Искре

Нови Полис - Година прва

Уредништво НП-а

Тачно пре годину дана, неколицина интелектуалаца средње генерације из Бања Луке, Београда и Новог Сада, окупила се око једне заједничке идеје. Желели су да направе један сајт. Нису имали финансијера, нису имали политичку подршку, нису имали грантове страних фондација, увек спремних да финансирају аутошовинистичко дивљање или сајтове који деполизитују јавни простор. Све то нису имали јер нису желели да направе сајт чије ће главне звезде бити роба која се продаје и људи који се продају, себични српски селебрити кор и елементи српске политичке класе који ни после неколико сати размишљања не би могли да се сете нечега што већ нису издали. Нису, такође, желели да направе сајт који би потицао читаоце да буду слепи, глупи и заборавни, који би их уверавао да је све готово, да су све битке изгубљене и да су сви бродови потонули. Нису желели да направе сајт од кога би зарађивали.

Уместо тога, желели су да направе један сајт, за који су их сви уверавали да неће трајати дуже од месец дана. Сајт који су желели да направе супротставио би се економском тоталитаризму мултинационалног капитала и њиховим групама за притисак, али и препрекама људског фактора као што су то глупост и лењост духа, дефетизам, људска сујета и осећање потпуне националне инфериорности које је завладало српским јавним простором. Желели су да направе сајт који би био прожет грађанским духом, али не оним паланачким- дакле инфериорним, који су најбоље могли да опишу управо они који су и сами били паланачког кова, инфериорни у односу на своје претходнике и савременике из света. Оснивачи сајта нису патили од осећања паланачке инфериорности зато што су знали да постоји један други, истински грађански дух, чији би пример могао да буде Пекић. То је грађански дух у коме се спајају национална и демократска компонента, модерност и култура сећања, увиђавност и енергија, храброст и одлучност, национална и људска солидарност. Отуда су одлучили да сајт назову Нови Полис.

И тако је почело. На почетку нису имали ништа осим наслова, и воље да ураде нешто немогуће. И пошто су поверовали да је тако нешто немогуће ипак могуће, уложили су свој новац да би сајт поставили на интернет, као и своје време да би га администрирали. Позвали су своје пријатеље да им се придруже у једном пројекту за који су осећали да полако постаје већи од сваког појединачног имена и сваког појединачног текста. Неки су то схватили и пришли су им. Онда су, временом, почели да долазе и други људи које испрва нису познавали, а који су, читајући текстове на сајту, осетили да је Нови Полис и њихов сајт. Сада у раду Новог Полиса  учествују и људи из Лондона, Москве, Бостона и Бона, из Кремоне, наши људи из Београда, Бања Луке, Подгорице, Ниша, Лесковца, Никшића, Крушевца, Косјерића, Новог Сада, Суботице.... За годину дана, на сајту се појавило преко хиљаду оригиналних текстова, превода и пренесених текстова.

Желели бисмо да се захвалимо свима који су сарађивали или и даље сарађују са Новим Полисом. Свима који нас читају, деле текстове са сајта, коментаришу их или лајкују. Хвала онима који су финансијски помогли овај сајт скромним прилозима, обезбеђујући тако онај нужни минумум средстава без кога овакав сајт не би могао да постоји, а не тражећи ништа за узврат. Нови Полис је у правом смислу наш заједнички сајт, нас који га читамо и пишемо, а не сајт двојице или тројице људи. То је оно што му даје снагу: идеја да нас све заједно чини јачим, бољим и храбријим него што би свако од нас био понаособ, без Новог Полиса. Зато, хвала свима вама који сте читајући или пишући за Нови Полис, осетили да није све готово, да се игра још увек игра, и да наше време није последње време.

Ваш Нови Полис