Pretraga
Pronađite nas na
 

Пошаљи пријатељу

Култура

Божанствених седам врста соли

Aутор: Јелена Марићевић

Артур Лавџој, Велики ланац бића: Проучавање историје једне идеје

Године 2014. појавило се честито преведено дело Артура Лавџоја, Велики ланац бића (према предавањима које је аутор држао на Харварду 1932. и 1933. године). По први пут на српском језику добили смо прилику да испратимо историју једне идеје, оличене пре свега у концепцији о плану и структури света, коју су кроз средњи век, па све до краја 18. столећа многи филозофи и научници прихватали – концепцију универзума као „великог ланца бића“, састављеног од огромног, по логици принципа континуитета – бескрајног броја беочуга – од најлишеније врсте бића (готово небића), до најсавршенијег. Песник Јанг овај ланац називао је „ланцем непрекинутим што увис стреми“, Макробије – „Хомеровим златним ланцем“, док је Шилер имао своју романтичарску песничку слику, оличену у стиховима: „из пехара царства суштина/ пенуша бесконачност“.

Иако се може рећи да је Лавџојева „историја идеја“ првостепено - филозофско штиво, суптилно и срећно аутор је поткрепио размишљања и примерима из лепе књижевности, што уједно представља практичан пример његовог става о потреби за прожимањем белетристике и филозофије и у универзитетској настави. Кроз једанаест поглавља, могли смо да испратимо како теоретски увод у саму историју идеја, тако и линију идеје која се рађа у оквирима грчке филозофије и наставља се, преображава, у средњевековном периоду, не би ли врхунац доживела у 18. столећу, мислиоцима – Лајбницу и Спинози и најпосле, сагледавању односа романтизма и принципа пунине. У контексту ових промишљања, нису искључени ни аспекти биологије, места човека у природи, космографије, те етичких и политичких консеквенција.

Књига представља инспиративну синтезу, која не само да сублимише све добре  стране и „пукотине“ унутар једне идеје, већ пружа повод за размишљања о датој проблематици и у контексту српске књижевности. У том смислу, илустративан је пример романа Хазарски речник (1984), Милорада Павића. Павићев Адам пре Адама, наиме, „био је трећи разум света у почетку, али се толико занео собом да је залутао; и кад се освестио ... вратио се небу, али је тамо сада уместо трећи, постао десети ум, јер се седам небеских Керубина нашло у међувремену на анђеоској лествици изнад њега“. Хазарски ловци на снове покушавају да га врате на виши ступањ лествице сновима („на дну сваког сна је Бог“), будући да снови потичу од Адама. У том смислу, колико Адам буде остваривао меру прогреса на лествици, остваривали би и Хазари, па би иницирали у „надљуде“. Наравно, овакава концепција косила би се са принципом пунине, схваћеним као негирање идеје прогреса (човеково место је на средини лествице), а било би донекле сродно Адисоновој идеји о „непрестаном прогресу душе“.

Религија Хазара, чије је божанствено управо у разноликости и разноврсности, оличена је у метафори о постојању чак „седам врста соли“; њихови храмови били су од соли, молитва им је плакање јер су сузе слане, а нестајањем овог народа, свет је осиромашен за један вредан вид различитости. Можда би се и овај Лавџојев ланац могао описати као „ланац од кристала соли што увис стреми“, будући да као метафора, со одговара различитим аспектима идеје о „великом ланцу бића“: од соли до Бога (од кристала као небића до најсавршенијег у низу бића), с обзиром на „количину соли у глави“ (од најнеумнијег до најумнијег), со је некада на дворовима представљала статусни симбол (сољу се мерила мера различитости на друштвеној лествици), док Ничеова идеја о соли која повезује све (и добро са злим), отвара не неважно поље размишљања о Лавџојевој књизи: о могућности да се искорачи у идеју о народима који у тежњи ка успињању ка Богу  умисле не чак ни да су надљуди, „но да другог бога осим њих нема“, како пред крај књиге помиње Лавџој, а онда других људи (с њихове позиције – нижих бића) не треба ни да буде. Тада се ничеанска со везује са злим, а зло происходи из једнообразности, по Шлајермахеру. Са киселином једнообразности не треба, дакле, мешати велику базу соли.

 

Артур Лавџој, Велики ланац бића: Проучавање историје једне идеје, превела са енглеског Горана Раичевић, Академска књига, Нови Сад 2014

Ostavite komentar

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije sajta NoviPolis. Ipak, po postojećem Zakonu o javnom informisanju NoviPolis odgovara za sve sadržaje koji se nalaze na njegovim stranicama, pa u skladu sa tim zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare uvredljive sadržine, kao i komentare za koje sumnjamo da su deo organizovanog spinovanja javnosti, nećemo objavljivati.

Ostali komentari