Култура

Црна будућност огледа се у црном огледалу

Aутор: Иван Базрђан

Чарли Брукер ,,Црно огледало“

За разлику од серија попут ,,Игре престола“, ,,Breaking bad“, ,,Фарга“, ,,Викинга“ и многих других о којима се прича на сваком кораку и чије нове сезоне сви жељно ишчекујемо (Breaking bad je завршена, али неки од јунака живе кроз серију ,,Боље позовите Сола“), серија ,,Црно огледало“ остала је релативно непозната публици у Србији. Ова серија почела је са емитовањем сада већ давне 2011. године, те стога може деловати да писање овог текста долази са великим закашњењем. Међутим, повод за његово настајање је последња епизода, то јест ,,божићни специјал“, који је изашао у децембру прошле године. Такође, чињеница да постоји могућност емитовања нових епизода у току 2015. године један је разлог више да се о овој серији прозбори која реч. Оно по чему се она издваја од осталих серија јесте мали број епизода - ,,Црно огледало“ има две сезоне од по три епизоде и божићни специјал. Овакав формат делује освежавајуће, јер смо навикли да сезоне обично имају по десет и више епизода, а велике паузе између њих говоре да се све пажљиво снима и то не ради пуке зараде, већ са намером да се нешто заиста каже и поручи.

Њен творац, а уједно и главни кривац што је серија заживела, јесте британски сатиричар и тв водитељ Чарли Брукер. Занимљиво је да холандска продукцијска кућа ,,Ендемол“, најчувенија по ријалити емисији ,,Велики брат“, сада, шеснаест година након њене појаве, која и даље хара нашом земљом у виду метаморфизиране пошасти  са стотину лица (,,Парови“, ,,Фарма“, ,,Двор“), даје новац за један тематски потпуно опозитан пројекат, који, не само да је форматски другачији, него је чак оштра и бескрупулозна критика модерног друштва, које своје етичка и естетска начела заснива управо по моделу пласираном у ,,Великом брату“. Такође, радња епизода смештена је у блиску будућност, па серију можемо сврстати у фантастични жанр, који омогућава да сагледамо утицај и кобне развој начела и вредности које човек данашњице негује.

Супротно од дистопија, какве су дате у романима Џорџа Орвела ,,1984“ и Олдоса Хакслија ,,Врли нови свет“, у којима тоталитарно друштво и државно уређење нешто посебно не пате од потребе да угоде појединцу, у серији ,,Црно огледало“ приказана је класична антиутопијска слика друштва које, наизглед, савршено функционише и представља утопијску, обећану земљу, а у ствари је дубоко и тешко болесно. Поћи ћемо од наслова серије који својим симболичким значењем, чак и пре гледања епизода, визионарски најављује мрачну и суморну илустрацију технолошки модерног друштва. Огледало се, традиционално, најчешће користи као предмет са магијским деловањем, чија је главна карактеристика профетска моћ. Ако је огледало црно, онда оно не рефлектује ништа, што би метафорички требало да значи да будућности за нас нема уколико наставимо да се крећемо овим путем. Да не би било сумње и да би потцртао симболички кобну конотацију црног огледала, редитељ је у уводној шпици одабрао да оно и напукне, што је још један свима добро знан знак несреће која предстоји.

У серији ,,Црно огледало“ сусретаћемо се готово са свим горућим проблемима модерног друштва, али један, који можда спаја и везује скоро све епизоде, јесте проблем укидања људске приватности и интиме. Данас, у ери друштвених мрежа, наш приватни живот, који је некад био тајновит и ненамењен очима шире јавности, одједном треба да постане стално доступан и свачији. Најбољи примери да радња серије није далеко од свакидашњих дешавања су фејсбук профили оних људи који са нама несебично желе да поделе сваки тренутак свог живота. До којих граница укидање приватности иде најбоље илуструју епизоде ,,Целокупна историја тебе“ и ,,Бели медвед“, које на различитим примерима најексплицитније и најбруталније показују какве су последице када о некоме знамо све и шта се дешава када су сви подаци о некоме и нечијој приватности стално доступни. Такође, серија одлично показује да већина људске популације живи туђе животе, што је главни разлог популарности програма попут ,,Икс фактора“, ,,Ја имам таленат“ и разних звезда и звездица. Многи обични људи поистовећују се нпр. са неком чистачицом, која изузетно пева, желећи да упоредо са њом и они доживе и проживе њен успех не видећи да тако чине ужасну грешку, јер многа битнија животна питања промичу поред њих, док они, занесени мотом panem et circenses (хлеба и игара), само умртвљено седе у фотељи и прате неке глупаве и безначајне емисије. Ни политика као тема неће бити запостављена у серији ,,Црно огледало“, па ћемо тако видети како један најобичнији анимирани плави медведић, који псује и вулгарно се понаша, врло лако може да постане озбиљан кандидат за британски парламент, пошто он, као и сви политичари, не нуди ништа ново, већ само сеје маглу.

Упоредо са технолошким напретком, који полако, али сигурно, доводи до губитка интимности, јавља се и недостатак хуманости у људима, који све више почињу да се понашају и личе на машине. Током епизода постављаће се разна питања која се тичу етичке исправности биоинжењеринга. Људи ће хтети да замене вољене особе њиховим клоновима, дуплираће себе само зарад тога да би неко имао да испуњава све њихове жеље и прохтеве, јер, наравно, нико не може боље знати шта желимо од нас самих. Човечанство ће губити своје емоције и моралне принципе, па за све оне добре људе, који иоле нешто буду осећали према другима и буду имали свој став када је реч о људској изопачености као последици технолошког напретка, у свету блиске будућности, који од човека захтева да се понаша као мирна и послушна овца, неће бити места.

Серија ,,Црно огледало“ на бруталан, понекад чак и морбидан начин, пророкује људску егзистенцију у блиској будућности, која, по свему оном што је приказано, уопште неће бити срећна. Та доза морбидности која се јавља, по мом мишљењу, преко је потребан освешћујући фактор, који за крајњи циљ има да се човечанству смучи нехуман пут на који се отиснуло.