Култура

Бунт и инат

Aутор: Филип Вукотић

Бранка Главоњић, интервју

О бунту, првом телевизијском демо-фестивалу, домаћој рок сцени, двадесетогодишњем искуству писања о рокенролу, схватању музике... разговарали смо са Бранком Главоњић, ауторком најдуговечније рок емисија у нашој земљи.

За дванаест година, колико се Бунт емитује на РТС-у, емисија је често мењала форму (било да је у питању профил неког бенда, неке музичке сцене или живи наступи у телевизијском студију), па тако и сатницу, дан емитовања... али упркос свему Бунт је на неки начин постао телевизијски феномен, пре свега у смислу преживљања у једном агресивном и доминантнијем музичком и културолошком (и социјолошком) окружењу. Шта се све променило од прве емисије Бунта до данас и који су мотиви за рад на једној оваквој емисији били на почетку, а какви су сада?

Упркос многим отежавајућим околностима Бунт је опстао сада већ више од једне деценије и то јесте феномен зато што готово ниједна рок емисија није тако дуго постојала чак и у неким бољим временима. У почетку мотиви су били потреба да се одбраните од огромног надолазећег таласа неукуса и шунда. У моменту када су бројни телевизијски програми почели да граде своју публику банализованим садржајима у којима учесницима дају лажни сјај и лажну наду, а гледаоцима бег из реалности и врсту хипнозе која не дозвољава да реално сагледате где живите, како живите и да ли можете нешто да учините да се ствари за вас лично промене. Дванаест година после, нажалост, такви садржаји односе победу, имају милионску гледаност тако да су мотиви рада на емисији данас инат и бунт. У Бунту се доста тога променило што се тиче форме и естетике, најважнија ствар се није променила, а то је садржај. Емисија је опстала захваљујући људима који је раде и појединим уредницима који су имали разумевања за наш мотив.

Крајем прошле године почело је емитовањем првог телевизијског демо-фестивала Бунт рок мастерс, који је на неки начи напор заједничких снага Демо мастерса 202 и емисије Бунт. Одакле идеја да се повежу радијска емисија и телевизијски програм у један заједнички пројекат и какви су утисци код публике након емитовања неколико првих епизода?

Логично је било да се око једне исте идеје повежу радио, телевизија, интернет и људи које се баве рок музиком деценијама, поготово ако су и радијска станица у овом случају Београд 202 и емисија Бунт део истог гломазног система који се зове РТС. Ово би могла да буде и нека врста инфраструктуре за покушај „оживљавања“ домаће рок сцене. Међутим, потребна је огромна подршка пре свега РТС-а, али и гледалаца и бендова. Тек смо почели, ово је пионирски подухват и нимало није лак, не подилазимо публици, а ни бендовима. Кад се бавите рок музиком годинама знате шта је то добро код бендова, али знате и у чему греше. Желимо да бар покушамо да их усмеримо и надамо се да ћемо успети. Такође, покушавамо да убедимо руководство РТС-а да постоји публика коју занима оваква врста програма, то је већ тежи задатак. Интересовање гледалаца у Србији за рок музику је веома мала, циљна група која би се евентуално заинтересовала махом не гледа телевизију и то нам знатно отежава посао.

Четвртфиналне емисије су снимане у различитим деловима земље. Да ли се већ тада могла стећи нека јаснија слика на ком путу је српски рокенрол данас, и да ли постоји нека разлика у начину како се рокенрол свира нпр. у Војводини, на југу, у западној Србији, Београду?

И без Бунт рок мастерса мени је била јасна слика српског рокенрола данас. То је велика неистражена област музике која је непризната код нас. Сигурна сам да негде у Србији постоје млади људи који нешто фантастично стварају, али због лењости и незаинтересованости многих који су на утицајним местима такви аутори остају непримећени. Зато је фестивал и покренут. А разлика у правцима и начинима свирања међу бендовима заиста постоји у зависности одакле долазе, и то је између осталог богатство које треба открити и представити. Управо од ове недеље почињу полуфинална такмичења фестивала којих има укупно осам. Наступиће двадесет четири нова бенда, уживо изводе по две пеме. Полуфинална такмичења су снимана у Миксер хаусу и Божидарцу, местима у којима се у овом тренутку највише свира рокенрол. Поред такмичарских бендова по две песме ће одсвирати и афирмисани бендовии аутори С.А.Р.С., Ју група, Е- play, Никола Чутурило, Џа или бу, Плејбој, Феуд и Исказ. Од двадесет четири бенда осам наставља такмичење, још два за финале ће бирати публика преко интернета. Финале ће бити одржано 20. јуна, још увек радимо на томе да се финале уживо преноси.

Код нас се, свакако с разлогом, о осамдесетима говори као о златном добу рокенрол музике када су настали сви они бендови на које се младе групе данас угледају почињући са сопственим радом. Колико је, међутим, основана прича да, уз изузетак неколико бендова, сцена након тога никада није била јака као тада, јер ако погледамо нпр. данашњи феномен БИГЗ-а, не би се могло рећи да је тако? Који су по Вама млади бендови који у овом тренутку својом музиком померају причу из уобичајене о нашем рокенролу?

Феномен популарности музике из осамдесетих је лако разумљив, у свим великим супермаркетима док купујете храну ви са разгласа чујете музику из осамдесетих. Још увек људи везују осамдесете за благостање и срећу јер деценије које су уследиле су донеле само сиромаштво, како у материјалном, тако и у духовном смислу. Такође, дугогодишња негативна селекција у домаћим медијима је дала и свој производ - неинвентивне „послушнике“, уплашене музичке уреднике који не желе да дају шансу непознатом јер није сигурно да ли ће то у старту наићи на разумевање већине. Да би се већина заинтересовала за нешто ново процес откривања мора да траје годинама, а пажња аудиторијума мора бити усмеренија као и тих осамдесетих . Не бих издвајала појединачна имена бендова који померају границе, границе су већ померене самом чињеницом да постоје и раде.

Дипломирали сте на Факултету музичке уметности у Београду, па тако на музику можете гледати и као теоретичар, и као извођач, и, наравно, као уживалац. По Вама, да ли је рокенрол, само уметност побуне, инфериоран у односу на класичну или џез музику, или се о сваком музичком делу као уметничком може говорити једино кроз слушање/тумачење сваког понаособ?

Мотив побуне пронаћи ћете и у многим делима класичне или џез музике. Према томе, ако постоје ремек дела у класичној или џез музици онда таква дела постоје и у рок музици. Бунт је одувек био повезан са стварањем многих уметничких дела која припадају различитим врстама уметности и он често јесте елемент који ту уметност креативно поспешује. Нажалост, у Србији кад се прича о рок музици говори се о бунту у омаловажавајућем смислу.

Када се каже музика на шта прво помислите? Који су Ваши омиљени бендови? Омиљени рокенрол жанр? (Због чега?)

Музика једнако свакодневица! Када се професионално бавите музиком двадесет година, идете на концерте двадесет година, пишете о музици двадесет година,  често мењате мишљење о томе шта вам се заправо заиста свиђа. Тако је бар у мом случају. Изнова упознајем нека нова решења у музици и стално ми се укус мења. Али највише ме привлаче бендови који припадају алтернативној рок сцени и у Србији и у свету. Мада, доста слушам класичну музику, џез и фанк. Не бих се у овом моменту определила за омиљени бенд, међутим мој омиљени музичар је и даље Моцарт...

И на крају, који су даљи планови везани за емисију Бунт?

Када се заврши Бунт рок мастерс а то ће бити у јуну, Бунт се наставља. Мислим да је право време да се у овој емисији посветим новим бендовима. Током Бунт рок мастерса упознала сам велики број занимљивих бендова и аутора, многи нису прошли даље, али то не значи да ћу за њих изгубити интересовање. За време лета Бунт ће пратити и све фестивале на којима ће свирати бендови са Бунт рок мастерса, јер у склопу награда које се дају бендовима су и наступи на многим домаћим и регионалним фестивалима. Наравно да ћу и даље пратити и шта раде они „афирмисани“ аутори, али у новој сезони од септембра, ипак, дајем предност младима!