Култура

Живот са Ти

Aутор: Филип Вукотић

Ти, Живот у двоје

Било је то Незгодно време и опасни дани када се вртео спот за песму Све једно је, у том тренутку једног од најзанимљивијих алтернативних бендова београдске сцене; готово 25 година после Одбране и последњих дана. 1982. године прича је морала имати свој ток, своје јунаке, узрок и последицу; 2008. године јунаци (они који су преживели, или они који су преживели да се роде) остали су исти, али је сада прича била позната и остале су само истине огољене кроз пароле: ових дана прослава не престаје/свуда идем никога не познајем/ моја жеља јача је од кајања/ то је последица дугог неспавања/ све смо већ видели/ све смо већ пробали/ нас ово више не занима/ нас ово више не погађа/ све/ све/ све-једно-је. Након великог замаха и првог албума, бенд Петрол расформирао се у тренутку када објављује албум 80 пролећа. Петрол јесте у то време био гориво које је давало пламен како виталности музичке сцене, тако и не-стварности коју смо/су живели. Ако слушате њихове албуме, нарочито први, онда они то чине и данас.

Психоделичност и меланхолију Петрола гитариста и певач Илија Дуни пренео је и на свој нови бенд Ти који 2012. оснива са својим земљаком Трајчетом Николовским који узима улогу бубњара и подједнако са Дунијем учествује у стварању песама и првог EP-ја под насловом Колико дана. Песме Да ти желим добра јутра и Колико дана, уз спотове, избацију групу Ти у много шири видокруг код публике у односу на сам Петрол. Можда и због чињенице да су текстови Петрола били оптерећени интроспекцијом и личним асоцијативним комплексима јунака те приче, док се текстови групе Ти тичу односа двоје који су у сталном раскораку између хтења и остваривости своје љубавне везе и комплексности мушко-женских односа. Ипак, иако темом могу заличити на сладуњави поп бенд, музика којом облаче своје текстове производи психоделично-психотични осећај тих односа, тако да их бенд (односе) успешно дебанализује. Албум Видимо се из 2014. године добија и спотове за песме Смејем се и То су само речи, као и за насловну Видимо се, која се уосталом нашла и на EP-ју.

Ти су нови албум објавили крајем априла. Живот у двоје има осам нових песама и овај албум наставља са атмосфером и поетиком претходног албума, али су се неке ствари знатно промениле и то се примећује већ на прво слушање. Жанровски Ти су остали исти, међутим, јасно је да се променио приступ и начин којим се долази до коначног израза. Песме су уз сву препознатљивост Ти-мелодије отежане и оснажене рифом, дисторзијом и ноизираним експериментом. У првој Како да јој кажем да мислим на њу жестина се меша са лаганим и топлим гитарским темама које су кроз већи део албума саставак између две строфе или строфе и рефрена. Наредна Прави час поседује тај условно Real Estate-меланхолични моменат. Спот за Живот у двоје, поред тога што прати ток песме, попут спота за песму Колико дана преноси и ту интимну атмосферу у којој настају осећања и стварају се текстови и музика бенда Ти.

Ствари кад се промене имају дава занимљива момента. Први је начин на који је отпеван текст. Наиме, најпре чујемо понављање стиха ствари кад се промене који би требало да афирмишу нови почетак. Но, то се не чини. Следећи стихови живот биће исти као пре/ докле тако/ питам се дезавуишу значај и могућност новог и промене. Други занимљиви део ово је песме је начин на који клавијатура и бубањ комуницирају из два различита музичка времена. Док им је стартна позиција у неку руку иста, тј. осамдесете, клавијатуре одлазе (или се враћају) у психоделични-орган звук средине шездесетих и нешто касније. Сву жестину израза Ти испољавају у Време не постоји, где опет, служећи се мелодичним певањем и испевавањем, успевају да задрже сопствену мелодичност. Истата состојба задржава суштину оригиналне песме бенда Падот на Византија, одевену овог пута у мало тамније Ти рухо. Све уз пут ми је је вероватно у аранжерском смислу најразигранија песма албума, док је последња Нешто се не враћа у извесној мери реминисценција на претходни албум.

Тешко је предвиђати развој било чега у музици, па тако ни даље каријере бенда Ти. Али судећи према овом албуму, очекује нас више експеримента и сложенијих композиција. Овај албум не избацује попут првог албума хитове на прву лопту, већ чека стрпљиво да из неизледне ситуације постигне погодак. Право у центар.