Култура

Зашто је "Аватар" моја велика инспирација

Исповест редитеља филма “Вирунга“ Орланда фон Еинсидела

"Толико много људи заправо не зна за рат који непрестано бесни у срцу Африке, да у основи нисмо ни имали избор. Једном када смо и сами постали свесни, једноставно смо осећали обавезу да то урадимо.", цитира свог продуцента  Џоану Натасегару, редитељ филма "Вирунга" Орландо фон Еинсидел. 

"Вирунга," фон Еинсидела је моћни документарац о покушајима заштите највећег националног парка у Африци од удруженог злочиначког подухвата похлепних побуњеника и британске нафтне корпорације SOCO. Ова прича оставља утисак напетог, играног трилера и у великој мери напушта традиционалне обрасце документарног филма. Имајући у виду досадашње искуство аутора са истраживачким филмовима, не изненађује нас колико дубоко "Вирунга" зарива своје канџе у ову нетрансапретну и комплексну проблематику, како би подигао свест о опасности и позвао на  помоћ групи људи чија борба још увек траје. Овај изненађујуће скроман човек говори о страховима и мотивима који стоје иза његовог несвакидашњег остварења.

Као и већина људи, никада раније нисам чуо за Вирунгу. То је једна од ретких преосталих, заиста магичних места на Земљи. Са својим живим вулканом, планинским горилама и глечерима, Вирунга делује као живи „Парк из доба јуре“. Прво сам био одушевљен могућностима овог места да унапреди део света у коме бесни двадесетогодишњи рат. Овај национални парк представља прилику за здрав економски развој и стабилност региона источног Конга. Онда сам упознао чуваре парка, који су били најхрабрији људи које сам икада срео. Њих 140 је погинуло у последњих петнаест година штитећи парк.
Током снимања филма било је тренутака када сам био уплашен као никад пре, али онда сам се тргао и схватио да ти људи око мене живе већ двадесет година у таквим околностима и да они једноставно не смеју дозволити себи да их савлада страх. То ми је помогло да се саберем. Они су ми помогли да се средим и прикупим храброст.

Склон сам да не истражујем превише пре почетка снимања јер сматрам да то може поставити ригидне оквире ствараоцима и блокирати спонтаност.  Филм који сам у почетку намеравао да снимим представљао је афирмативну причу о горилама и парку и да сам био превише крут са претходним истраживањима, можда бих пропустио причу о нафтној компанији. Можда бих чак и напустио парк у тренутку када је грађански рат стигао у Вирунгу, зато што то није било у плану снимања. Уместо тога, ја волим да задржим отвореност и да препустим да ме прича сама води.

Имали смо преко 300 сати снимљеног материјала, што је представљало огроман проблем у монтажи. Једина ствар која нас је извукла било је ангажовање познатог монтажера играних филмова Масахира Хиракубоа, који је монтирао „Trainspotting“ Денија Бојла. Велике драме портретишу ликове и успостављају напетост, и Масахиро је заиста унео те елементе у филм монтирајући један документарац попут игране драме. Причу смо започели приказивањем парка као живог организма и представљајући Андреа као чувара беба горила. Тиме смо успоставли основу наше приче. Тачку преокрета чини тренутак када се појављује новинарка Мелани и када у причу улази нафтна компанија SOCO. Од ток тренутка балансирамо различите приче, прилагођавајући се природном ритму догађаја.

Тешко је описати колико су гориле позитивна, лепа и скоро људска бића. Ако их погледаш у очи, моментално осећаш неку дубоку повезаност. И није само то у питању, то је такође начин на који они држе своје шоље ујутру када једу доручак. Такође су голицљиви испод пазуха! Они се кикоћу као људи! То је невероватно.

На почетку су нам сви говорили да је немогуће комбиновати све ове жанрове у једном филму. Било је незгодно јер је филм делимично vérité, делимично новинарско истраживање, а делимично природњачки документарац. Били смо тврдоглави и знали смо да то можемо извести. Било је наговарања да на крају направимо два филма: један о парку и рату, а један телевизијски о нафтној компанији. Било је потребно много времена, али ми смо некако истрајали.

Желимо да заштитимо Вирунгу и то је најважнија ствар. Једна од ствари коју смо одлучили да урадимо била је да сакупимо доказе о злоделима и да представимо целом свету шта се уствари дешава у источном Конгу. Мислим да смо већ успели у томе. Филм је тек ушао у званичну дистрибуцију, а огроман притисак јавног мњења већ се обрушио на SOCO. Ипак, не треба заборавити да је у питању велика нафтна компанија и да нам борба тек предстоји.
Ово је непрофитан филм. Сав новац који смо направили и сав новац који ћемо направити ићи ће право парку. У сарадњи са парком успоставили смо програм обуке за чуваре, тако да следећи пут када нафтна компанија дође са лошим намерама, они имају све алате и вештине потребне да самостално спроведу истрагу и да све забележе на филму. То су практичне и корисне ствари које смо постигли на терену.

Добар филм за мене представља својеврсни микрокосмос неке мале приче која истовремено говори о много већим и важнијим стварима. Филмови као што је "The Constant Gardner" сигурно постижу тај циљ и то је оно што се надам да ће "Вирунга" успети, да не указује само на ствари које се већ толико година дешавају у Конгу, већ и на важност ангажоване комуникације из првих борбених редова. Из тог разлога "The Constant Gardner" је био велика инспирација за нас. Многи документаристи би ме могли замрзети због ове изјаве, али велика инспирација нам је био и "Avatar" Џејмса Камерона. То се пре свега односи на начин на који базични наратив тог филма осликава оно што се дешава у националном парку Вирунга. У основи, то је прича о страној сили која долази са намером да отме добра локалног становништва. Показало се да та врста наратива функционише сасвим добро и да је разумљива већини људи, те смо и сами преузели добар део те матрице.

О Нетфликсу
Сарадња са Нетфликсом само је подигла ниво онога што бисмо могли постићи као филмски ствараоци. Наша намера од почетка јесте да усмеримо што већу пажњу на поменуте проблеме. У том смислу, сарадња са тако великом компанијом као што је Нетфликс, представља истински благослов. Не треба сметнути са ума да је ова прича жива, да је борба у току и да је потребно да изађе у јавност у што краћем року, а Нетфликс је способан да је објави брже од било ког студија. За све ауторе који стварају ангажоване филмове и за које је време објављивања од пресудног значаја, Нетфликс представља изузетно привлачан модел дистрибуције. Захваљујући Нетлфиксу, наш филм је у једном дану постао доступан гледаоцима из целог света.