Pretraga
Pronađite nas na
 

Пошаљи пријатељу

Мементо

Болеро за вечност

Душка Сифниос (1934-2016)

Брисел је био у шоку. Нико то никада није видео. "Мелодијом на столу (Mélodie sur la table)" у Равелом Болеру 3. јануара 1961. довела је публику до екстазе.

Душанка Душка Сифниос, балерина и кореограф, солиста балета Народног позоришта у Београду, која је бриљирала на многим сценама некадашње Југославије, али и у Балетској трупи XX века (Le Ballet du XXe siècle) Мориса Бежара (Maurice Béjart, 1928-2007), као и на многим сценама у свету, у Венецији, Единбургу, Висбадену, Фиренци, Риму, Цириху, Бечу, Берлину, Паризу а и у Бољшој театру, преминула је у Бриселу 15. октобра 2016. у 81. години живота, јавља новинска агенција Белга, која преноси речи њеног сина Патрика да је Душка умрла након четворомосечне теже болести.

Рођена у Скопљу, 1934. године, учила је балет у средњој школи у Београду. Започела каријеру 1951. у опери у Народном позоришту у Београду 1951. у коме је играла док је још била студент плеса. Брзо је постала солиста. Наставила је школовање у Совјетском Савезу. Њен плес су карактерисали брзи скок, изражајан снага и грациозност. У књизи „Првих десет година балета у Југославији од 1945. до 1955" важно место заузимају њени наступи са „Чудесним мандарином", „Жизелом", „Ромеом и Јулијом", „Орфејем", „Копелијом", „Краљицом острва"…

Прву прилику на почетку каријере дала јој је Нина Кирсанова. По доласку руског кореографа Леонида Лавровског који је био ангажован на обнављању балета "Жизела", добија насловну улогу која је обележила њену каријеру класичне балерине, а коју је одиграла 177 пута. Леонид Лавровски, значајни руски кореограф, своју верзију Жизеле поставио је у Бољшој театру у Москви 1944. године, а потом и у више значајних позоришта Европе. Београдска премијера Жизеле у његовој кореографији у којој је улози Жизеле наступила је Душка Сифниос, била је 14. априла 1957. Друга улога која је обележила њену каријеру је улога девојке у балету "Чудесни мандарин"на музику Беле Бартока а у кореографији Димитрија Парлића. Ангажована је у представама које су постављали Асаф Месерер, Леонид Мјасин, Пино Млакар, Милко Шпаремблек, Уго Делар и Вера Костић…

(Емисија Ад Либитум, прилог са Душком Сифниос од 10,55 минута

У емисији ТВ РТС "Ад Либитум" 29. фебруара 2016. испричала је како је упознала Мориса Бежара и како је настала чувена "Мелодија на столу" ("Mélodie sur la table") на тему Равеловог "Болера". Била је на фестивалу у Италији на који су били позвани играче из разних градова Европе: "Ту сам упознала Бежара. А где сам га упознала? Купала сам се у мору. Излазила сам из мора, мокра сва, а он ми је рекао: ‘Што би било добро да направимо балет, да играте тако с мокром косом...’" Сутрадан, на проби, Бежар јој је рекао да оснива трупу и питао је да ли би дошла код њега. Одговорила је је да је ангажована у Народном позоришту и да мора да пита Београд. „Звала сам Данона (Оскар Данон, 1913-2009, композитор и диригент, први директор Опере и Балета Народног позоришта у Београду после Другог свјетског рата) и он ми је рекао: ‚Може, али мораш да играш на свим представама у Београду на свим нашим гостовањима’"... Бежар је прихватио тај услов... „Онда су почела путовања, тамо, овамо, авиони, живот уметника..."

У Бежаровој трупи, поставили су Болера, по кореографији која нема име. „Заједно смо тражили како да буде представа, а да не буде балет. У тој постави нема ни једне балетске позиције, нема дизања руку, нема ништа што је балет…" Једном, кад сам се вратила из Лонодна, где сам била на усавршавању, Бежар ми је рекао: „Скини патике! Пусти косу! Стани тамо! Заборави све што је балет! Заборави пируете! Не играш балет… Шта да радим, ако не играм балет!? И тако смо тражили покрете, сваки дан, ово оно, и направили смо Болера… На генералној проби, тек је онда на сцену дошао онај магични сто. Мислила сам да игран на равном… Рекао ми је да се попнем на сто, да не гледам ни овамо ни онамо, нигде… "Најбоље је да гледаш само у диригента, тако да немаш друге контакте…" „Гледала сам само у диригента... Диригент је после постао мој муж. Му смо се тога дана заљубили једно у друго… И онда смо постали муж и жена..."

Било је то 10. јануара 1961. У шеснаест опсесивних секвенци Душка Сифниос је довела публику до екстазе. Брисел је био је у шоку. Нико то никада није видео. После Душке Сифниос Равелов Болеро је био изазов за многе славне балетске уметници: 1970: Claude Bessy; 1974. Maïa Plissetskaïa, 1979. Jorge Donn, 1986. Patrick Dupont, 1986. Marie-Claude Pietragalla, 1998. Sylvie Guillem, 2005. Marie-Agnès Gillot, 2006. Nicolas Le Riche, писао је париски L' expres 3. марта 2012. под насловом "Плес звани жеља"  Le Boléro, une danse nommée désir)). Душанку Сифниос су звали "босонога балерина".

Кад је Жил Перо је за београдски Балет 1972.године поставио Бежарову кореографију "Болера" у њој је наступила Душка Сифниос коју су колеге називале наша и Бежарова примабалерина. Пред нама се, на тренутак, отворила историјска позорница, којом су, у раскоши својих талената, дефиловале најистакнутије стваралачке личности тога доба, попут Ивет Шовире, Маргот Фонтејн, Карле Фрачи, Ролана Петиа, Жана Коктоа, Жана Бабилеа, Мориса Бежара и многих, многих других. Делећи са њима овај јединствени амбијент и налазећи се на попришту једног од најблиставијих уметничких узлета 20.века, инострани успех ових наших уметника није могао изостати, будући да је случај тако удесио, да постану "деца свога доба", захваћена духом свога времена… ( У сусрету са звезданим добом Магазин Orhesta 56/58)

Душка Сифниос је престала да игра у својој 47. години. Наставила је да се бави кореографијом. Душанка Сифниос и Владимир Логунов су, на пример, 2002. године, на камерној сцени "Мадленијанума" поставили лирско балетско вече "Liberabend" на музику Густава Малера.

  

 

Извор: Време

Ostavite komentar

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije sajta NoviPolis. Ipak, po postojećem Zakonu o javnom informisanju NoviPolis odgovara za sve sadržaje koji se nalaze na njegovim stranicama, pa u skladu sa tim zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare uvredljive sadržine, kao i komentare za koje sumnjamo da su deo organizovanog spinovanja javnosti, nećemo objavljivati.

Ostali komentari