Естетика

Мистериозни Фајумски портрети

Античко наслеђе византијских икона

Ови живописни погребни портрети, претежно из оазе Фајум, датовани су од I до IV века. Представљају еволуцију вековне традиције древне египатске сликарске уметности под утицајем хеленистичког сликарства из времена Птоломеја и реалистичног римског портета из епохе владавине Рима над Египтом. Рађени су техником темпере и енкаустике (сликање воском) на дасци. Констатован је њихов утицај на средњовековно византијско сликарство. Фајумски портрети су јединствени у свету, откривено их је до сада око 900 и налазе се у власништву више од стотину музеја широм света. Ликови представљени на портретима по накиту који носе (огрлице и наушнице за жене и ловоров венац за мушкарце) представљају виши слој египатског друштва, грчко-римске досељенике и богате Египћане. 

Ови портрети су изазивали праву сензацију од тренутка када су откривени. Још их је италијански путник Пјетро дела Вале описивао 1615. године док је био на пропутовању ка Индији. Које год да су околности постојале у тренутку када су ови портрети настајали - да ли су насликани за живота представљене особе или је то бивало учињено након њене смрти - сигурно је да је постојала напредна индустрија како самих сликара-портретиста тако и њихових радионица, и да у оквиру тих радионица нису постојали само добри и мање добри мајстори већ је сваки од њих развијао своје сопствене формуле и своје сопствене трикове.

Репетитивна и формулистичка употреба пропорција коришћена је као један од критеријума према којем се могу разликовати појединачне радионице. Лако је направити мање промене у оквиру представљања по одређеној формули, што се нарочито може приметити на коси и бради, да би се добио утисак индивидуалности па чак и натурализма, али не представља никакву новину коју су измислили Фајумски сликари: нпр., већ у етрурским вотивним главама од теракоте из III века пре н.е., које саме формирају део дуге традиције која сеже макар до VII века п.н.е, се то може приметити. Када год погледамо ову галерију ликова примећујемо разлике и сличности лица, технику, стил, савремену моду или регионалну праксу, сликареве техничке могућности и понекад његову уметничку генијалност, и физиономије представљених.

 

Текст приредила: Милена Стефановић