulta, stavlja se u džak sa semenjem sa kojim počinje setva, a po varošima u Hercegovini, mlada prilikom ulaska u kuću donosi šipak sa dukatom unutra i stavlja ga na ognjište. Zlatno i crveno, izuzetno moćna slika.
U Boki, domaćin svešteniku daje nar u ruku, kada im on uđe u kuću.

Jevrejima, nar predstavlja pravednost, a hrišćanima život i nadu na večni život. 
Jedinstven primer hrišćanske umetnosti kasne antike je mozaik sa predstavom Hrista sa hristogramnim oreolom, okruženog plodovima nara.

Predstavljen nar u ruci u antici je simbol smrti i plodne krvi. On simboliše povratak proleća i podmlađivanje, a u hrišćanstvu predstavlja nadu u besmrtnost i vaskrsenje duše. Botičelijeva Bogorodica i Hristos Mladenac drže u ruci nar sa otvorenom korom, simbolom Hristovog stradanja i Vaskrsenja.

Negde se smatra surogatom za mak. Čašica nara ima oblik krune, tako je boginja Hera imala dijademu u obliku nara, što i kasnije predstavlja jedan od oblika krune, a Poliklet je u V veku pre Hr. isklesao boginju Heru sa skiptrom u jednoj ruci i narom u drugoj, ovog puta kao carski globus, šar.

Pausanija, putopisac iz II veka, pominje ovo misteriozno voće i kaže - o naru moram da kažem ništa “jer je ta priča izvesna sveta tajna” .

Prema jednoj od verzija iz priča grčke klasične starine nar je voćka koja je nastala iz krvi boga Dionisa ili Atisa.

U poznatom mitu o otmici Persefone, nar ima presudnu ulogu. U vreme kada je trebalo da izađe iz podzemnog carstva i vrati se na zemlju, Had je nagovorio Persefonu da proba zrno nara – voće života i time je uspeo da je zadrži u svom carstvu mrtvih, jer je prekinula post. Zakon podzemnog sveta glasi -  onaj ko uzme neku hranu, više se ne vraća na zemlju, u gornji svet. Kada je to pomenula Demetri, svojoj majci, boginji je bilo jasno da joj se ćerka neće vratiti na Olimp. Od tog vremena ona provodi jedan deo godine na zemlji uz majku, koji se poklapa sa početkom sezone proleća, a drugi sa Hadom.
Had se identifikuje sa Plutonom, bogom koji ljudima obezbeđuje bogatstvo zemlje (metali, minerali i seme) i na vazama predstavlja se sa rogom izobilja ili narom u ruci.

Za Rimljane nar je označavao brak. Mlade su stvaljale na glavu venac ispleten od narovih grančica.
Danas, kod Grka nar je simbol obilja, plodnosti, dobre sreće i napretka, deo proslave vezan za značajne velike praznike kao Božić i Vavedenje Bogorodice u hram. Tradicionalno se unosi u nov dom i donosi nar na dar. Prisutan je na svadbama, prazničnom stolu i proslavi Nove godine. 

Spektakularno voće. Jedinstveno, koliko i izazov da se otvori!

 Izvor: designed.rs