Култура

Политика језика: Туризам

Стефан Пајовић, Нови Сад

Данашња историјска перцепција туризма у Срба могла би се свести на крилатицу наших родитеља да се у време старе Југославије ишло на море барем на две недеље, што је данас предугачак период за одмор. Ипак, корен француске речи tour, који данас срећемо у изразу Tour de France, указује нам да је у својим зачецима туризам подразумевао временски много дужа путовања.

Прво су даме и господа путовали месецима по Европи (познати Grand Tour је подразумевао путовање кроз Француску, Немачку, Швајцарску и Италију), а потом је на преласку у 20. век тај тренд захватио и Сједињене Државе из које су путници стизали на Стари континент како би га обишли целог, што је изискивало месеце и кружно путешествије. На овим турама које су прерасле у туризам, даме су носиле поприлично габаритне кофере у чијем је прављењу нарочито умешан био Француз Луј Витон. Данас компанија названа по њему производи луксузне ташне, али је у својим зачецима правила луксузне багаже за путничку елиту.

Негде у време ове путоманије, настао је и данас често коришћени енглески термин „пош“, за чији је настанак везана интересантна анегдота. Наиме, верује се да је posh настао као акроним фразе port outward, starboard home, којом су се служили енглески путници на пловидби до Индије и натраг. Овај захтев је требало да заштити од сунца кабине тадашњег високог сталежа тиме што би у одласку биле на левој, а у повратку у домовину на десној страни брода.

У ранијим вековима путовало се кочијама, што је реч коју срећемо у свим европским језицима (на немачком die Kutsche, на енглеском coach, на француском coche итд.), укључујући и српски. Кочија је добила име по мађарском граду Кочу у коме су направљена прве савремене кочије у 15. веку. Интересантно је да је у британском енглеском ова реч пренета на савремено превозно средство аутобус, али coach може означавати и учитеља/тренера који преноси знање ученику. Данас се ова реч враћа у српски језик преко рогобатног термина „лајф-коуч“, што је донекле иронично када знамо да је своје лингвистичко путовање почела са севера суседне Мађарске. Одатле је у наш језик стигла реч пасош (paszus) која на енглеском језику има најсликовитије значење: passport дословно значи „проћи луку“. Данас су поморске луке замениле ваздушне, али ми их за разлику од Хрвата (zračna luka) зовемо аеродромима, што је грчка реч.